ChatGPT, jezički model veštačke inteligencije (AI) koji je kreirao OpenAI, pravi talase širom interneta, što dovodi do pitanja o tome kako će AI promeniti način na koji radimo i pišemo.
Na najnovijem vebinaru ICFJ Pamela Hovard Forum o globalnom izvještavanju o krizama, Jenna Burrell, direktorica istraživanja u Data & Societi, zaronila je u prednosti ChatGPT-a i kako on može biti alat za novinare, kao i njegova ograničenja i zašto bi novinari trebali biti oprezanni.
Evo njenih saveta o najboljoj upotrebi ChatGPT-a za novinare:
ChatGPT može da pojednostavi koncepte
Jedan od najvažnijih zadataka za novinare je pojednostavljivanje složenih tema za širu publiku. ChatGPT ovo čini lakšim, rekao je Burrell. Korišćenje jezičkog modela omogućava novinarima da prikače sažetak ili deo akademskog članka u ChatGPT i zatraže od softvera da ga pojednostavi. Novinar može da koristi ovu alatku da bolje razume članak ili ideju pre nego što intervjuiše autora članka.
ChatGPT je takođe koristan za one kojima engleski nije maternji jezik. Njegova funkcija pojednostavljivanja omogućava izvornim govornicima engleskog koji bi mogli da razumeju osnovni engleski da „prevedu“ bilo koji rad u osnovniji oblik. Ovo je posebno korisno za teme koje koriste složen ili specijalizovan jezik kao što su nauka ili ekonomija. Za sada, ovo radi samo na engleskom.
Može vam pomoći sa pitanjima za intervjue
Novinari mogu da koriste ChatGPT da se pripreme za intervjue. Možete da navedete pitanja koja imate na umu za temu intervjua, a softver će kreirati još pitanja po uzoru na njih. Softver takođe može kopirati prethodni intervju ili članak koji je sagovornik napisao i razviti pitanja o toj temi.
ChatGPT se može koristiti kao podurednik. Novinari mogu da unesu svoje članke za poslednji pregled pre nego što ih pošalju svom uredniku, na primer tako što će zamoliti ChatGPT da uredi članak u određenom formatu kao što je AP stil. Međutim, novinari bi i dalje trebalo da pregledaju i provere činjenice o izmenama koje ChatGPT pravi kako bi se uverili da nijedna dodana informacija nije lažna.
Ne možete uvek verovati njegovim rezultatima
Novinari treba da budu svesni glavne mane ChatGPT-a: ne može mu se verovati. ChatGPT je obučen unošenjem celog interneta i odgovara na upite predviđanjem najverovatnijih odgovora na upite. Korišćenjem ovog modela, ponekad generiše odgovor koji nije faktički tačan.
Na primer, kada je Burell zatražio od ChatGPT-a stručnjake u oblasti nauke o podacima, on je napravio listu poznatih akademika koji proučavaju tu temu. Međutim, kada je pitanje modifikovano tako da se traže stručnjaci iz Gane za nauku o podacima, nijedno od imena koje je predstavljeno nije zaista postojalo kada je provereno.
Burrell je upozorio novinare da budu svjesni sklonosti ChatGPT-a da „popuni prazninu podataka“. ChatGPT neće odgovoriti na pitanje tako što će reći da ne zna odgovor; umesto toga, ako podaci koje ima ne daju odgovor, jednostavno će ga izmisliti. Ovo može biti posebno problematično u regionima u kojima je internet istorijski bio bez podataka. „Zato što je potrebno malo odavde i tamo, često daje apsolutno netačne rezultate i teško je shvatiti kada je netačno“, rekao je Burell.
ChatGPT takođe ima problem repliciranja pristrasnosti na kojoj je izgrađen. Softver je napravljen korišćenjem velike količine podataka, ali alat ne može da „uči“ – može samo da reprodukuje i povrati podatke koje već ima.
Pošto je ChatGPT napravljen prikupljanjem ogromne količine informacija sa interneta, informacije koje daje biće jednako pristrasne kao i informacije na kojima je obučen. Kada novinari koriste ChatGPT, ne samo da bi trebalo da ponovo provere sadržaj koji predstavlja, već i da dopru do drugih koji imaju različite perspektive, uključujući one koji bi mogli da se suprotstave ugrađenoj pristrasnosti ChatGPT-a.
„ChatGPT upija sve na internetu; ono što dobijete od toga je odraz iskrivljenosti interneta u celini“, rekao je Burel.
Budućnost ChatGPT-a u novinarstvu
ChatGPT je i dalje nova alatka i ostaju pitanja o tome kako će njena matična kompanija, Open AI, oblikovati svoj poslovni model. Još nije jasno kako će OpenAI zaraditi novac, da li će se udružiti sa Microsoft-om i njegovim pretraživačem Bingom ili će kreirati sopstveni model oglašavanja poput onih koje Google i Bing trenutno koriste. Iako je alatka trenutno besplatna (sa nedavno objavljenom plaćenom premium verzijom) i otvorena za sve, svaka promena u monetizaciji mogla bi da izazove dodatna pitanja u vezi sa zakonom o autorskim pravima. Na primer, iako je ChatGPT obučen za svaki članak koji su novinari napisali, autori nisu nagrađeni niti priznati za svoj doprinos.
Burell napominje da bi ovo mogao biti veći problem sa alatima kao što je DALL-E, još jedan Open AI alat, koji kreira slike iz teksta. Danas umetnici koji žive od umetnosti koju stvaraju vide svoje stilove koje DALL-E kopira bez kredita ili nadoknade. „Sve što ste napisali kao novinar, a što je javno, bačeno je u OpenAI alatku“, rekao je Barel. „Imate ovo delo zaštićeno autorskim pravima koje ste objavili kao novinar koji informiše taj model, i ne dobijate nadoknadu za Mislim da zakon o autorskim pravima nije na visini zadatka u ovom trenutku.”
U obliku koji ChatGPT postoji danas, Burrell je preporučio novinarima da ga koriste kao alat, istovremeno prepoznajući njegova ograničenja. Iako model može da pomogne novinarima da pišu brže kada su u roku, da ih inspiriše kada imaju problema da budu kreativni i da posluži kao dodatni korak da se osigura da je njihov rad dobro napisan i stilizovan, uvek ga treba koristiti sa ljudima. pored sebe. Sve što piše mora još jednom da se proveri tačnost i izvore.
Za novinare koji se brinu da će pisanje ChatGPT-a biti predstavljeno kao novinarstvo, Burrell napominje da njegovom pisanju nedostaje nivo novinarskog kvaliteta i kreativnosti — urednik obično može uočiti razliku. „Ljudi će nastaviti da budu mnogo inventivniji i kreativniji, i sposobni da proizvedu zaista neobične načine govorenja stvari“, rekla je ona.