ENProsek godina srpskog novinara je 50 godina. Neko je očigledno srozao ugled, moć, privlačnost tog nekada moćnog elitnog zanimanja i zato na pomolu nema mladih kvalitetnih i prodornih kolega na sceni! Tiraži, gledanost, čitanost, uticaj na našu javnost veoma je „tanka“ u mnogim pisanim i elektronskim medijima i oni su toliki da mnogi novinari danas jedva sastavljaju kraj s krajem, a često se sele iz redakcije u redakciju, u potrazi za boljim uslovima rada i većim platama.
Niko novinarima neće pomoći ako oni sami sebi ne pomognu i ako se sami ne izbore za bolji društveni status i uvažavanje! Zabrinjavajuće stanje u poslednjih nekoliko godina jeste što se u novinarskom smislu ne pojavljuju mladi lavovi da zamene vremešne, iskusne, prekaljene novinare – koji više nemaju elana i motiva da se rvu s novim i sve bestijalnijim političkim i svim drugim moćnicima u svim sferama života.
Pokazalo se da nam novinarstvo nije ništa bolje od proseka društva u celini, dakle – u krizi, apatiji, nokdaunu. Što se pre novinarska profesija vrati profesionalizmu, moći, većem uticaju na javnost, pre ćemo naterati javne političke delatnike na svim nivoima da se opasulje, rade korektno i pošteno svoj posao. Ne zato što ih nadgledaju i prate mnogobrojni novinari, već zato što im je to obaveza i zadatak. Ali samo da nam magarci ne lipšu do zelene trave.
MIlutin Mlađenović, Beograd
