O starim igračima vodila se zanimljiva rasprava na pokrajinskom javnom servisu gde su u emisiji Ljubice Gojgić polemisali vlasnik Pinka Željko Mitrović i Savo Manojlović iz pokreta Kreni promeni, koji je pokrenuo peticiju za oduzimanje nacionalnih frekvencija Pinku i Hepiju.
„Je l‘ se možda može dobiti kafa“, pitao je Željko Mitrović, pošto je u ponedeljak 21. juna, seo za sto u studiju emisije „Pravi ugao“.
„Može, može automatuša…“, odgovorio je vlasnik TV Pink na ponudu autorke i voditeljke emisije Ljubice Gojgić.
Oba učesnika duela na sto su spustila fascikle sa dokumentacijom.
„Elaborat?“, našalila se autorka emisije.
„Ovo je mnogo više od elaborata“, odgovorio je Željko Mitrović.
Po ulasku u studio nije se rukovao sa Savom Manojlovićem, direktorom kampanje „Kreni promeni“, koji je već sedeo za stolom i pio kafu sa automata.
Rukovali su se prethodno, u hodniku. Tamo gde su po ulasku u Studio pet ostavili svoju „publiku“ koja je došla da podrži učesnike u ovom duelu. Dva člana pokreta „Kreni promeni“ i mnogostruko više „navijača“ Televizije Pink, među njima i članovi obezbeđenja Željka Mitovića.
U hodniku je ostala i ekipa „Oko magazina“ koja je kamerom zabeležila šta se dešavalo iza kulisa emisije Radio-televizije Vojvodine „Pravi ugao“ koja se u novinarskim krugovima ovih dana komentarisala skoro kao fudbalska utakmica.
Željko Mitrović i Savo Manojlović kod Ljubice Gojgić u emisiji „Pravi ugao“ na RTV Vojvodina
„Je l’ Kosovo Srbija? Je l’ Kosovo Srbija?“, pitao je na početku emisije Željko Mitrović Sava Manojlovića i optužio ga da je prodao svoju imovinu na Kosovu.
„Hoćete da Vam odgovorim na pitanje? Kada sam otišao iz Prištine imao sam 13 godina, nisam prodao imovinu. I – da, Kosovo je Srbija“, odgovorio je Manojlović na kraju emisije.
Rijalitijem protiv rijalitija
Već u prvih nekoliko minuta emisije čule su se uvrede. Željko Mitrović je Sava Manojlovića nazvao lažovom, prevaratnom i seoskom varalicom. Jer, kako vlasnik Pinka kaže, Manojlović netačno tvrdi da Željko Mitrović nije platio porez državi iako zna da je to uslov da bi uopšte mogao da konkuriše za dodelu nacionalne frekvencije.
„Jesi ti retardiran? Jesi ti retardiran?“, ovo pitanje nekoliko puta se prolomilo Studiom pet.Tako je Savo Manojlović doveden u gotovo paradoksalnu situaciju. Borac protiv rijalitija uvučen je u rijaliti.
„Da li Vas je ovim Željko Mitrović uveo u rijaliti“, pitali smo Manojlovića po izlasku iz studija.
„Ja ne mislim da me je uveo u rijaliti. Izneo sam svoje argumente. Svako odgovara za sebe. Za mene i potpisnike peticije (za oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi zbog emitovanja neprimerenog sadržaja) pobeda je to što smo na nacionalnoj frekvenciji mogli da vidimo profesionalnog novinara kao što je Ljubica Gojgić. Mnogi profesionalni novinari su proterani sa nacionalnih frekvencija“, odgovorio je Manojlović misleći na činjenicu da je TV Pink tog dana reemitovao emisiju „Pravi ugao“ RTV Vojvodine.
„Nisam ga ja uveo u rijaliti. Uveo se sam svojom peticijom“, rekao je Željko Mitrović za Oko magazin po izlasku iz studija.
Televizijski voditelj Filip Čukanović na ovo pitanje odgovara jednom rečenicom: „Za tango je potrebno dvoje“.
Čukanović ne krije da bi voleo da je u ponedeljak bio na mestu Ljubice Gojgić jer je ovaj duel bio „televizijski izazov“.
Padio voditelj i autor kolumne „TV manijak“ u nedeljniku „Vreme“ Dragan Ilić kaže da smo u ovom duelu videli „sudar dva sveta“.
„Ako izbegnemo taj rijaliti folklor koji živi Željko Mitrović, ovde se vidi da zaista postoji povlašćena klasa, koja sebe vidi kao svemoćnu. Videli smo sudar javnog i privatnog intresa“, kaže Dragan Ilić.
Član 11. Pravilnika o minimalnim uslovima
Ali smo čuli i to da je jutarnji program po kategorizaciji kolažni tip emisije kroz koji se, prema mišljenju vlasnika „Pinka“, provlači dečiji, kulturno-umetnički, naučno-obrazovni i dokumentarni program. Sve ono što mu Savo Manojlović zamera da u programu nema i da nije u skladu sa članom 11. Pravilnika o minimalnim uslovima za pružanje medijskih usluga.
„Emisija ‘DNK’ je čist dokumentarni program“, rekao je Željko Mitrović.
Mitrović kaže da je elaborat programskog koncepta predat pre 16 godina, kada je Tv Pink prvi put dobila nacionalnu frekvenciju, da se u međuvremenu promenio svet, a kamoli programske šeme, kao i da je Pink o tome obavestio REM, ali da Savo Manojlović to ne razume.
Šta su ovde, međutim, činjenice?
I mimo pravilnika REM-a, članom 79. Zakona o javnom informisanju nije dozvoljeno objavljivanje informacije kojom se vređa nečija čast i ugled.
A prema Izveštaju o načinu ispunjavanja zakonskih i programskih obaveza komercijalnih pružalaca medijskih usluga za 2020. godinu, koji je objavio REM, navodi se da Televizija Pink „uprkos navodima iz Elaborata da je dečji program u programskom konceptu zastupljen kroz informativni, igrani, sportski i zabavni program, kao i kroz posebne tematske emisije i odgovarajuće filmove i serije, domaće i inostrane, u 2020. godini nije emitovala dečji program“.
U istom dokumentu navodi se i to da na programu TV Pinka nisu emitovana tri od pet obaveznih programskih žanrova: kulturno-umetnički, naučno-obrazovni i dečji, a četvrti obavezni žanr – dokumentrani program – bio je zastupljen sa 0,03% u ukupno emitovanom programu, čime ovaj pružalac medijske usluge krši krši odredbe iz člana 11. Pravilnika.
Međutim, činjenica je i to da ovaj Pravilnik nije postojao 2004. godine kada je Željko Mitrović prvi put dobio nacionalnu frekvenciju. Usvojen je 12 godina kasnije – 2016. godine.
Program u procentima
Dodatno, u izveštaju se vidi i kako u procentima izgleda programska šema Pinka: rijaliti učestvuje sa 38,6 odsto, informativa čini 31,85 odsto, a EPP čak 13,87 odsto. Manji udeo od reklama imaju serijski (8,01) i zabavni program (5,23).
Konkretno, kada je reč o emisiji „DNK“, za REM je ona rijaliti, a ne dokumentarni program. Prema kategorizaciji regulatora, Pink je 2020. godine, emitovao tri dokumentarca: film sopstvene produkcije Progon, film evropske nezavisne produkcije Patrijarh srpski Irinej i film iz 2016. godine realizovan u sopstvenoj produkciji Zločin bez kajanja.
Emisija „DNK“, koju spominje Željko Mitrović u izveštaju, opisana je kao „rijaliti u kom se rasvetljava sporno očinstvo, koja je po formi najsličnija pseudodokumentarnim rijaliti programima, s tim što se u ovom formatu prikazuju stvarni događaji čiji su akteri realne ličnosti“, navodi se u izveštaju. Ali se dodaje i to da je ovaj program ranijih godina bio „sporan sa pozicije ugrožavanja prava dece i maloletnika“.
„Iako su autori usled reakcije Regulatora počeli da prikrivaju identitet maloletnika, ovaj format obiluje sadržajima koji mogu izazvati negativne emocije kod gledalaca“, piše u izveštaju REM-a.
Inače, nakon emitovanja ove emisije u aprilu 2015. godine, Ž.K. (26) iz Jagodine izgubila je život. Za ubistvo je osumnjičen suprug S.K. (29) koji ju je pretukao do smrti.
Filip Čukanović kaže da tu emisiju nikada nije gledao, ali da je to prestrašno i da bi zbog toga institucije trebalo da raeguju.
„Nisam siguran da jedna emisija može da potakne nekoga da uradi tako nešto, ali nema opravdanja za to“, kaže Čukanović.
Dragan Ilić priznaje da je emisiju gledao.
„Ja sam TV manijak, sve gledam. Godinama pratim tu emisiju i ona pokazuje nemoć naših socijalnih službi. Pokazuje našu mentalitetsku borbu jer se u njoj dokazuje čije je dete, a ne postavlja se pitanje ko će se o tom detetu brinuti. Iz te emisije je izašlo mnogo primera društvene patologije. To, naravno, nije dokumentarni program, isto kao što i ovo nije dečiji program, jer ja trenutno stojim na dečijem igralištu. Ta ideja da ako u programu imate dete imate i dečiji program, ili ako na televiziji vidite čoveka s naočarima znači da gledate naučni program, dosta govori o tome na koji način ljudi koji se privatno bave televizijom shvataju i javni ineteres. Oni će pokušati da uvere ljude, recimo, da je rijaliti program modna revija u kojoj se šeta Lepi Mića u gaćama“, obajšava Dragan Ilić.
Lepi Mića je, inače, učesnik rijalitija „Zadruga“. Svih sezona.
Šta zakon dozvoljava?
U izveštaju REM-a se navodi da je izuzetno visoka zastupljenost rijaliti programa u suprotnosti sa navodima iz Programskog elaborata TV Pink. Inače, u programskom elaboratu je posebno istaknuto „da će ovaj pružalac medijske usluge u potpunosti i bezrezervno poštovati i sprovoditi opšte programske standarde utvrđene zakonom, odnosno da će, između ostalog, doprinositi podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa građana; neće emitovati programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom ili moralnom razvoju dece i omladine; neće emitovati programe koji sadrže pornografiju niti sadržaje koji ističu i podržavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja“.
Savo Manojlović, tvrdi da se sve ovo u programskoj šemi Pinka vidi i da je to razlog zašto ova televizija treba da izgubi nacionalnu frekvenciju. I da u tome nije jedina.
„Ne samo da su kršili zakon, nego smo na primer na TV Hepi videli kako neko ulazi sa pištoljem, maltretira i tuče žene. Na to bi tužilaštvo trebalo da reaguje. Imali smo situaciju da je jedna devojka morala da pobegne, da je pokušala samoubistvo. Apsurdno je da govorimo o tome da li je kad neko išamara ženu to za 21. vek ili kameno doba, kako to kaže Željko Mitrović. To je za zatvor“, tvrdi Savo Manojlović.
Željko Mitović, sa druge strane, kaže da on ne radi ništa nezakonito.
„Sve ono što je dozvoljeno po zakonu treba omogućiti medijima da emituju. Ovde se pravi neka zabluda kako u ‘Zadruzi’ na nacionalnoj frekvenciji ima nasilja. Nema. Ima na kanalima koji se zovu ‘Zadruga 1’, ‘Zadruga 2’, ‘Zadruga 3’, ‘Zadruga 4’. To su skremblovani, plaćeni kanali na kojima je sve dozvoljeno. Te sadržaje prenose razni tabloidi i portali i ljudi to gledaju na tim portalima i misle da je to bilo na nacionalnom kanalu. Nije. Nacionalni kanal je dvostruko zaštićen: i kompujterski i ljudskim faktorom. Čak 60 odsto toga se odloženo emituje. Sve što je sporno se ili bipuje ili bluruje, zavisi da li je audio ili video sadržaj“, objašnjava Željko Mitrović.
Filip Čukanović kaže da brojke kažu da ljudi te sadržaje gledaju. Dragan Ilić, sa druge strane, podseća da su najpopularniji sadržaji na internetu porno-sadržaji, ali vi nemate otvoren pristup njima.
„Nemam ništa protiv da se rijaliti programi emituju, ali po tačno određenim pravilima, da se emituju posle 23 časa, sa upozorenjem sa uzrasnom grupom za gledaoce, sa ograničenim reklamnim programom. U tom slučaju ne znam da li bi televizije imale komercijalni motiv da rijaliti program emituju 10 ili 12 časova dnevno“, kaže Dragan Ilić.
Željko Mitrović, međutim, smatra da treba uvažiti i gledaoce „Zadruge“.
„Ako je peticija legitiman vid borbe, onda treba uvažiti obe peticije. Na peticiju Sava Manojlović koju je potpisalo 200.000 ljudi, mi imamo ovu drugu koju je potpisalo skoro dva miliona ljudi. A on je na to odgovorio: ‘Nije mu ovo glasanje za ‘Zadrugu“. Pa je l’ peticija legitimna ili nije legitimna“, pita Željko Mitrović.
Savo Manojlović kaže da poštuje svakog potpisnika peticije, kao i da gledanje rijalitija nije sporno.
„Mi nismo za ukidanje rijalitija. Ali ne može se nešto što je javno dobro zloupotrebljavati. Da budem vrlo plastičan, ne možete da dobijete subvencije da otvorite školu, a vi na kraju otvorite striptiz bar. Vi možete otvoriti striptiz bar, ali ne možete dobiti subvenciju za to“, objašnjava Savo Manojlović.
Paparaco putopis
Da li je peticija pogrešan vid borbe protiv Pinka, jer na jedan potpis protiv, Željko Mitrović može da sakupi 10 za. (Istina, javno nismo videli imena potpisnika ni jedne ni druge peticije)Savo Manojlović na ovo pitanje odgovorio je primerom iz Meksika. Prijatelj pisac mu je rekao kako su zabrinuti roditelji prikupljali potpise zato što je droga dostupna deci u školama.
„Za jedan dan lokalni narko bos prikupio je duplo više potpisa“, objašnjavao je Manojlović za Oko magazin paradoks u koji je upao.
Paradoks je i to što su u utorak, 21. juna, emisiju Oko magazina o rijalitijima, u kojoj je sagovornik bio i Željko Mitrović, rejtinški potukle emisije „Zadruga 5 – uživo“ i „Zadruga 5 – žurka“.
Ili rečnikom Dragana Ilića, gledanija je bila „modna revija u kojoj se šeta Lepi Mića u gaćama“.
Rečnikom Željka Mitrovića, „dokumentarac ‘DNK'“ prošle srede takođe je bio na listi najgledanijih emisija.
Ili, rečnikom moje koleginice Jelene Mitrović iz Oko magazina, ako je „DNK“ dokumentarac, pitanje je samo da li je onda i emisija „Paparaco lov“ putopis.
I pitanje je hoće li i ove srede ovaj „putopis“ biti prvi na spisku najgledanijih emisija na svim televizijama, kao što je bio prošle srede 15. juna.
Paradoksalno je i to što uošte nije pitanje hoću li je i ja, kao autor priloga o rijalitijima, gledati. Otkako sam 2018. godine videla kako kamera prati pevačicu Vesnu Zmijanac koja sa kesama iz nabavke ulazi u lokalni kafić i kako dva stola iza nje sede jedan poznati političar i novinar, „Paparaco lov“ skoro da ne propuštam.
Tako sam u ovom „putopisu“ u kome kamera prati poznate ličnosti videla i biznismena sa Kosova bliskog vladajućoj stranci kako sedi dva stola iza bivšeg dečka pevačice Svetlane Ražnatović.
Nije, ipak, paradoks to što je „Slagalica“, ipak, skoro svakog dana najgledanija emisija na svim televizijama. U Srbiji, zemlji rijalitija, to je pravilo, a 15. jun prošle nedelje, kada je „Paparaco lov“ bio najgledaniji, bio je izuzetak.
Toliko i o tome šta narod hoće da gleda.
Paradoks je što Lepi Mića u gaćama ne zna ništa o tome. Od kada je 2013. godine prvi put ušao u „Farmu“, on i ne gleda televiziju. Skoro deceniju živi u rijalitiju.