ENEvropski stručnjaci koje je Ministarstvo kulture angažovalo uz pomoć Brisela kako bi pomogli pri izradi sveobuhvatne medijske strategije Srbije Bent Norbi Bonde, Andrej Zmeček i Aleksander Benček objaviće ovih dana analizu naše medijske scene zajedno sa svojim preporukama kako je urediti u skladu sa evropskim standardima. Kako saznaje „Politika”, stručnjaci će, kad je o elektronskim medijima reč, predložiti bitne promene koje se tiču namene i visine RTV pretplate, kao i osnivanje pet do 15 regionalnih javnih servisa koji će se takođe finansirati iz pretplate. Vlada nije obavezna da prihvati te predloge, ali će se o njima verovatno već u maju povesti debata. Regionalne i lokalne televizije, odnosno one koje još nisu privatizovane ili uništene lošom privatizacijom, obradovaće ideja o formiranju regionalnih javnih servisa. Nešto slično već je predlagala grupa TV stanica okupljenih u Niškoj inicijativi.
O predlozima stranih eksperata, smatrajući da je za to rano, nije želela da se izjašnjava Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnik ministra kulture za sektor medija.
– Oni će biti predstavljeni novinarima, a potom će uslediti okrugli stolovi u vezi sa temama koje su primećene kao relevantne za transformaciju medijske scene u Srbiji – rekla je Nataša Vučković-Lesendrić.
Sve težoj situaciji u lokalnim medijskim kućama doprinela je i postojeća zakonska regulativa. Započeta privatizacija obustavljena je krajem 2007. godine, jer su zakoni o Beogradu i lokalnoj samoupravi omogućili da država ipak bude vlasnik elektronskih medija, što je ranije bilo isključeno zakonima o javnom informisanju i radio-difuziji.
Promenu vlasništva medijskog kapitala dodatno je usporila i činjenica da lokalne i regionalne televizije koje emituju program na jezicima nacionalnih manjina ostaju u rukama lokalne samouprave. To se ponegde i zloupotrebilo, pa se iza toga, kako pokazuju podaci dostavljeni iz Agencije za privatizaciju, „sakrilo” 37 medija.
Ipak, do sada je u Srbiji prodato njih 56, od kojih je 31 elektronski, a 25 su štampani. Sa 18 preduzeća raskinuti su ugovori zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.
Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, podseća da se od donošenja izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju ništa nije izmenilo.
– Pored nezavršenog proces privatizacije, pomaci nisu učinjeni ni u stvaranju strategije koja bi trebalo da reši ključna pitanja u medijima – istakao je Brajović i podsetio na još jedan problem.
Naime, osnivači medija mogu biti i saveti nacionalnih manjina, kojima je tako otvoren put da preko stranaka tih manjina vrše pritisak na „svoje” medije.
Zbog sve težih nevolja sa kojima se susreću lokalni mediji zabrinut je i Đorđe Vlajić, novoizabrani predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. On je najavio, kao prioritet u budućem radu, pomoć lokalnim informativnim kućama. Vlajić za „Politiku” kaže da nejasna zakonska rešenja povodom pitanja čiji mediji mogu biti stvaraju mogućnost raznih zloupotreba i nedopustivog pritiska na slobodu javne reči.
– Podsetiću da Ustav dozvoljava da svako bude vlasnik medija i da se NUNS svojevremeno bunio protiv toga, jer je smatrao da se tako stvara preduslov za sprečavanje privatizacije lokalnih javnih servisa. Onda je, kao što znamo, Zakon o informisanju zabranio vlasništvo države u medijima, a Zakon o glavnom gradu i još neki zakoni omogućili su postojanje vlasništva lokalne zajednice nad lokalnim medijima. I negde to funkcioniše, pa imamo dobre medije kao što je slučaj u Kragujevcu ili u Beogradu sa Studiom B. Tu se ne vidi preterano uticaj vlasnika koji usmerava medije ka nečemu. Odnosno, oni tu ne služe kao propagandni servis lokalne vlasti. Međutim, u nekim drugim sredinama, lokalni mediji su u jako teškoj situaciji baš zbog tih kontradiktornosti i zavise od podele vlasti – rekao je Vlajić.
Višnja Dugalić
