Milivojević: Žene i devojke nisu bezbedne na internetu, moramo podići svest o užasnim posledicama seksualnog nasilja

Novinari treba da se edukuju o izveštavanju o seksualnom nasilju i doprinesu širenju svesti o tome koliko je osvetnička pornografija u Srbiji postala sistemska i model ponašanja. Tako će izvršiti pritisak na nadležne da požure sa izmenama zakona i kriminalizuju neovlašćeno deljenje intimnih snimaka, kaže za Cenzolovku novinarka Anđela Milivojević, koja je dugo istraživala neovlašćeno deljenje intimnih snimaka na Telegram grupama

Novinarka britanskog BBC-ja i beogradskog BIRN-a Anđela Milivojević, koja je dugo istraživala osvetničku pornografiju na Telegramu, preko grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama dala je novinarima savete o tome kako da koriste fotografije i snimke seksualnog nasilja.

Anđela od prošle godine istražuje „osvetničku pornografiju” koja se deli na Telegram grupama, objavila je o tome nekoliko tekstova i istupala u javnosti, koju je upoznala sa posledicama ovog oblika digitalnog nasilja, kao i dipfejk pornografije.

„Žene i devojke u Srbiji nisu bezbedne na internetu, a mi iz medija imamo mogućnost da ispričamo priče žrtava i onih koje su uspele da prebrode kako bismo podigli svest o užasnim posledicama seksualnog digitalnog nasilja“, kaže Milivojević za Cenzolovku.

Već gledanje i čuvanje osetljivog materijala nosi iskušenja za novinare/ke. Anđela kaže da treba voditi računa gde i kako se pristupa takvom materijalu, kao i da treba izbegavati preuzimanje ili čuvanje sadržaja na ličnim uređajima. Ukoliko je neophodno, najbolje je napraviti lični folder, zaštićen šifrom, kome niko drugi nema pristup.

Ona predlaže da se oni koji istražuju uzdrže od snimanja ekrana, osim ako je apsolutno neophodno za dokazivanje priče. Arhiviranje materijala je veoma važno, ali njime treba da se rukuje na bezbedan način, kao i da se na kraju uništi, istovremeno poštujući zakone i etičke standarde. Treba zapamtiti da svaki deo sadržaja koji novinari čuvaju predstavlja nečiju narušenu privatnost, podseća Anđela.

Savetuje i dodatni oprez ukoliko se naiđe na sadržaj koji prikazuje decu. Novinari treba da se konsultuju sa urednicima, pa i sa policijom pre preduzimanja bilo kakvih daljih koraka.

Onlajn alati za lakše izveštavanje o digitalnom nasilju

„Razvoj tehnologije je doprineo da imamo na raspolaganju dosta besplatnih alata i resursa za novinare i novinarke koji su od velike koristi prilikom izveštavanja o bilo kojoj vrsti digitalnog nasilja, uključujući seksualno nasilje putem neovlašćenog objavljivanja snimaka i fotografija, poznato kao ‘osvetnička pornografija’“, kaže novinarka.

Pojedini alati olakšavaju istraživanje i rad na temi, a drugi pomažu novinarima da se zaštite od emocionalne traume tokom rada na ovako osetljivoj temi.

Anđela preporučuje BBC Africa Eye /Forensics Dashboard kao mesto na kome se mogu pronaći alati za pretragu društvenih mreža i praćenje šta se objavljuje na internetu.

I sama koristi aplikaciju Rev Eye. Nju novinari često koriste za proveru lažnih vesti, ali je jako korisna za pretraživanje gde je sve određena slika objavljena, ko je na slici, da li je slika preuzeta sa nečijeg profila itd.

Postoji veliki broj automatizovanih botova za pretraživanje Telegrama, gde se često dele fotografije i snimci bez dozvole. Jedan od njih je Telepati, koji je razvio OSINT analitičar i programer Džordan Vajldon. To je praktično pretraživač onlajn baza podataka za istraživače, novinare i obaveštajne profesionalce kojima je potreban pristup analitici Telegrama.

Anđela preporučuje novinarkama i novinarima ono što nudi Dar centar za novinarstvo i traume, koji pomaže da izveštavaju etički i profesionalno o žrtvama nasilja. Gledanje ove vrste sadržaja je izazovno i može dovesti do mentalnih posledica za one koji rade na priči.

Deo obuke onih koji rade na temi digitalnog nasilja predstavlja i edukacija o terminologiji i konceptima koji su deo rodno zasnovanog seksualnog digitalnog nasilja. Jedan od izazova jeste prevod termina sa engleskog, pa je Pojmovnik o rodno zasnovanom nasilju posredstvom tehnologije vrlo koristan resurs.

„Pažljiva upotreba jezika u medijima će dati tačniji odraz prave prirode nasilja nad ženama i devojkama, a to može pozitivno uticati na stavove ljudi. Tu su meni bile korisne smernice nekoliko organizacija iz Velike Britanije. Jedna od njih je Nulta tolerancija“ (Zero tolerance), ističe Anđela.

„Moja želja je da što više novinara i novinarki dobije edukaciju i trening za rad na ovoj temi koja je u neku ruku nova, s obzirom na digitalni aspekt problema. Na taj način ćemo svi doprineti širenju svesti o tome koliko je ‘osvetnička pornografija’ postala sistemska u Srbiji i model ponašanja. To je i način da se nastavi pritisak javnosti na nadležne da požure sa izmenama zakona i kriminalizuju neovlašćeno deljenje intimnih snimaka i fotografija“, kaže Anđela.

Izvor: Cenzolovka