EN
Rezlutate istraživanja predstavili su pravnica Bojana Kostić, programska koordinatorka i istraživačica BIRN-a Tanja Maksić i pravnik NUNS-a Rade Đurić.
Otvaranju događaja prisustvovali su šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu i pomoćnica ministra u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije Slavica Trifunović.
Pomoćnica u Ministarstvu kulture i informisanja Slavica Trifunović istakla je važnu ulogu velikih onlajn platformi koje se u velikoj meri oslanjaju na tehnologije mašinskog učenja kako bi oblikovale naše medijske prostore.
“Veštačka inteligencija može koristiti društvima na različite pozitivne načine. Međutim, danas smo svesni rizika da takve tehnologije mogu imati štetan uticaj na osnovne slobode. Kada vođena komercijalnim, politilčkim i drugim interesima upotreba veštačke inteligencije može ozbiljno da ugrozi naša ljudska prava posebno slobodu izražavanja i medijski pluralizam. U ovakovom kontekstu, medijska i informaciona pismenost je glavni alat za osnaživanje ljudi da razviju kognitivne, tehničke i društvene kapacitete koji omogućavaju da efikasno pristupaju i kritički analiziraju medijske sadržaje i donose informisane odlluke”, navela je Slavica Trifunović.
Ona je nabrojala aktivnosti MInistarstva usmerenih na razvoj i unapređenje medijske pismenosti.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu rekao je da tehnološke inovacije istovremeno donose koristi i šanse.
“Vidimo da se regulativa bori da održi tempo sa inovacijama i istovremeno zaštiti javni interes. To se ne odnosi samo na Vladu Srbije već na sve vlade u Evropi, ali i u Severnoj Americi. Podaci su danas najvrednija imovina, tako da oni koji kontrolišu podatke, kontrolišu i budućnost. Ove činjenice su alarmantne i zalužuju pažnju”, rekao je Bratu u svom izlaganju.
Nakon uvoda istraživači su predstavili najbitnija zapažanja tokom svojih istraživanja.
Bojana Kostić navela je da pojedinci više nemaju mogućnost izbora, odnosno, da su ostavljeni sa suženim mogućnostima izbora, te da i pored toga što ne želimo, mi moramo da damo svoje podatke.
“Mi nemamo više tu mogućnost da razmislimo pre nego što kliknemo na neku aplikaciju. Nama je potreban taj fejsbuk da bismo našli posao, da saznamo gde se održava neki skup ili određena vrsta aktivizma. S druge strane, problem je jačanje državnih nosioca autoriteta i moći i primarnih oblika moći. Tu nedostaje sila koja će napraviti neku vrstu balansa i ravnoteže”, rekla je Bojana Kostić.
Ona se osvrnula i na biometrijske tehnike nadzora i tehnologije za prepoznavanje lica.
“Tu se radi o veoma striktnoj regulaciji uslova i načina u korišćenju ove tehnologije koje moraju biti takve da ne smeju da iskorišćavaju pojedince i moraju da ostave dovoljno slobode u okvirima koji moraju postojati u javnom prostoru”, objasnila je Bojana Kostić.
Programska koordinatorka i istraživačica BIRN-a Tanja Maksić predstavila je rezultate istraživanja u vezi sa novinarskom praksom i zaštitom izvora u novom digitalnom okruženju.
“Pravo zaštite izvora je jedno od temeljnih prava novinarske profesije. Najbolje novinarske priče nastale su upravo zato što su novinari bili u mogućnosti da dobiju informacije i dokumentaciju od uzbunjivača. Novo, digitalno okruženje to parvo treba da ojača kroz zakonske mehanizme, ali i sve druge mehanizme koji su nam na raspolaganju”, rekla je Tanja Maksić.
Ona je istakla da je dobra stvar to što se ovo pravo poštuje i u sudskim procesima, u kojima novinari mogu da odbiju da odaju svoje izvore bez posledica.
Takođe, Maksić je naglasila da je loše to što novinari imaju osećaj nadzora.
“Novinari se zbog posla sreću sa ljudima iz kriminalnog miljea, sa visoko pozicionirnim političarima, biznismenima… Te situacije pojačavaju njihov osećaj da i oni mogu da se nađu na nekim merama. Zabrinjavajuće je to što novinari u tim situacijama nemaju mogućnost institucionalne zaštite, odnosno, oni nemaju poverenja u institucije”, zaključila je ona.
Pravnik NUNS-a Rade Đurić rekao je na diskusiji da biometrijski nadzor, koji je u Srbiji veoma aktuelna tema, još više otežva rad novinara sa izvorima.
“U kontaktu sa predstavnicima radne grupe primetili smo da članovi radne grupe ne vide probleme na način na koji to vide novinari. Oni potpuno drugačije percipiraju samu obradu podataka kao jedan tehnički model prikupljanja podataka koji će njima sutra poslužiti za rešavanje određenog broja njihovih problema, ali sa druge strane uz vidljivo curenje podataka iz tužilačkih istraga, što se može videti u brojnim medijima”, naveo je Đurić.
“S druge strane, mi ne dobijamo odgovor na pitanje kako će to prikupljanje i obrada podataka tačno izgledati”, zaključio je on.
