ENBeograd – Umesto da se mediji u državnom vlasništvu privatizuju, odnosno da se neki od njih transformišu, Republika Srbija će i sledeće godine finansirati pet medijskih kuća, sa ukupno oko pet miliona evra.
Iako se većgodinama unazad polemiše o tome koliko su mediji u državnom vlasništvu potrebni jednom društvu koje se deklariše kao demokratsko i bez obzira na sve veći pritisak javnosti da se privatizacija izvrši do kraja, Predlogom budžeta za 2009. godinu Ministarstvo kulture će izdvojiti 443 miliona dinara za finansiranje javnih medija. To je upola manje nego u budžetu za 2008. kada je izdvojeno oko 11 miliona evra. Međutim, treba imati u vidu da je tada veći deo sume, oko šest miliona evra, dat za organizaciju Evrosonga.
Pod stavkom „subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama“, finansiraju se novinska agencija Tanjug, koja ima status javnog preduzeća, kao i Panorama, koja izdaje list Jedinstvo. Tu su i SJU Jugoslovenski pregled, Filmske novosti i transformacija Radio Jugoslavije, uključujući i socijalni program za zaposlene. Pod ovom stavkom predviđena su i sredstva za rad saveta za štampu, koji i dalje nije formiran, Dekade Roma, medija na manjinskim jezicima, medija namenjenih informisanju Srba na Kosovu i listova osoba sa invaliditetom.
Direktor Centra za profesionalizaciju medija Stevan Nikšićocenjuje za Danas da država očigledno ne namerava da sprovede privatizaciju tih medija, koja je neophodna ili bar da na drugi način reguliše njihov status, koji je trenutno nejasan. Kako kaže, vlast ima interes da bude vlasnik novinske agencije, jer je Tanjug komercijalna firma, odnosno ne bavi se samo izveštavanjem o državnim organima, većrazličitim vestima.
– Upravo zbog toga, Tanjug ne sme da se finansira iz budžeta. Međutim, država je vlasnik i drugih medija, kao što su Politika i Večernje Novosti, a javnost ne zna ko su njeni partneri u vlasništvu – ukazuje Nikšić. Naš sagovornik dodaje da će se ta situacija možda promeniti kada Skupština Srbije usvoji zakon o transparentnosti vlasništva nad medijima, koji je u izradi.
Nešto drugačije mišljenje ima predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović, koji za Danas ukazuje da postoji interes države da ima svoju agenciju, ali da vlasništvo ne bude veće od 50 odsto. On podseća da je postojanje državne novinske agencije uređeno Zakonom o informisanju.
– Svi oni koji žele da se Tanjug privatizuje imaju svoje interese. Pri tome treba imati u vidu da ukoliko bi ova agencija prestala da postoji servisi vesti bi značajno poskupeli. To bi veoma uticalo na veliki položaj medija koji se oslanjaju na agencijske izvore – navodi naš sagovornik. Brajovićocenjuje da država ne treba da finansira Tanjug ukoliko se o tome ne obave konsultacije i s konkurentskim kućama. Takođe, ističe on, Tanjugu su vezane ruke, jer pošto je državna agencija ne može da razvija svoje komercijalne servise, kao što je na primer radio stanica.
– Ipak, moram da kažem da nisu sve Tanjugove vesti komercijalne, tako da Srbija nije ni prva ni poslednja država koja ima agenciju u svom vlasništvu – kaže Brajović
Prema njegovom mišljenju, Jugoslovenski radio mogao bi da se ukine, dok bi Filmske novosti trebalo da se transformišu i nastave s radom, jer raspolažu značajnim filmskim arhivom. Ipak, dodaje on, neophodno je uraditi analizu studije o tom pitanju.
Nedim Sejdinovićiz Nezavisnog društva novinara Vojvodine kaže za Danas da je odluka da se iz budžeta opet finansiraju javni mediji skandalozna, jer je neophodno privatizovati sve medije, a posebno one čiji je vlasnik država. On dodaje da Tanjug ima konkurente, poput Bete i FoNeta, koji se održavaju isključivo na tržištu, „a poznato je da srpsko medijsko tržište nije dobro regulisano“.
– Smatram da je Beta mnogo kvalitetnija i bolja od Tanjuga, ali nije favorizovana koliko je ta državna agencija – ukazuje Sejdinović.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Danas da vlast u Srbiji trenutno nema snage da reši problem medija u javnom vlasništvu, „a jedan od razloga je i pritisak ljudi iz tih medija kojima nije lako reći da će ostati bez posla“.
– Možda bi trebalo sjediniti te medije s nekim većim, ali na racionalan način. Tako bi se smanjila budžetska davanja, koja su u izvesnoj meri neopravdana. Ipak, svestan sam toga šta znači odgovoran odnos prema ovom pitanju, a koji bi mogao da rezultira ukidanjem i zatvaranjem nekih medija, koji su ostaci prošlosti. Međutim, potrebno je rešiti to pitanje, jer oni ne mogu više da opstaju kao što su to činili u vreme socijalističkog režima, pogotovo što im funkcija nije više ista – objašnjava Veljanovski.
J. Diković
