ENPosebno su učestali, kako kaže, primeri gušenja slobodne reči u vidu fizičkih napada na novinare širom regije, ali i samocenzura.
„Izuzetak nisu ni države bivše SFRJ gde je i dalje prisutan govor mržnje. Opšte je poznato da su mediji odigrali značajnu ulogu u podsticanju mržnje, nasilja i etničkog šišćenja. Još se osećaju posledice neodgovornog javnog diskursa koji su podsticale vlade i političari koji potpuno dominiraju medijima ‘svog naroda'“, kazala je Dunja Mijatović u intervjuu agenciji Beta.
Prema njenim rečima, opšta negativna političko-ekonomska situacija koja se reflektuje na celokupno društvo itekako je doprinela stvaranju sve lošije situacije kada je sloboda medija u pitanju.
„Primetno je da se sve manje poštuje uloga koje mediji imaju u svakom društvu i ignoriše činjenica da obavljanje javne funkcije podrazumeva odgovornost prema javnosti i omogućavanju pristupa medijima da neometano izveštavaju o njihovom radu i obavljanju javne funkcije koja im je poverena“, kazala je predstavnica OEBS.
Ona je posebno upozorila na samocenzuru kao vid ugrožavanja medijskih sloboda u kojoj sami novinari imaju veliku ulogu.
„Reč je o kretanju linijom manjeg otpora prilikom biranja tema i ličnosti o kojima će se izveštavati, pri čemu veliku ulogu igraju nedostatak mehanizama zaštite, atmosfera nesigurnosti i stalnihpretnji“, kazala je Mijatovićeva naglašavajući da se novinarstvo mora osloboditi pošasti autocenzure.
Odgovarajući na pitanje u kojoj meri interesi politike i krupnog kapitala oblikuju medije, Mijatovićeva je ocenila da političari uvek i u svakom društvu pokušavaju na razne načine da utiču na medije i njihovu orijentaciju pošto se „čini da je danas nemoguće ostati na vlasti bez podrške medija“.
„Sa druge strane, vlasnici koriste svoje medije za promociju i širenje sopstvenih političkih mišljenja. Odgovor na pitanje ko je vlasnik medija istovremeno nam govori i u čijim je rukama vlast. Vlasnici medija su u položaju da utiču na sadržaj medija, a sama činjenica da se oni mogu odlučiti da taj uticaj upotrebe, opravdava
postojanje određenih ograničenja. Njihovi motivi mogu biti politički, ideološki, lični ili komercijalni – ishod je isti. Sadržaj medija diktiraju medijski vlasnici“, kazala je ona.
Prema njenim rečima, veliku odgovornost u obavljanju posla na profesionalan način snose i sami mediji.
„Često su vlasnici i menadžment medija ti koji stvaraju okruženje u kojem se novinari ne osećaju zaštićeno, nisu adekvatno plaćeni za svoj rad i prepušteni su samima sebi. Neretko su to i sami novinari koji očitim preferiranjem jedne političke opcije sami krše osnovne postulate profesionalnog, nezavisnog i slobodnog novinarstva i kompromituju struku“, kazala je Dunja Mijatović.
Globalna ekonomska kriza dodatno je poljuljala stabilnost medija, mnogi mediji se nalaze u izuzetno teškoj i labilnoj poziciji u pogledu opstanka na sceni, navela je predstavnica OEBS.
„Posao predstavnika za slobodu medija OEBS-a je da prati dešavanja na polju medija u državama članicama, zagovara i promoviše poštovanje svih principa. Predstavnik za slobodu medija ima na raspolaganju mehanizme ranog upozoravanja i ukazivanja na konkretne primere gušenja medijskih sloboda, kao i javnog osuđivanja istih“, objasnila je Mijatovićeva svoju novu ulogu.
„Konačno, ovaj posao podrazumeva i neke veoma konkretne i opipljive korake, poput pružanja pomoći i zaštite novinarima i medijskim kućama koje su pod pretnjom. Ovo nisu prazne reči – lično sam se uverila u rezultate ovih mehanizama nakon što je kancelarija predstavnika za slobodu medija intervenisala u mojoj, ali i u drugim zemljama“, navela je Mijatovićeva.
Kao prioritete u svom radu ona je navela borbu protiv govora mržnje, sprečavanje stalnih pretnji pravnoj i fizičkoj sigurnosti novinara, direktno nasilje protiv novinara, kao i borbu protiv krivičnog gonjenja novinara za klevetu i zatvorsko kažnjavanje.
„Kao izazov izdavajam fenomen rastuće koncentracije medijskog vlasništva jer mislim da predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi izražavanja, s obzirom da odluku o tome čiji glas će se čuti zapravo donose politički i korporacijski lideri“, kazala je Dunja Mijatović.
Prema njenim rečima, nove tehnologije su posebno polje interesovanja i rada, jer će „način na koji se društvo koristi novim komunikacionim tehnologijama i na koji se odaziva na ekonomsku, političku i kulturnu globalizaciju odrediti našu budućnost“.
Dunja Mijatović je 11. marta imenovana za predstavnicu za slobodu medija OEBS-a.
Mijatovićeva je stručnjak za medijsko pravo i regulativu, i bila je jedan od osnivača Regulatorne agencije za komunikacije BiH 1998, u okviru koje je, kako je sopštio OEBS, „pomogla u stvaranju zakonskog, regulatornog i političkog okvira za medije u složenom poratnom društvu“.
Kancelarija predstavnika za slobodu medija osnovana je 1997.
