ENUređivaće ga političari. Onako kako i kada njima bude odgovaralo.
U Srbiji ima najrazličitijih medija. Dobrih, loših, visoko tiražnih, beznačajnih, žutih, ružičastih, levih i desnih….neki od njih su u ljubavi, neki u najotvorenojoj svađi. Neki su u asocijaciji, drugi u UNS-u, NUNS-u, Anemu… neki se međusobno vređaju. Ali, ono što je osnovno u celoj toj gunguli različitosti – ona se dešava u našem, medijskom dvorištu. I ono treba da ostane naše.
Ne može u njega da uskoči Mlađan Dinkić, ili bilo koji drugi političar i da nam ga uredi. Još strašnije, ne može da iskoristi čitavu Vladu i čitavu Skupštinu da bi uredio odnose sa nekim od nas, ili naše međusobne odnose.
To je zloupotreba, i to je atak ne na Kurir nego i na najkorektniji i najispravniji od svih medija, ako takav uopšte postoji. To je atak i na Politiku, na Borbu, na B92, Press, Dnevnik, Danas… i ko to ne shvata, pravi istu onu grešku koja je pravljena u Nemačkoj početkom tridesetih godina prošlog veka. Ljudi su ćutali zato što su prvi Jevreji odlazili u logore pod izgovorom da su kriminalci. A onda su jednog dana otišli svi Jevreji.
Drugim rečima – ako pustimo da danas Dinkić na ovaj način reši svoj sukob sa Rodićem, ko će ga sprečiti da sutra, na isti način ne reši i eventualni sukob sa Bujoševićem? Ili Veranom Matićem? Sa bilo kim od nas?
Jer u osnovi tog sukoba ne leži činjenica da je Raja Rodić – Raja Rodić, već činjenica da je u medijskom biznisu. Kao i svako od vas. I u osnovi svega je upravo to – Dinkić, preko Zakona o informisanju, rešava odnos sa jednim medijskim poslenikom (novinama), a ne sa pojedinačnim vlasnikom bilo kog lista.
Zato što bi mu za rešavanje odnosa sa Rajom Rodićem sud valjda bio dovoljan. Za rešavanje odnosa sa novinama, potreban mu je čitav Zakon, kao što je Mirjani Marković 1998. bio potreban zakon da bi rešila svoje odnose prvo sa Slavkom Ćuruvijom a onda i sa svim ostalim medijima. Da li treba da vas podsećamo kako se to završilo. I zato na to nikako ne treba pristati. Ne u našem dvorištu.
Takođe, zašto bi čitava profesija plaćala ceh nečije neefikasnosti i nesposobnosti? Zakoni u ovoj državi postoje i bave se svim onim pitanjima koja sada preuzima Dinkićev Zakon o informisanju.
Po tim zakonima zabranjeno je lagati, izmišljati, objavljivati imena maloletnika, tvrditi da je neko kriv pre nego što je osuđen, objavljivati izjave ili slike bez saglasnosti, ne plaćati porez…
Jako nam je žao, ali upravo su Mlađan Dinkć i ostali drugovi sa vlasti imali devet godina da nešto urede uz pomoć tih zakona, a ako ništa drugo, imali su devet godina da se pobrinu aa sudstvo i,samim tim, primena zakona postanu efikasni. Ako nisu uspeli u svom dvorištu, zašto sada prelaze u naše.
Da li zato što su postojeće zakone i sve rupe u njima koristili kada su sami puštali afere preko tog istog Raje Rodića i Kurira? Preko kog medija je Dinkić rušio Živovićevu vladu? Preko Politike? Borbe? Ili Kurira?
I ako postoji odgovornost medija, ona je svakako najveća upravo u delu u kojem je dozvolila da joj Dinkić, ili bilo ko drugi, dotura afere.
Ali i za to, onaj ko je to dozvolio, treba da odgovara na samo tri mesta:
Pred sudom, po krivičnim zakonom, ako je lagao.
Pred publikom, koja će ga kazniti nečitanjem ili negledanjem.
Pred novinarskim organizacijama, ako je prekršio neki kodeks ili pravilo.
Pred političarima – nikada.Ni oni nama ne odgovaraju.
Poštovane kolege, redakcija Borbe vas poziva da podignete glas i iz našeg dvorišta izbacite one koji su se provukli ispod ograde. Ne zbog Raje Rodića. Zbog sebe. Zbog ubeđenja da sopstveno dvorište možemo sami da uredimo. U suprotnom, ono će postati logor. Ama baš za sve-novinare.
Redakcija Borbe
