ENTakođe, oko polovine građana misli da su politički pritisci glavni izvori ograničenja slobode medija, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja agencije „Stratedžik marketing“. Negativan stav je izazvan jakom predrasudom da su mediji loši, korumpirani i u službi nečega iako ljudi često za to nemaju nikakve dokaze, ocenio je direktor agencije Srđan Bogosavljević.
Većina građana se, kako kaže, ipak opredeljuje da sluša i gleda samo „svoje“ medije, a postoje i mediji koji se gledaju ne toliko zbog velikog poverenja, koliko zbog njihove veličine i broja onih koji se putem takvih medija informišu.
Predstavnici novinarskih udruženja ocenili su, u izjavama Tanjugu, da građani potvrdu svojih političkih stavova traže u medijima koji su bliski njihovoj opciji, što pokazuje da u medijskoj sferi, kao i društvu, postoje velike podele.
Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće navodi da relativno nisko opšte poverenje građana u srpske medije, ali prilično visoko u one koje su izabrali kao izvor informisanja, pokazuje da je medijska scena u Srbiji, kao i politička, veoma podeljena.
Po mišljenju predsednika Udruženja novinara Srbije Nina Brajovića, prosečan građanin Srbije nema sredstava da svakodnevno kupuje više različitih novina i zato traži štampani medij koji odgovara njegovom pogledu na svet i koji mu neće pokvariti idilu.
Ključni medij za informisanje je televizija, kako kaže Bogosavljević, jer svi ostali iziskuju neki trošak i napor, dok je informisanje putem televizije najjednostavnije, najkraće, najbrže i iziskuje najmanje napora.
Dodatni razlog je, kako ističe, i to što je u ponudi program velikog broja medijskih kuća, čime je gledaocima omogućeno da nađu onaj koji im najviše odgovara i na kojem se najlakše informišu, što vodi ka njihovom opredeljuju za onaj u koji imaju poverenje.
Bogosavljević je ocenio da svaki medij, u manjoj ili većoj meri, bude povremeno predmet priče o dezinformisanju, ali da je reč o malim procentima.
„Kada ukrstite rezultate istraživanja, vrlo često se ispostavi da oni koji a priori ne vole neki medij i iz nepoznatog razloga smatraju da on dezinformiše, ne gledaju ili čitaju taj medij“, naveo je Bogosavljević.
On je dodao da je veoma mali broj građana potpuno siguran u tvrdnji da ima nezavisnih medija, pri čemu je takođe mali broj onih koji su potpuno sigurni da su mediji od nekog i na neki način zavisni.
„Sama definicija nezavisnosti nije ljudima baš preterano jasna i kada ih pitate šta je to, od čega zavisi i zbog čega zavise, na kraju se svede na to da to nije politika, nego su to neke…. malverzacije“.
Bogosavljević smatra da javnost ima neki osećaj da su tajkuni uticajni i u toj sferi, ali da ljudi nemaju jasnu sliku na koji je način to izraženo, osim da je reč o izvesnoj kontroli informisanja, pri čemu slika o tome nije preterano čista.
Pritisak na elektronske medije, kako je naveo, sasvim logično postoji jer utiču na brojnu populaciju, zbog čega su oni i pod najvećom sumnjom.
