ENBio je to ponovni povod za podsećanje javnosti na to da ubice ovog novinara nisu ni ustanovljene, a kamoli pronađene i osuđene. Ta poražavajuća činjenica postaje dodatno onespokojavajuća uz saznanje da nisu rešena još dva slučaja u kojima su žrtve bili novinari – Dada Vujasinović i Milan Pantić.
I baš tog dana, kada je trebalo ozbiljno razmišljati o moćima države da zaštiti novinare od onih kojima smeta njihov pošten profesionalni rad i o sporosti pravde za „poslenike sedme sile” od koje, ispostavlja se, eto, ima toliko jačih, zapravo nesavladivih podzemnih snaga – otkriven je jedan novinar ubica. Bilo je to, istina, u četvrtom delu televizijske igrarije „Šesto čulo”, ali je koincidencija delovala neprijatno i stvorila utisak potpune neprikladnosti.
Ovaj, tvrde na TV Pink, originalan rijaliti šou smislio je Tihomir Arsić koristeći spremnost publike da se zabavlja kriminalnim pričama. I pored obilja kriminala koji svakodnevno kulja iz emisija vesti, mnogo je poklonika TV fikcije u kojoj dominiraju kriminalci, teroristi, policajci, forenzičari, advokati, sudije… Uz veliki broj varijacija krimi serija u tekućem TV programu („Istražitelji”, „Red i zakon”, „Njujorški plavci”, „Zločinački umovi”, „Dijagnoza: ubistvo”…) gledaoci su neosetno uvučeni u svet zločina. Sada im je data prilika da u njemu preuzmu ulogu inspektora kriminologa i da, paralelno s gostima u TV studiju, tragaju za ubicom i glasajući (naravno SMS-om) osvoje i nagradu.
Potvrđujući potpunu i očiglednu zasnovanost na stereotipima i obrascima postavljenim u stranim serijama i filmovima ove vrste (dobismo čak i lokalnu bondovsku šeficu „M”), epizoda „Memoari nevidljivog čoveka” koristila je i neke domaće osobenosti. Aktuelan je bio sloj radnje koji govori o dobroj saradnji policija „eks JU regiona” koliko i to što osumnjičeni dolaze iz Splita, Sarajeva, Skoplja, Beograda. Na nedavnu izjavu Jova Kapidžića „Bio sam Bog” podseća i replika junaka „Šestog čula” koja glasi „Pisao sam istoriju”.
A taj junak, narodni heroj i bivši udbaš Mauzer, bio je niko drugi do jugoslovenski filmski velikan Bata Živojinović. Da je ovde imao nešto više prostora da glumi nego da bude leš, mogao je da konkuriše samom sebi u popularnosti – mada se čini da je njegova slava kao Valtera nedostižna. No, pre bi joj se mogao primaći nekim dramskim likom čvrstog, odlučnog, pa i zadrtog borca za ideale i ideologiju nego onim koji tumači, na primer, u „Seljacima”..
Branka Otašević
