Sanja Petrov (Slobodna reč, Vranje)
Dva najčešća problema sa kojima se suočavamo od osnivanja portala 2020. su nedostatak zvaničnih informacija usled zatvorenosti institucija prema medijima nad kojima nemaju kontrolu, kao i pokušaji diskreditacije i umanjivanja na značaju onoga što radimo. Če- — sto na odgovore nadležnih čekamo predugo, kada tema već prestane da bude aktuelna, ili ih uopšte ne dobijemo, dok su mediji naklonjeni vlasti na izvoru informacija. Ljudi koji su u izvršnoj vlasti u Vranju se najčešće ne javljaju novinarima koji kritički izveštavaju i stiče se utisak da je manjina dostupna za komentare više zbog nekog ličnog poznanstva, jer je manji grad, nego zbog osećaja odgovornosti prema javnosti.
Slaviša Milenković (Kruševac Pres)
Izvori finansiranja lokalnih medija su nestabilni. Ogromna većina se finansira putem projekata što utiče na unutrašnju organizaciju, kadrovsku politiku i način rada. Obezbeđivanje sredstava preko marketinga ide teško, jer sve kontrolišu beogradske agencije, oglašivača na lokalu je malo. U jurnjavi za projektima i sredstvima mediji često zapostavljaju fokus rada koji bi trebalo da bude na kvalitetnim tekstovima. Mediji koji nisu bliski režimu susreću se i sa brojnim problemima u radu kao što su zabrane prisustva javnim događajima, uskraćivanje određenih informacija i, recimo, ignorisanje. Mi smo, primera radi, prošle godine imali situaciju da niko od nadležnih nije želeo da nam dostavi tražene informacije. Radili smo projekat koji je finansiran od Grada Kruševca a tema je bila nasilje nad ženama. Centar za socijalni rad, Policijska uprava, Dom zdravija – svi su nas ignorisali, iako je reč o važnoj socijalnoj temi za lokalnu zajednicu. Tretiraju nas kao da smo vazduh.
Sanja Đorđević (Storyteller, slovačko-srpski portal, Maglić)
Jedan od glavnih problema sa kojima se, kao novinarka portala Storyteller susrećem, jeste neažurnost i nedostupnost državnih institucija, odnosno ljudi koji okreću zupćanike u njima. Vršioci javnih funkcija negde su propustili da švate kako “javno“ podrazumeva saradnju sa medijima i da, osim nadređenima u svojoj stranci, račune polažu i građanima. Naravno da ima čudaka koji svoj posao, zapravo, i rade, i u siovčakoj zajednici se može reći da postoje. Bez njih, praćenje života lokala i manjinske zajednice ne bi bio moguć.
Sava Majstorov (SOinfo, Sombor)
Osnovni problem, karakterističan za najveći deo Srbije, jeste najezda “instant” portala, dnevnih listova i televizija “sa zadatkom”. Izdvajaju se ogromne sume javnog novca za propagandu, manipulacije i plasiranje lažnih vesti u medijima bez impresuma, uspostavijenih da potpuno slude generainosiabopismene Ikonzumente medijskih sadržaja. Aktuelni politički sistem je obesmislio projektno finansiranje, učinio da poslovna saradnja sa slobodnim medijima, za većinu potencijalnih partnera, bude preveliki rizik, a da kvalitetni sagovornici, posebno lokalni, zbog društvenih prilika, uglavnom insistiraju na anonimnosti. Sve ovo prati konstantan pritisak na novinare, izostaju pozivi za javne događaje i odgovori na brojna važna pitanja. Vređali su nas, targetirali, pa čak i izbacivali sa pojedinih skupova. Policija je nakon tajnog snimanja i praćenja tokom blokada puteva podnela prekršajne prijave protiv članova redakcije, okarakterisanih kao organizatori protesta, odnosno, u još dva navrata, kao učesnika protesta.
Miodrag Blečić (IN medija Inđija)
Novinari IN Medija imaju poprilično lošu komunikaciju sa predstavnicima lokalne samouprave, tačnije vlastima na lokalu, pored činjenice da naš medij negiraju iako je registrovan, ne obaveštavaju nas o ključnim događajima koji su važni za građane. Time sprečavaju novinare našeg portala da rade u javnom interesu, odnosno da objektivno, nepristrasno, istinito i pravovremeno izveštavamo stanovnike opštine Inđija. lako do informacija koje su bitne za naše čitaoce na kraju ipak dođemo, lokalana vlast uglavnom ne odgovora na pitanja naših novinara, uz obaveznu opasku koja podrazumeva omalovažavanje novinara ili čitave redakcije. Na konkursima za sufinansiranje medija učestvujemo redovno, ali do sada naši projekti nisu podržani jer u komisijama sede članovi fantomskih udruženja novinara, samozvani medijski stručnjaci bliski vlasti… Novčana sredstva se dodeljuju medijima čiji su zakonski zastupnici funkcioneri vladajuće stranke kao i oni koji više rade PR nego što se pridržavaju Kodeksa novinara i rade u javnom interesu.
Ivana Đorđević Metodijev (Info Plus Vranje)
Pokušaji političkih uticaja, ekonomskih pritisaka, nedovoljni broj zaposlenih u redakciji, te relativno niska primanja novinara, najčešći su problemi sa kojima se gotovo desetak godina suočavamo na putu izgradnje profesionalnog i — nezavisnog medija. Pored finansijskih poteškoća sakojimasesvakodnevno susrećemo, nama je puno teže da dođemo i do informacija jer su izvori zatvoreniji, a politički pritisci veći nego što je to recimo u nekim većim centrima. Netransparentno javno finansiranje kako na republičkom tako i na lokalnom nivou i zasićeno medijsko tržište posebno su izraženi i koriste se isključivo u svrhu političkog uticaja na medije. Kako je marketinško tržište veoma slabo, zavisimo od projektnog finansiranja, koje je, kako sam navela, dosta netransparentno. Zbog toga danas javnom scenom dominiraju oni mediji čije izveštavanje nije objektivno i koji, zapravo, služe kao PR služba partije na vlasti. Pošto se nalazimo u teškoj finansijskoj i kadrovskoj situaciji, dolazi i do problema sa kvalitetom i kvantitetom našeg programa, pa moramo da angažujemo povremeno honorarne saradnike kako bismo taj deo premostili.
Aleksandar Milijašević (Dijalog Net, Valjevo)
S obzirom na to da je Dijalog Net neprofitni medij koji obrađuje teme od javnog interesa, ključni problemi su netransparentnost i nedostupnost javnih finansijskih sredstava. Naime, iako redovno konkurišemo kako kod lokalne samouprave, tako i kod nadležnog ministarstva, ne uspevamo da dobijemo finansijsku podršku iz javnih sredstava. Kao poseban kuriozitet može se navesti odluka komisije za medijski konkurs grada Valjeva. Za projekte koji su se odnosili na teme poput zaštite Ijudskih prava na lokalnom nivou, kao i borbu protiv korupcije na lokalnom nivou, obrazloženje komisije koja je odbila njihovo finansiranje glasilo je – projekat ne prepoznaje javni interes. Aleksandar Stojanović (JugPress, Leskovac)
Bavljenje ovim odgovornim i ozbiljnim javnim poslom na način na kom se bazira naša uređivačka politika, godinama unazad uzrokuje brojne poteškoče objektivne prirode. Pritisci vlastodržaca, opstrukcije državnih, okružnih i gradskih institucija, povremeni, nikad do kraja ispitani hakerski napadi na naš sajt, etiketiranje i targetiranje naših novinara, sve u kombinaciji sa uvek prisutnim finansijskim poteškoćama, dovode do stanja koje je, svojevremeno, parafrazirano, najbolje opisao Če Gevara: “Mnogi nam kažu da smo avanturisti i mi to priznajemo. Mi smo od one vrste koja je spremna da žrtvuje vlastitu kožu da bi branila svoje istine.“ Tužba Milenijum grupe protiv naše kuće, zbog prenošenja konferencije za novinare Narodne stranke i njenog predsednika Vuka Jeremića, samo je još jedan u nizu pritisaka i zastrašivanja, po vrlo jednostavnoj formuli: Pišeš nešto što nam nije po volji plaćaš. Kada se uzme u obzir da su prvobitni odštetni zahtevi bili 200.000 evra za dva objavljena teksta, ne radi se samo o plaćanju. Radi se o zatvaranju. Sa tim se suoćavamo iz godine u godinu. Čegevarin način života jeste inspirativan, ne i dugotrajan. Ukoliko se klima u srpskom društvu u pogledu medijskih sloboda ne popravi.
Isidora Kovačević (Podrinjske, Šabac)
„Podrinjske“ su se u prethodnom periodu suočile sa ozbiljnom finansijskom krizom, te smo morali da prestanemo sa radom, a zatim da obezbedimo sredstva da novine iz Laze povremeno, odnosno, prestale su da budu nedeljnik. Finansijska kriza nastala je nakon što nam je onemogućeno da dobijemo sredstva na konkursima za finansiranje medijskih sadržaja, uprkos dobrim projektima koje pišemo, ali i zbog toga što smo ostali bez oglašivača i pretplatnika. Čak nam je i Međuoopštinski istorijski arhiv otkazao pretplatu a zatim su odbili da arhiviraju čak i bespjatan primerak novina iako su u obavezi da to čine. Pored finansija, našim novinarima je onemogućeno da dobiju informacije od javnog značaja, informacije iz institucija i javnih preduzeća, a nakon nekog vremena novinari više nisu poželjni na terenu, te i ne dobijamo pozive za događaje u gradu. Zatim, ne manje važno, novinari našeg medija često su meta funkcionera, kriminalaca i drugih, zbog objektivnog i profesionalnog izveštavanja, te smo bili izloženi prozivanjima, javnim, seksističkim komentarima, pretnjama smrću, metkom, vešalima, nazivani pogrdnim imenima, a sve je kulminiralo poternicama po gradu Šapcu na kojima se našla moja fotografija, uz opis traži se i obećanu nagradu.