EN
Optimistična očekivanja da će nas društvene mreže povezati, da ćemo slobodno stvarati i deliti informacije, udruživati se u nove zajednice, više se uključiti u politički život i razmenjivati najbolje argumente, brzo su nestala pred navalom lažnih vesti, botova i neograničenog nadzora u kojem smo konvertovani u set podataka koji ne razumemo ni kako ni zašto se generiše. Međutim, ovo nisu problemi digitalnog sveta kao binarne alternative oflajn svetu u kojem “stvarno” živimo. Danas je to – jedan svet, pa stoga “sve što je nelegalno izvan mreže, mora da postane nelegalno i na mreži”. Ovo je vodeći princip oko kojeg je razvijen novi evropski normativni okvir, u čijem centru je Akt o digitalnim uslugama kojim Evropska unija nastoji da:
- stvori sigurno digitalno okruženje u kojem će biti zaštićena prava korisnika/ca;
- utvrdi posebne obaveze velikih platformi;
- osigura viši nivo transparentnosti i odgovornosti u digitalnom okruženju;
- sačini okvir za suzbijanje nelegalnog onlajn sadržaja, proizvoda i usluga;
- uspostavi jedinstveni sistem nadzora i sprovođenja mera, uključujući i sankcije na nivou cele Evropske unije.
NA KOGA SE DSA ODNOSI?
Akt o digitalnim uslugama zahvata ukupan korpus digitalnih usluga koje se nude građanima i građankama na teritoriji EU, bez obzira na sedište kompanije ili zemlju osnivanja. Međutim, obaveze i odgovornosti pružalaca digitalnih usluga razlikuju se u zavisnosti od obuhvata korisnika, ali i vrste intervencije i nivoa uticaja koji u javnosti mogu ostvariti svojim posredovanjem. Akt razlikuje:
- usluge samo posredovanja (“mere conduits”) koje se odnose na omogućavanje pristupa i prenos informacija u komunikacionoj mreži, bez bilo kakve intervencije u pogledu pokretanja procesa transmisije informacija, modifikovanja sadržaja ili selekcije potencijalnih primalaca usluga (npr: pružaoci usluga pristupa internetu)
- usluge privremenog skladištenja informacija (“caching”) koje nude automatsko, privremeno i prolazno skladištenje informacija u komunikacijskoj mreži, isključivo u svrhu efikasnijeg prenosa informacija prema drugim primaocima usluge na njihov zahtev (npr: oblaci)
- usluge hostinga (“hosting”) koje podrazumevaju skladištenje informacija dobijenih na zahtev i od strane samog primaoca usluge, u čiji sadržaj pružalac usluge ne interveniše (npr: web hosting)
U okviru usluga hostinga posebno se izdvajaju onlajn platforme, koje na zahtev mogu ne samo da pohranjuju informacije, već i da ih diseminuju u javnosti, čime one svima potencijalno postaju dostupne. To su sve vrste onlajn trgovina, platforme ekonomske saradnje, društvene mreže. Među njima, najviši stepen odgovornosti imaju veoma velike onlajn platforme i veoma veliki onlajn pretraživači (VLOPSEs), koji mesečno imaju 45 miliona aktivnih korisnika, odnosno 10% stanovništva EU. U ovom trenutku, na teritoriji EU ih je ukupno 19 (17 VLOPs i 2 VLOSEs).
ŠTA DSA JESTE, A ŠTA NIJE?
Regulatorni i samoregulatorni mehanizmi koji su prethodili DSA polazili su od pretpostavke o neutralnoj tehnologiji digitalnih platformi. Ubrzo se, međutim, pokazalo da algoritamska infrastruktura platformskog ekosistema nije “samo posrednička”. Digitalne platforme podstiču i rezultat su konvergencije tehnologije i preovlađujućih društvenih vrednosti, ali i profitno orijentisanih politika poslovanja platformi. Sa druge strane, preporuke, nacionalna zakonodavstva i platformska samoregulacija nisu dali adekvatan odgovor na zabrinutost za javni interes, koja je tražila sveobuhvatan politički i institucionalni odgovor na poslovanje platformi, kao i viši nivo intervencije.
Pristup moderiranju sadržaja kakav su razvile digitalne platforme pokazao je značajne nedostatke kako u pogledu kapaciteta i efikasnosti automatizovanih alata koji sprovode moderaciju, tako i po pitanju kriterijuma uređivanja, granica slobode izražavanja i slično. Posebno su, primera radi, negodovali mediji širom sveta koji su blokiranje, filtriranje ili označavanje sadržaja doživljavali kao intervenciju eksternih “arbitara istine” koji su postali “najmoćniji urednici na svetu”.
Najzad, zemlje poput Nemačke i Francuske pokušale su da razviju sopstvene regulatorne okvire koji bi uredili digitalni prostor na njihovim teritorijama. Međutim, nacionalni odgovor na transnacionalne izazove bio je nedovoljan, a regulatorni mehanizam sa skromnom praksom implementacije bio je podložan političkim zloupotrebama.
Ove izazove EU nastoji da prevaziđe uvođenjem jedinstvenog, horizontalnog pristupa prema kojem se DSA uklapa u postojeće evropske regulatorne instrumente koji već definišu šta je nelegalno (sadržaj, dobra, usluge), a uređivanju digitalnog prostora pristupa sistemski. Tako regulacija ne adresira jedinice sadržaja kao pojedinačne ishode rada platformi i drugih pružalaca digitalnih usluga, već procedure koje oni primenjuju i načine na koje ih sprovode. Tako se regulator fokusira na sistemski uzrok problema, koji je istovremeno i fundament poslovanja VLOPSEs.
Šta DSA omogućava korisnicima/cama digitalnih platformi?
Lakše prijavljivanje nelegalnog sadržaja
Obaveza digitalnih platformi koje posluju na teritoriji EU je da razviju lako dostupne mehanizme putem kojih bi korisnici/e mogli da prijavljuju sadržaj koji smatraju nelegalnim ili štetnim. Platforme su dužne da uz obrazloženje odgovore na prijave korisnika/ca, a prioritet u postupanju imaju pouzdani partneri (“trusted flaggers”). To su pojedinci, organizacije ili institucije koje imaju posebnu ekspertizu za prepoznavanje nelegalnog i štetnog sadržaja. Apple, Pinterest, Facebook, Instagram i TikTok već imaju razvijena uputstva za prijavljivanje takvog sadržaja.
Veća transparentnost moderacije sadržaja
Jedna od najosetljivijih odluka koja se neposredno odnosi na korisnike/ce svakako je označavanje ili uklanjanje objavljenog sadržaja. Platforme su sada dužne da obrazlože korisnicima/cama svaku intervenciju u sadržaj, a postoji i mogućnost osporavanja ovih odluka. Za sada Facebook i Instagram pokazuju veći nivo transparentnosti u skladu sa novim pravilima. Svi podaci o odlukama o moderiranju sadržaja, informacije o timovima koji sprovode moderaciju, stopama greške automatizovanih sistema i slično, pohranjuju se u jedinstvenoj bazi (DSA Transparency Database) kojom upravlja Evropska komisija i javno su dostupni. Prvi izveštaji o transparentnosti moderacije, koji su takođe obavezni, objavljeni su uz brojne primedbe o nestandardizaciji izveštavanja, jezičkoj ekspertizi, kvalitetu i obuhvatu objavljenih podataka.
Izbor sadržaja i kontrola nad personalizacijom
DSA omogućava da korisnici/ce imaju veću kontrolu nad selekcijom sadržaja koji se pojavljuje na njihovim feedovima. To znači da mogu da imaju uvid na osnovu čega se taj sadržaj selektuje, ali i da odustanu od personalizovanih preporuka, ukoliko to žele. VLOPs čak imaju obavezu da ponude potpuno ukidanje personalizovanog sadržaja, što su za sada implementirali Facebook, Instagram i TikTok. Slično je i sa reklamama. Platforme moraju jasno da označe reklamni sadržaj, a VLOPs i da u posebnim repozitorijumima omoguće uvid u informacije o reklamnim kampanjama koje plasiraju svojim korisnicima/cama.
Posebna zaštita dece i sadržaja koji objavljuju
Digitalne platforme koje su dostupne deci biće u obavezi da primene posebna pravila koja se odnose na bezbednost i zaštitu privatnosti dece, njihovog fizičkog i psihičkog blagostanja. Širok je spektar mera zaštite dece, od verifikacije uzrasta i roditeljskog nadzora, do različitih alata za ukazivanje na zloupotrebe i dobijanje podrške. Tako primera radi, na YouTube i TikTok se kontrola diseminacije sadržaja koji deca objavljuju ograničava tako što su njihovi profili automatski “privatni”. Tako sadržaj koji deca dele može biti dostupan samo onima kojima oni odobre pristup.
Ograničavanje ciljanog oglašavanja
Na prostoru EU ograničava se svaki vid targetiranja maloletnika kao ciljne grupe za reklamiranje proizvoda ili usluga. Ovo pravilo prvo su počeli da primenjuju Google, YouTube, Instagram, Facebook, Snapchat. Takođe, više nije dozvoljeno korišćenje osetljivih podataka pri formiranju ciljnih grupi za reklamiranje, odnosno ličnih podataka kao što su nacionalna ili etnička pripadnost, veroispovest, seksualna orijentacija i slično.
Politika i integritet izbora
DSA posebno propisuje mere suzbijanja rizika u izbornim procesima, poput dezinformacija i propagande, uz punu zaštitu slobode izražavanja. To podrazumeva povećanje resursa za efikasnije postupanje po prijavama i saradnju sa lokalnim fact-checking partnerima kako bi se u što kraćem roku uklonio ilegalni sadržaj koji bi mogao da utiče na izborni proces. Prvi test za nova pravila bili su izbori u Slovačkoj, održani 30. septembra 2023. godine.
Pouzdanost proizvoda i usluga na digitalnom tržištu
DSA adresira i problem distribucije nelegalnih proizvoda i usluga, kao i lažnih identiteta i podataka kompanija koje posluju kao treće strane na evropskom digitalnom tržištu. Prema DSA, njihova verodostojnost i pouzdanost predmet je posebnih kontrola. Prvo, provajderi digitalnih tržišta moraće da imaju informacije o prodavcima, a njihov identitet moraće da bude poznat i kupcima. U slučaju identifikovanja nelegalnih proizvoda, posrednici na digitalnim tržištima dužni su da o tome obaveste kupce uz mogućnost nadoknade štete.
Jedinstvena pravila za sve
Obaveza digitalnih platformi koje posluju na teritoriji EU je da imenuju zastupnike koji će biti kontaktna tačka u vezi sa svim pitanjima koja se tiču implementacije novog seta pravila. Platforme su u obavezi da uspostave saradnju sa nadležnim organima, a posebno kada je reč o prijavljivanju sumnji na krivična dela.
KAKO DSA UREĐUJE EVROPSKI DIGITALNI PROSTOR?
Akt o digitalnim uslugama ima koregulatorne i regulatorne elemente i uključuje nacionalni i evropski institucionalni okvir, kao jedinstveni mehanizam koji treba da oblikuje transparentnije i sigurnije digitalno okruženje u EU. U centru tog sistema je Koordinator za digitalne usluge. Svaka država imenuje Koordinatora kao nezavisno telo koje ima ovlašćenja nad sprovođenjem obaveza propisanih u DSA na nacionalnom nivou, uz podršku Evropskog odbora za digitalne usluge, koji predstavlja savetodavni organ na evropskom nivou.
Nadležnost nad poslovanjem, uslugama i sadržajem veoma velikih onlajn platformi i veoma velikih onlajn pretraživača ima direktno Evropska komisija, a kazne koje može propisati iznose do 6% globalnog godišnjeg prihoda platforme, odnosno pretraživača. Za najteža i ponovljena kršenja pravila predviđena je i mogućnost zabrane poslovanja na teritoriji Evropske unije.
ZAŠTO JE VAŽNO INICIRATI IMPLEMENTACIJU DSA U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA?
U digitalnom svetu gde su teritorijalne granice zamagljene, nema sumnje da implementacija DSA u EU može imati pozitivne efekte i na Zapadni Balkan. Međutim, samo indirektno i ne u dovoljnoj meri. Tek puna implementacija ovog okvira od strane država Zapadnog Balkana omogućila bi sveobuhvatno, temeljno, ravnomerno i sistemsko suzbijanje problema u digitalnom okruženju, koji u regionalnom kontekstu neretko deluju i izazovnije i kompleksnije. Oslanjajući se na iskustva adaptacije evropskih normativnih rešenja u lokalni zakonodavni okvir kakav je bio u slučaju GDPR i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, potrebno je da zakonska rešenja kojima bi zaštita prava građana u digitalnom okruženju bila usaglašena sa DSA, u potpunosti budu u skladu i sa nacionalnim pravnim okvirima i mehanizmima, kao i sa kapacitetima za njihovu doslednu primenu.
Evropska unija ne skriva zabrinutost zbog “prelivanja” dezinformacija i propagandnih aktivnosti koje se kreiraju ili distribuiraju iz zemalja Zapadnog Balkana u evropski digitalni prostor, posebno u zemljama sa srodnim jezicima. To može biti dodatni argument u prevazilaženju eventualno skromne zainteresovanosti digitalnih platformi za sprovođenje obaveza propisanih ovim aktom izvan EU.
Ključni cilj harmonizacije lokalne regulative sa normama propisanim DSA trebalo bi da bude jednak evropskom – uspostavljanje zajedničkog okvira demokratskih vrednosti u onlajn prostoru, uz puno poštovanje ljudskih prava i sloboda. U ovom trenutku, to je najsnažniji pravni instrument koji bi mogao i građanima zemalja Zapadnog Balkana da omogući ostvarivanje garantovanih prava i u digitalnom okruženju. Ukoliko platforme nisu u obavezi da sprovode pravila DSA u ovom regionu, ne postoje jedinstveni mehanizmi zaštite građana i javnog interesa kako od nelegalnosti u poslovanju platformi, tako i od interesa političkih i ekonomskih struktura kojima platformska infrastruktura postaje nezamenjiv resurs. Najzad, DSA deluje i emancipatorski i podsticajno za sve digitalne kompanije sa prostora Zapadnog Balkana koje bi htele da prošire svoje poslovanje i investicije na evropski digitalni prostor i tako preveniraju dodatna usklađivanja sa pravnim okvirom EU.
Izvor: SHARE Fondacija
