ENZaista je neverovatno, kaže Šabić, da se ovako nešto izjavi, a potpuno prećuti da u članu 40 predloga zakona piše da ta ovlašćenja mogu da im uskrate upravo službe koje treba da budu kontrolisane.
Šabić ocenjuje da Cvijan „valjda računa na neobaveštenost javnosti“ kada iznosi i ostale „argumente“ koji idu u prilog ovom zakonu. A javna rasprava koja o njemu još nije otvorena, prema rečima Šabića, trebalo je da se vodi pre nego što je predlog poslat u Skupštinu, a ne nakon toga, kako tvrdi Cvijan. Takođe, Šabić tvrdi da nije tačno da je Cvijan predlagao javnu raspravu ni njemu, ni ombudsmanu, a ni Dejanu Milankoviću koji je podneo ostavku na članstvo u radnoj grupi.
Povodom Cvijanove tvrdnje da je više od 80 odsto pomenutog zakona prepisano upravo iz predloga koji je Šabić, zajedno sa grupom eksperata, pisao pre dve godine, poverenik ocenjuje da „po logici Cvijana i muzika Mitra Mirića i ‘Rolingstonsa’ liči 80 odsto, jer koriste ograničen broj glasova, nota i instrumenata“.
– U našem slučaju ostatak od 20 odsto razlike baš nikako ne može da stane. Raniji predlog se zasnivao na principu stvarne kontrole primene zakona, a aktuelni na „principu“ da kreatori tajni „kontrolišu“ sami sebe. Po njemu će taj posao da radi nekakva „služba“ Vlade, što je čisti nonsens. „Abeceda“ u organizaciji vlasti je da nikakva stručna služba nema niti može imati inspekcijska ovlašćenja, a bez istih je priča o nadzoru i kontroli bespredmetna – zaključuje Šabić.
Posebno je neprihvatljivo – u teoriji neodbranjivo a u praksi neosnovano, zakonom izražavati nepoverenje u dva inokosna državna organa, izabrana u Narodnoj skupštini većinom glasova svih narodnih poslanika, kojima su Ustavom i zakonom organičena, odnosno suspendovana njihova lična prava, navodi Saša Janković, zaštitnik građana.
– Sa stanovišta zaštite ljudskih prava – predloženi tekst ne ostavlja mogućnost za nezavisnu kontrolu pravilnosti postupaka organa izvršne vlasti u situacijama u kojima se po definiciji vrše ograničavanja i suspendovanja najelementarnijih ljudskih prava. Sa stanovišta zaštite nacionalne bezbednosti, javnog reda i mira, hvatanja počinioca krivičnih dela i sličnih razloga koji su, pretpostavljamo, motivisali pisce Nacrta da predvide ograničenja za ovlašćenja Zaštitnika građana i Poverenika – predviđenim ograničenjima postuže se upravo suprotno: ni Zaštitnik građana ni Poverenik ne mogu, kada prime pritužbu građanina, znati da će se organ čiju zakonitosti ili pravilnost rada građanin osporava pozvati na neki od razloga za ograničenje ovlašćenja dva kontrolna tela – zaključuje on.
M. Maleš
