EN
Rodno osetljiv jezik (RSJ) pravi razdor ne samo između ljudi na drugim stranama političkog spektra, Srpske pravoslavne crkve i pristalica RSJ, već i među stručnim lingvističkim krugovima. Argumentovanje protiv korišćenja RSJ često se potkrepljuje pričom o „paprenim kaznama” za sve koji ga ne koriste, iako su one predviđene samo u određenim slučajevima.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je 2021. godine. Ove godine, tri godine nakon objavljivanja, trebalo bi da počne njegova obavezna primena. Rodno osetljiv jezik samo je jedan od aspekata ovog Zakona, ali je privukao najveću pažnju i najviše reakcija javnosti.
„Apelujemo da se normira upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik, iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života”, deo je uskršnje poslanice patrijarha Porfirija, prenosi Nova.rs.
Stavu Srpske pravoslavne crkve još ranije se pridružila Matica Srpska. Srpska pravoslavna crkva i Matica Srpska su organizovale naučni skup „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti” u Narodnoj biblioteci Srbije u januaru.
Da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti „uvode kaznene mere kojima treba da bude sproveden jedan oblik pravnog nasilja”, na tom skupu je izjavio predsednik Matice srpske Dragan Stanić, prenosi Vreme.
„To treba da bude državno nasilje nad onim ko ne može svojim bićem da prihvati ono što je propisani način izražavanja, a taj način izražavanja i najbolji lingvisti i oni koji su posvećeni pitanju jezika i izražajnosti ocenjuju da je nakaradan i neprihvatljiv”, obrazložio je Stanić u januaru, prema pisanju Vremena.
Osamnaestog januara, dva dana nakon naučnog skupa Srpske pravoslavne crkve i Matice Srpske, Novosti su objavile tekst pod naslovom – „I ZATVOROM KAŽNJAVAJU SRPSKI JEZIK : Da li primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti uvodi svojevrsni verbalni delikt”.
„Neće postojati mogućnost odabira, jer to povlači i visoke novčane kazne – od 50.000 do dva miliona dinara, ukoliko se taj jezik ne primenjuje”, pišu Novosti na početku ovog teksta, naglašavajući nemogućnost izbora.
„KADA Zakon o rodnoj ravnopravnosti od 20. maja počne u potpunosti da se primenjuje, nijedna ženska osoba neće imati pravo da se deklariše kao profesor, sekretar odeljenja, šef katedre, vršilac dužnosti, već će morati da bude vršiteljka dužnosti, šefica katedre, profesorka, pešakinja, vojnikinja, veštakinja…”, navodi se u tekstu.
Pisanju o „paprenim kaznama” pridružio se i Blic sledećeg dana. „ATAŠEICA, VATROGASILJA, VODIČICA… Tako piši ili od ovog datuma sledi paprena kazna: Rodno (ne)osetljivi jezik ponovo digao buru, evo i zašto!”, naslov je teksta u Blicu.
U tekstu je kasnije navedeno da će za nepoštovanje članova 37, koji se tiče oblasti obrazovanja, vaspitanja, nauke, i tehnološkog razvoja, i 44, koji se tiče rodne ravnopravnosti u oblasti javnog informisanja, biti kažnjeni organi javne vlasti sa 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.
„RODNO senzitivni jezik nema svoj rečnik, nema pravopis, nema gramatiku, a, ipak, ko ga u javnim glasilima od 20. maja ne bude koristio, biće kažnjen od 50.000 do dva miliona dinara. Tako nalaže Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali je situacija još apsurdnija jer se o njegovoj valjanosti raspravlja dve godine pošto je donet”, pišu Novosti trećeg dana od održavanja naučne tribine.
Kakve kazne Zakon nalaže i da li se srpski jezik „i zatvorom kažnjava”?
Sankcije jesu propisane Zakonom, ali ne samo kada je reč o jeziku i ne za sve
Zakon propisuje posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, propisane članom 10. Šesta odredba ovog člana tiče se rodno osetljivog jezika, „kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca”.
„Rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”, navodi se u članu 6 ovog Zakona.
Kada je reč o kaznama koje Zakon propisuje, ni u jednom članu se ne spominju kazne za nekorišćenje rodno osetljivog jezika u medijima i za pojedince, fizička lica, koja ga ne koriste. Naprotiv, član 67 određuje prekršaje poslodavaca, osiguravajućih društava i sredstava informisanja, ali u okolnostima kada dolazi do rodne diskriminacije ili do nedostavljanja određene dokumentacije institucijama, kojom se prate propisane mere za rodnu ravnopravnost.
Prema ovom članu, kaznom od 50.000 do dva miliona dinara kazniće se poslodavci ili organi javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih lica ako:
- ne obaveste resorno Ministarstvo o planovima ili programima za unapređivanje rodne ravnopravnosti (član 16. st. 4. i 5. i član 18. st. 2. i 3);
- ne obezbede zaposlenom i radno angažovanom licu, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status jednake mogućnosti u oblasti rada i zapošljavanja (član 28);
- krše zabranu diskriminacije (član 29. stav 4);
- ne obezbede zaposlenom i radno angažovanom licu, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, jednake mogućnosti za stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje, kao i stručno osposobljavanje pripravnika (član 29. stav 5);
- jednom godišnje ne informišu zaposlene o stanju rodne ravnopravnosti u radnom okruženju (član 29. stav 6. tačka 2);
- daju otkaz zbog trudnoće ili rodne diskriminacije, uznemiravaju i ucenjuju zaposlene, diskriminišu za vreme odsustva zbog trudnoće ili deteta, nejednako plaćaju za isti rad, diskriminišu u pristupu robi ili uslugama (čl. 31, 32, 33, 34. i člana 50. stav 6);
- ne evidentiraju podatke broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih žena, broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih muškaraca u odnosu na ukupan broj i procenat zaposlenih, razvrstanih po polu i starosnoj dobi zaposlenih i radno angažovanih lica (iz člana 65. stav 2);
- godišnje ne dostavljaju izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti resornom Ministarstvu (član 66. stav 4).
Prema ovom članu, mogu da odgovaraju i pojedinci koji su pravna lica. Ukoliko ne obavesti resorno Ministarstvo o planovima ili programima za unapređivanje rodne ravnopravnosti, odgovorno lice platiće od 5.000 do 150.000 dinara. Ako je preduzetnik ili preduzetnica u pitanju, kazna iznosi od 10.000 do 500.000 dinara.
Osim medija, neće odgovarati ni žene koje ne žele da koriste rodno osetljiv jezik.
„Zakon je predvideo primenu samo u navedenim oblastima, a netačne su tvrdnje koje se mogu čuti u javnosti da će u Srbiji svaka žena biti kažnjena jer ne koristi rodno osetljiv jezik za naziv svoje profesije, zvanja i zanimanja i te tvrdnje zbunjuju građane”, navodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za Politiku.
Prema rečima Poverenice za rodnu ravnopravnost Brankice Janković za N1, „Zakon je u raspravama o kaznama banalizovan i sveden samo na rodno osetljiv jezik”.
„Nažalost, kazna je predviđena, kažem nažalost jer sam protiv kazni… U Zakonu je ostalo predviđeno da sankcija bude za obrazovne ustanove – institucije i ustanove u sistemu obrazovanja”, kaže Janković za N1, i dodaje da su kazne za medije netačna informacija.
Kazne za nepridržavanje odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti predstavljene su u određenim medijima kroz spinovanje. „Spin znači ’zaokret’ ili ’okretanje’, a u političkom i medijskom kontekstu izraz se koristi da označi ’okretanje priče’”, objašnjava se na sajtu bosanskog Raskrinkavanja. Neki mediji su „zaokrenuli” informaciju o postojanju kaznenih odredbi u ovom Zakonu, izveštavajući da će kazne plaćati i mediji i žene koje ne koriste RSJ, što Zakon uopšte ne predviđa. Zato je uvek bolje pronaći Zakon i pročitati ga, kao i informisati se iz više izvora. Razlikovanje dezinformacija, ali i pretpostavki i mišljenja od činjenica, ključno je za dolazak do pravih informacija.
Izvor: Novosadska novinarska škola
