ENNaime, „nova” Republička agencija za elektronske komunikacije (RAEK) je, kao i „stara” agencija (RATEL), i dalje samostalna organizacija koja vrši javna ovlašćenja i koja je funkcionalno i finansijski nezavisna od državnih organa.
Međutim, nova agencija nije više potpuna „sui generis” organizacija, jer posluje u skladu sa propisima o javni agencijama i zato što nazor nad zakonitošću i svrsishodnošću njenog rada u obavljanu poverenih poslova vrši „novo” ministarstvo nadležno za poslove elektronskih komunikacija (a ne telekomunikacija, kao što piše u predlogu).
Novi organizacioni problemi državne uprave, poznati iz istorijskog iskustva, na vidiku su. Nezavisnom imaocu javnih ovlašćenja je svojstvena netrpeljivost prema nadzoru njegovog rada. Ova netrpeljivost navodi Upravni odbor i direktora agencije da nerado gledaju na sve spoljne pokušaje da se ova ovlašćenja ograniče (kao u dva slučaja preuzimanja poverenih poslova, od kojih je poslednji propao). Otuda je u ovakvom obliku „podele vlasti” nižem telu u svojevrsnom sastavu višeg tela svojstvena težnja da se odvaja od nadležnog resornog ministarstva. Nije teško objasniti ovu
težnju. Njeno poreklo je u vlastoljublju. Imalac javnih ovlašćenja nad čijim radom se vrši nadzor po pravilu je protivnik baš onog resornog ministarstva koje nad njegovim radom vrši nadzor.
Iz tog razloga je, verovatno, novim zakonom predviđeno paradoksalno rešenje po kom agencija sarađuje sa organima i organizacijama nadležnim za oblast radio-difuzije, zaštite konkurencije, zaštite potrošača, zaštite podataka o ličnosti i drugim organima i organizacijama o pitanjima značajnim za oblast elektronskih komunikacija, a nije eksplicitno određeno da sarađuje sa „nadređenim” organom – resornim ministarstvom.
Dejan Popović,Beograd
