ENU blagotvornost primene ovog zakona nije ubeđen ni sam predsednik Srbije, koji je potpisujući taj akt najavio da će zbog različitih mišljenja u pogledu usvojenog zakona pratiti njegovu primenu – kaže za Danas doktor Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu. Vodinelić naglašava da su samim zakonskim rešenjima povređene ne „samo“ slobode medija, što je još jedan posao za Ustavni sud. Nada se, ipak, da neće biti potrebe da tek Evropski sud za ljudska prava uspostavlja narušenu slobodu medija u Srbiji.
Vodinelić napominje da smo umesto unapređivanja pravnog okvira slobode medija dobili unazađivanje, sa izuzetkom što je upotpunjena zaštita od diskriminatornog uskraćivanja distribucije javnog glasila. On ističe i da je nedopustivo da se potpuno zabrani raspolaganje pravom na javno glasilo, kao imovinskim pravom, ako za to ne postoji opšti interes, ako se time ono prekomerno ograničava ili čak ukida, i ako se to čini bez priznavanja odgovarajuće naknade.
– Pravno je nedopušteno da se izdavanje javnog glasila uslovi, ne samo dozvolom ili odobrenjem vlasti, nego ni registracijom kod vlasti. Nedopušteno je da se izdavanje javnih glasila i objavljivanje informacija zabrani iz bilo kog drugog razloga osim ako je to u demokratskom društvu neophodno, i onoliko koliko je neophodno, da bi se sprečilo pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka, podstrekivanje na nasilje ili da bi se ostvario neki od drugih ciljeva koji su iscrpno nabrojani u Ustavu i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava – ocenjuje Vodinelić. Prema njegovim rečima, nedopušteno je i da se privrednim prestupom proglašavaju radnje koje niti predstavljaju ogrešenje o privredna i finansijska pravila poslovanja, kao što je ogrešenje o presumpciju nevinosti ili o zaštitu maloletnika, niti su u stanju da izazovu znatne posledice, kao što je objavljivanje informacija bez prethodne registracije.
Profesor Vodinelić smatra da se prekomernim kaznama i drugim sankcijama ne sme ugroziti postojanje javnog glasila i umanjiti mogućnost javnosti da se obavesti. Napominje da je prvobitni Vladin predlog izmena zakona bio daleko gori od na kraju usvojenog teksta i da je zahvaljujući amandmanima ublažen intenzitet shvatanja da medijski propisi služe tome da se vlast zaštiti od medija putem raznih instrumenata uticaja vlasti na same medije. Kaže i da je sama procedura donošenja zakona bila manjkava, ali i da za demokratiju nije dovoljna samo procedura.
Što se političkih posledica tiče, profesor Vodinelić upozorava da je izmenjeni Zakon o informisanju protivan prirodi vlasti koja sebe smatra demokratskom.
– Da politika nije drugi najstariji zanat na svetu, rekli bismo da je paradoksalno što su stranke koje su dale nesumnjiv doprinos autoritarizmu u Srbiji ovog puta branile demokratske vrednosti, dok su baš stranke koje su odranije bile demokratske orijentacije tvorci autoritarnog zakona. Još jednom smo prisustvovali nastavi da nijedna ovdašnja stranka nema patent na demokratiju – zaključuje profesor Vladimir Vodinelić.
M.R. Milenković
