EN
Tokom predizborne kampanje Ebrahim Raisi je obećavao da neće dodatno ograničavati internet u Iranu, gde su vlasti već blokirale desetine hiljada sajtova i redovno guše ili prekidaju internet saobraćaj, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Stručnjaci međutim kažu da je od dolaska na vlast predstavnika tvrde linije u avgustu 2021. godine, Raisijeva administracija tajno sprovodila veoma kontroverzan nacrt zakona osmišljen da pojača onlajn cenzuru i ograniči pristup internetu.
Zakonom o zaštiti sajber prostora bi takođe kontrola nad ključnom internet strukturom u Iranu bila prepuštena oružanim snagama, dok bi bila kriminalizovana upotreba virtuelnih privatnih mreža (VPN) koje maskiraju lokacije korisnika i omogućavaju im da vide blokirane sajtove.
Pokušaji usvajanja zakona u parlamentu, u kojem dominiraju pripadnici tvrde linije, naišli su na žestoke kritike, javne pozive za njegovo povlačenje i upozorenja da bi izazvao gnev naroda.
Prošle nedelje je, međutim, iranski Vrhovni savet za sajber prostor, telo kojim predsedava Raisi, a koje je osnovao vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei 2012, izgleda zaobišao skupštinu i delimično odobrio drakonski zakon.
„Tiha primena (nacrta zakona) se odvija skoro godinu dana“, rekao je za RSE Mahsa Alimardani, istraživač digitalnih prava u organizaciji za ljudska prava ARTICLE 19.
Alimardani je rekao da potez Vrhovnog saveta za sajber prostor predstavlja „zaobilaženje parlamentarnog procesa“ i dodao da je parlament „izgubio volju da progura predlog zakona“ usled nedostatka političkog konsenzusa.
U direktivi izdatoj 6. septembra, Vrhovni savet za sajber prostor objavio je da je imenovao članove Vrhovne regulatorne komisije, koja je ogranak saveta sa širokim ovlašćenjima za regulisanje sajber prostora u Iranu.
U 12-članoj komisiji se, prema direktivi, nalaze predstavnici Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), policije, Ministarstva obaveštajnih službi i pravosuđa.
Posmatrači u Iranu ukazali su da je direktiva izdata prošle nedelje ključni deo predloženog Zakona o zaštiti sajber prostora. Oni kažu da su vlasti izdavanjem direktive preduzele veliki korak u primeni nacrta zakona.
‘Opasan presedan’
Mediji povezani s umerenim i reformističkim iranskim političkim taborima upozorili su da sporni nacrt zakon postaje stvarnost.
Reformistički dnevnik Šarg izvestio je da je Vrhovni savet za sajber prostor usvojio „važan deo“ nacrta zakona o internetu, navodiće da će to dodatno omesti slobodan protok informacija i sprečiti razotkrivanje korupcije u vladi.
Reformistički iranski dnevnik Etemad naveo je da u Vrhovnoj regulatornoj komisiji neće biti predstavnika civilnog društva i privatnog sektora koji umnogome zavise od pristupa internetu.
Hamed Bidi, ekspert za sajber pitanja iz Teherana, rekao je da je taj potez postavio „opasan presedan“ i da ga treba osporiti na sudu.
„Parlamentarni istraživački centar je ranije proglasio da su članovi nacrta Zakona o zaštiti sajber prostora suprotnim Ustavu i mnogi pravnici se protive tom predlogu“, rekao je 7. septembra Bidi za tejaratnews.ir. „Sada ga je Vrhovni savet za sajber prostor odobrio ne obraćajući pažnju na mišljenja stručnjaka.“
Poslednjih meseci, korisnici interneta u Iranu prijavljivali su da su im usporene internet konekcije, ograničeni propusni opseg, kao i rasprostranjene poremećaje, za šta stručnjaci kažu da ukazuje da vlada postepeno sprovodi nacrt zakona.
Prema Svetskoj banci, oko 84 odsto od 80 miliona stanovnika Irana ima pristup internetu.
Član sindikata iz Teherana Reza Ghorbani rekao je da u poslednjih nekoliko meseci nije bilo nijednog dana bez prekida interneta, preneli su lokalni mediji.
Reza Alefnasab, još jedan sindikalac iz glavnog grada, rekao je da milioni Iranaca koriste internet da bi zaradili za život.
„Onlajn poslovanje zavisi od interneta i svaki prekid nanosi nepopravljivu štetu“, rekao je Alefnasab.
‘Digitalni zid’
Prošlog meseca, vlasti su onemogućile korisnicima mobilnih telefona da dobijaju verifikacione kodove u dva koraka u cilju dodatnog ograničavanja pristupa društvenim medijima i filtriranja pristupa informacijama.
Korisnici društvenih medija izvestili su 17. avgusta da su operateri mobilnih telefona u Iranu filtrirali tekstualne poruke s login kodovima za aplikacije Telegram, Tviter (Twitter) i Vocap (WhatsApp) i da nisu mogli da prime te poruke.
Većina međunarodnih društvenih mreža su već blokirane u Iranu. Novinari i drugi korisnici se oslanjaju na VPN-ove i druge alate za zaobilaženje filtriranja kako bi pristupili Telegramu, Tviteru, Jutjubu (YouTube) i Fejsbuku (Facebook). Instagram je i dalje dostupan, mada postoji bojazan da će biti blokiran ako nacrt zakona o internetu bude usvojen.
Telegram je filtriran u Iranu četiri godine, a Tviter od 2008. godine. Međutim, u septembru prošle godine, izveštaj Iranskog statističkog centra pokazao je da 45 miliona Iranaca i dalje koristi Telegram i svakodnevno objavljuje 15 milijardi poruka na toj društvenoj mreži.
Poslednjih godina, Tviter je takođe bio jedna od glavnih mreža koju su građani koristili za objavljivanje društvenih i političkih vesti u Iranu, kao i za protivljenje vlasti.
U martu je 55 organizacija za ljudska prava, među kojima su ARTICLE 19, Hjuman rajts voč (Human Right Watch) i Amnesti internešnal (Amensty International), pozvalo Iran da odmah povuče nacrt Zakona o zaštiti sajber prostora.
Usvajanje tog zakona bi, navode te grupe, „kršilo niz ljudskih prava u Iranu, uključujući pravo na slobodu izražavanja i pravo na privatnost“.
Eksperti UN za ljudska prava takođe su prošlog meseca rekli da će nacrt zakona praktično izolovati Iran iz globalnog interneta.
„Ovaj nacrt zakon predstavlja zabrinjavajući korak ka konsolidaciji digitalnog zida u Iranu“, naveli su stručnjaci UN. „On će dodatno ograničiti informacije u okruženju u kojem su sloboda izražavanja i druga osnovna prava već uveliko sužena.“
