EN
On navodi da su njegove kolege i on dobijali različite vrste uvreda, da to nisu bile pretnje, ali da „u ovoj zemlji, i kad dobijate pretnje, to vam ne daje garanciju da će to biti procesuirano“.
„U presudi je rečeno da postoje druga efikasna pravna sredstva, kao što su žalba REM-u i pokretanje građanske parnice. Mi da verujemo da postoje efikasna pravna sredstva – ne bismo ovo definitivno gurali do Strazbura i ne bismo godinama unazad svakodnevno imali u tabloidima poternice za ljudima koji kritikuju vlast“, ukazuje Gaši.
Ističe da je ključni uvid za njih bio to da je „evropski sud, verovatno iz dobrih namera, krenuo od pretpostavke da u Srbiji postoji pravna država i to je taj apsurd“ i dodaje da „novinari osećaju da ih država ne štiti, već ih ugrožava, a sa druge strane, mi nemamo drugo, nego da nas država zaštiti“.
Navodi i da je sutkinja iz Finske imala izdvojeno mišljenje, odnosno, iznela je sumnju u odluku suda, jer i ona misli da su „posledice ovakvog delovanja tabloida mnogo ozbiljnije od jednog pojedinačnog incidenta“.
Kada je 2016. protiv četiri novinara pokrenuta kampanja u pomenutim medijima, oni su nazivani izdajnicima, optuženi su javno za planiranje pokušaja nasilnog rušenja režima.
Gaši podseća da je naslov članka u kojem su bili targetirani bio „Ubijanje Vučića“ i dodaje da su to „posebno ozbiljne optužbe, pogotovu kad iza njih ne stoji ništa“.
„Smatrali smo da je prevazišlo okvire uvrede ili standardne tabloidne kampanje i ako se to događa sve vreme – ostavlja posledice na celo društvo jer se ljudi plaše da govore, jer će proći isto tako…
Naravno da ti je pretnja neki čovek labilnog mentalnog zdravlja koji može da te klepi u nekom mraku, ali će on mnogo pre to učiniti ako ti predsednik stavi metu na čelu, to znaju novinari N1, Danasa, Krika, Cinsa, Birna“, kaže Gaši.
Dodaje da „s jedne strane imate institucije koje simuliraju procedure i pokušaje zaštite novinara i imate centralne institucije – predsednik, premijerka, vlada koje novinare najstrašnije napadaju“.
„Na nivou medijske zajednice i organizacija civilnog društva, mislim da iz pregovora sa državom u kojima mi nemamo odgovarajuću snagu, ne možemo da dobijemo puno, ali ako krenemo da se povezujemo među sobom, da jačamo veze između udruženja, organizacija, i što je najvažnije – građana i medija, imamo mnogo jaču pregovaračku poziciju. Ključni propust svih nas je što zanemarujemo da samo javnost može da proizvede određeni pritisak koji će naterati državu, niko ne može da nas zaštiti osim države, ali ona to neće učiniti dok taj pritisak ne bude stvarno jako veliki, a on neće biti jako veliki, dok javnost i građani ne shvate da bez slobodnih medija ne postoji ništa, ako ne možeš da kažeš da nešto nije u redu, onda ne možeš to da popraviš“, ističe Gaši.
„Zato naš rad mora biti usmeren na bolju komunikaciju sa građanima, na objašnjavanje značaja slobode medija, sigurno je samo da mi sami nećemo moći da odbranimo tu slobodu“, poručuje on.
