Nećemo da vam pomažemo u tome da stvarate lažnu sliku o tobožnjem evropskom putu, nego ćemo vas, dok se ne prizovete elemntarnoj učtivosti i lepom vaspitanju, tretirati kao istinske neprijatelje, a ne kao partnere koji zaslužuju saradnju u zajedničkom poslu.
Ovako bi, otprilike, trebalo da glasi sažeta poruka koju vlastima upućuju profesionalni novinari, budući da je režimsko šmiranje saradnje u zaštiti novinara i uspostavljanju normalne atmosfere u društvu, preraslo u otvoreno isijavanje besa i izlive ozbiljnih frustracija usmerenih ka novinarima.
Premijerka Srbije Ana Brnabić i šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Jan Bratu razgovarali su u Beogradu i tom prilikom je premijerka najavila da će u oblasti medija i informisanja na prvom mestu biti usvajanje seta izmena i dopuna medijskih zakona. Pored toga, potrebno je ubrzati rad na sprovođenju Medijske strategije i donošenju Akcionog plana za naredni period, saopšteno je nakon tog razgovora.
Može, naravno, Vlada Srbije da ima svoje prioritete, da istrajno radi na onome što navodno planira da radi, ali, bez profesionalnih novinara.
Iživljavanje u komunikaciji sa novinarima, pogotovu na konferencijama za medije, na kojima se svako iole logično pitanje doživljava kao lično neprijateljstvo, nije slučajnost. Nije reč o incidentima u kojima su glavni akteri neki nižerangirani opštinski moćnici, funkcioneri Srpske napredne stranke, neobavešteni o promeni odnosa stranke prema novinarima. Ključni realizatori incidentnih situacija i nipodaštavanja novinara, ispoljavanja primitivnog i bahatog govora mržnje, emitovanja nevešto prikrivane netrpeljivosti, su, pre svih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Da, došlo je do promene odnosa SNS prema novinarima, treba im govorenje i pisanje istine onemogućiti, budući da je svaka, pa i najsitnija istina, opasna po režim i direktno ugrožava njegov opstanak. Utoliko su opasniji oni koji otkrivaju afere, koruptivne poslove, imenuju krivce i korisnike usluga podzemlja, sa ciljem da se onemogući funkcionisanje mafijaške hobotnice.
Neka se šef države upristoji i prestane da svojim nadmeno i arogantno, prizemno i neinventivno izgovorenim optužbama, garniranim obaveštajnim podacima, kreira ponašanje podanika u medijima, policiji i pravosuđu |
Široka lepeza nekažnjivog, samovlasnog ponašanja nosilaca udruženog državnog zločinačkog projekta seže u ugrožavanje fizičke bezbednosti novinara, nadzor komunikacija, prisluškivanje, podrazumevaju se pretnje, diskvalifikacije, vređanje. Utoliko broj registrovanih napada na novinare u ovoj godini – 116 – predstavlja tek suštinski netačni orijentir nizašta. Mnogi novinari ne prijavljuju da su ugrožavani, atmosfera za njihov rad je nepodnošljiva, a ne može se očekivati nikakvo poboljšanje dok se šef države ne upristoji i ne prestane da svojim nadmeno i arogantno, prizemno i neinventivno izgovorenim optužbama, garniranim obaveštajnim podacima, kreira ponašanje podanika u medijima, policiji i pravosuđu. U takvoj atmosferi i 41 formiran predmet po tužbama novinara (do juna ove godine) deluje kao podatak o svojevrsnim incidentima, a možda je reč i o tužiocima koji brane čast profesije i lični ugled.
Očekivano je sve ovo, novinari profesionalci nisu navikli na to da im bude bolje, pogotovu oni u manjim sredinama, izloženi pritiscima i osudama rodbine, komšiluka, neprijatnostima od šaltera u organima uprave do onih lekarskih. Ovo, naravno, ne znači pomirenje sa okolnostima, nego podvlačenje crte ispod odnosa sa režimom. Možda je suvišno, tako se dobro poznajemo. Odluku o neprijateljstvu potpisuje, kao i dosad, predsednik Srbije koji za ispunjavanje obaveza na specifičnom srbijanskom evropskom putu (lagati do imbecilnosti), iz Poglavlja 23, ima svoje doušnike i jajare iz fantomskih udruženja koje, zapravo, i ne interesuje sadržaj zakonskih predloga. Pogotovu ih ne interesuje zaštita novinara, jer njih niko ne ugrožava, čak ni malo greškom zaostale savesti.
I šta sad, gotovo dva meseca nakon pretnji novinarima, kolumnistima i uredništvu Danasa, da budemo zadovoljni odgovorom vlasti da je “mejl stigao sa proton mejla, šifrovanog servisa e-pošte, koji je izgradio bazu od 70 miliona korisnika širom sveta, insistirajući na potpunoj sigurnosti podataka”. Jeste ga locirali, svaka čast, ali ste, u međuvremenu, sklonili i policijsku zaštitu, dva nesrećnika što su na smeni sa još dvojicom, grickala semenke u službenim kolima. I svi su bili spokojni. “Nadležni organi su u stalnom kontaktu i nastavljaju pažljivo da prate ovaj slučaj“, rekla je premijerka Brnabić u razgovoru sa šefom Stane misije OEBS u Srbiji. Ništa ne ukazuje na to da su vlastima u interesu okončanje ovog slučaja i kažnjavanje počinilaca, posebno ne i dugoročna bezbednost novinara.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije REM počeo je, pa završio štrajk, valjda jedan od najupečatljivijih u Srbiji novog doba, budući da su štrajkači imali podršku skupštinske većine, iako nisu imali prava na štrajk. Potom su dobili podršku da štrajk prekinu, a povod za tu ujdurmu bili su tobožnji pritisci i ugrožena bezbednost zaposlenih od strane nezavisnih medija, opozicionih stranaka i nevladinog sektora”. Obustava rada onih koji nisu u radnom odnosu bila je odgovor na jednodnevno zatamnjenje ekrana televizija N1 i Nova S.
Peta frekvencija nije dodeljena, ostaje zloslutni utisak da će vrlo brzo to biti najmanji problem u odnosu režima Aleksandra Vučića prema novinarima. Nova godina će za novinare biti teža nego je predsednik najavljuje svim građanima. Oni ne veruju u pronalazak zlata u najsiromašnijem delu Srbije i otkrivanje nalazišta kalcijum karbonata od kojeg će se, umesto od litijuma, praviti baterije, jer je to nalazište otkriveno pre nekoliko decenija.
Mnogo sreće, nje nikad dovoljno.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno nr izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.