EN
Regionalni skup u Zagrebu otvorio je predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko ocenom da bez lokalnih medija nema ni pravog novinarstva.
„Znamo da su kolege u teškoj situaciji, pod pritiskom lokalnih šerifa koji novac za sufinansiranje medija uzurpiraju za sopstvenu promociju“, rekao je Zovko, čiju su tezu potvrdili učesnici iz sve četiri zemlje regiona.
U Srbiji, kako je ispričao predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić, zakonska regulativa je popravljena ali je njena primena „očajna“.
„Lokalne samouprave izdvajaju velika sredstva na konkursima za sufinansiranje, ali je raspodela kriminalna – 98 odsto sredstava odlazi medijima koji su pod direktnom kontrolom vladajuće partije, i koji prate ‘pseudodogađaje’.
Kod nas ima puno lokalnih medija – ali, u poslednjih 20 godina, nikada manje nisamo imali pravih, profesionalnih, nezavisnih medija“, poručio je Bodrožić.
Ukazao i je i na to da se novinari lokalnih medija u Srbiji suočavaju i sa napadima, pritiscima i pretnjama, i da se dnevno zabeleži barem desetak ozbiljnih pretnji.
Maja Sever iz Sindikata novinara Hrvatske istakla je da do nedavno u toj zemlji nije bilo kriterijuma niti konkursa u lokalnim samoupravama, koje su bile u obavezi da dodeljuju novac lokalnim medijima.
„One su to su godinama radile narudžbenicama – umesto da naruče tapete, naručivale su tekstove, a pitanje je po kojim kriterijumima, što je rezultiralo time da imamo većinu lokalnih medija koji su potpuno zavisni od lokalnih samouprava.
Samouprave su, pri tome, zaboravile da se radi o novcu svih građana, pa su ih uglavnom dodeljivali onima koji pišu ‘dobro’ o vlasti“, ispričala je Sever i upozorila da se situacija nije promenila ni sa uvođenjem obaveze raspisivanja konkursa.
Borka Rudić iz Udruženja „BH novinari“ potvrdila je da ni u toj zemlji nema jasnih kriterijuma za dodelu novca lokalnim medijima, kojih u celoj zemlji ima 140.
„Imamo pluralizam medija, ali ne i informacija – lokalne samouprave i vlasti su formirale medije ne kako bi oni bili izvor informacija za građane, već sredstvo propagande vlasti“, upozorila je Rudić.
Kao primer navela je Zenicu, gde lokalna zajednica „puni“ trećinu budžeta lokalne radio-televizije ali, kako je rekla, „ima potpunu vlast“.
„Biraju direktora i urednika, a ako dođe do smene valsti, nova vlast bira svoje ljude na te pozicije“, opisala je Rudić situaciju u tom gradu.
Špela Stare iz Društva novinara Slovenije ispričala je da je u toj zemlji, u kojoj deluje oko 2.500 medija, od kojih su dve trećine lokalni, na delu stvaranje konglomerata „političkih“ medija.
„Vladajuća partija gradi ekosistem portala i televizija, a u poslednje dve godine lokalni portali cvetaju u tom ‘političkom sistemu medija’ – oni razmenjaju sadržaj a njima upravljaju simpatizeri vladajuće stranke“, upozorila je Stare.
Učesnici skupa u Zagrebu poručili su da je saradnja i povezivanje medija iz regiona jedna od najvažnijih zadataka u budućnosti.
„Lokalni mediji su početak i kraj mnogih priča, i oni bi trebalo da budu na usluzi građanima sa svim vrstama informacija, od komunalnih vesti do istraživačkih reportaža“, poručila je Maja Sever.
„Lokalni mediji za bolje društvo“ je projekat koji zajednički sprovode Sindikat novinara Hrvatske, Društvo novinara Slovenije, Udruženje „BH novinari“ i Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku britanske ambasade u Hrvatskoj, s ciljem jačanja nezavisnosti i slobode lokalnih medija kao osnovnog izvora informacija za građane u lokalnim sredinama.
