EN
Jovanović je dosadašnji prvi čovek e-Uprave, odnosno direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. U njegovoj zvaničnoj biografiji ne postoji nijedna stavka usko vezana za oblast medija.
Diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, doktor je ekonomskih nauka, 20 godina je radio u Telekomu, odnosno Pošti Srbije gde je bio u najvišem bordu direktora odgovoran za informacione tehnologije, elektronske komunikacije i razvoj.
Potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić navodi za Danas da je, kada je predložen Zakon o ministarstvima, izneo stav da nije dobro rešenje da se oblast informisanja i medija, ako već ne može da bude samostalan resor, odvaja od kulture.
– Rekao sam da mi uvezivanje informisanja sa telekomunikacijama izgleda kao svođenje naše branše na, u izvesnom smislu, tehnička pitanja, što medijska sfera nikako ne zaslužuje. Da budem i malo ciničan, sarkastičan, neko je, izgleda, pomislio da su informisanje i informacione tehnologije vrlo bliski i toliko srodni da bez problema mogu biti u istom ministarskom resoru – ukazuje Ćirić.
On dodaje da se, uz veliko poštovanje prema biografiji kandidata za ministra koji, očigledno, ima izuzetne kompetencije u oblastima telekomunikacija i informacionih tehnologija, boji da njegova upućenost u oblast informisanja i medija nije na nivou koji smo mi kao svakodnevni akteri ove brojnim problemima opsednute oblasti, očekivali.
– Voleo bih da me budući ministar demantuje i da se informisanju posveti koliko i telekomunikacijama. Ili bar da imenuje državnog sekretara bliskog medijskoj branši i spremnog da se uhvati u koštac sa problemima u njoj – poručuje Ćirić.
Sličnog mišljenja je i direktor programa N1 Igor Božić.
– Treba da očekujemo da će se neko drugi u ministarstvu baviti informisanjem. Ne bi bio prvi put da je za novinare zadužen državni sekretar. Imali smo iskustva u prethodnim godinama. Ključno je ko će biti ta ličnost, a ne sam ministar – ističi Božić.
Tako razmišlja i novinar Nedim Sejdinović.
– Posle otkrivanja imena novog ministra, koji je potpuno nekvalifikovan za medijska pitanja, očigledno je da ćemo morati da sačekamo ime državnog sekretara kako bismo procenili da li će tzv. reformski medijski procesi ići ubrzanije ili sporije. Dakle, pitanje nije da li će se medijska situacija popraviti, to se sigurno neće desiti, već da li će sapunica oko medijske strategije, raznih komisija i radnih grupa za novinarska pitanja, nastaviti da se prikazuje ili će utihnuti na neko vreme – navodi Sejdinović.
Prema njegovim rečima, važne medijske odluke se svakako ne donose u ministarstvu, već tamo gde se donose i sve druge odluke, a ministar odnosno državni sekretar imaju ulogu da više ili manje budu kooperativni u birokratsko-administrativnoj saradnji sa medijskom zajednicom i međunarodnim organizacijama, „koja sve više podseća na raspravu o eshatološkim pitanjima“.
– Posle deset godina naprednjačke vlasti i svesti da ona vlada isključivo strogom kontrolom medija i korupcijom, jasno je da je medijsko pitanje – političko pitanje. I da se medijska scena može dovesti u red tek kada Vučić ode sa vlasti. Do tada su moguća samo pogoršanja. Da se razumemo, ovim ne potcenjujem rad novinarskih i medijskih udruženja, jer situacija bi bez angažmana asocijacija bila još i gora – zaključuje Sejdinović.
Za članicu Saveta REM-a Juditu Popović izbor novog ministra predstavlja kontinuitet u izbegavanju medijskog pluralizma, „sa jasnom porukom da nema napuštanja dosadašnje politike kontrole i zloupotrebe medija“.
