EN
Stojković je u Danu uživo N1 rekao da je obrazloženje REM-a suštinski korektan opis šta se dešavalo u toku postupka, ali da mu se čini da je samo obrazloženje zašto su odabrani dosadašnji pružaoci medijskih usluga – suštinski izostalo. U obrazloženju tako piše kako je sve izgledalo, koji su se podnosioci prijavili, šta su podnosili od dokumentacije i šta u njoj piše, ali, prema rečima Stojkovića, ostaju suštinske zamerke – da nismo dobili jasan odgovor zašto su ovi postojeći pružaoci medijskih usluga toliko u prednosti u odnosu na ostale koji su se prijavili.
„Suštinski, mi smo videli kao centralni lajt motiv obrazloženja da su članovi Saveta REM-a doneli većinom glasova odluku po profesionalnom znanju i ubeđenju. Ono što je izostalo je analiza kriterijuma pojedinačno i njihova ocena zašto jedna televizija te kriterijume ispunjava, a zašto druga ne“, ističe advokat.
Važno je, kako dodaje, napomenuti da je REM najpre konstatovao da svi podnosioci prijava ispunjavaju uslove propisane pravilnikom. „Ali, eto, oni su stekli uverenje da su ova četiri pružaoca medijske usluge ti koji bi trebalo da dobiju dozvolu jer oni pružaju najveće garancije da će objavljivati nepristrasan program, da će njihov sadržaj da odgovara zahtevima medijskog pluralizma“, kaže Stojković i dodaje:
„Tu su maltene prepisane odredbe pravilnika – kako stoji da lepo zvuči, ali nemamo nikakvu objektivizaciju“.
Iz svega toga, kako je naglasio Stojković, možemo da zaključimo da su se članovi Saveta REM-a vodili subjektivnim osećajem, pre nego što su se vodili objektivnim pravilnikom koji je propisan još 2015. godine.
„Samo u prethodne dve godine REM procesuirao 32.000 prekršaja“
Advokat naglašava i da nije zgoreg pomenuti brojke i šta se dešavalo u prethodne dve godine u smislu prekršaja koje su pravile televizije kojima su sada ponovo dodeljene nacionalne frekvencije.
„Samo u prethodne dve godine REM je procesuirao 32.000 prekršaja“, istakao je advokat, objašnjavajući da nije bilo i toliko prekršajnih zahteva, ali da je to indikativan podatak koliko su mediji poštovali Zakon o oglašavanju.
„Praksa pokazuje da u svakodnevnom programu pružalaca medijskih usluga imate brojne problematične sadržaje, od najbenignijih kao što je zloupotreba poverenja gledalaca, do najtežih – poput govora mržnje, diskriminacije i povrede ljudskog dostojanstva“, kaže advokat.
Ukazuje da s jedne strane tako imamo veliki broj neprocesuiranih, uslovno rečeno, prekršaja, a sa druge strane imamo i čak REM koji je u prethodne dve godine izrekao neke mere – tri privremene zabrane i devet mera upozorenja prema pojedinim pružaocima medijskih usluga koji su opet dobili dozvolu.
„Dalje, u svojim izveštajima REM iz godine u godinu konstatuje da li su pružaoci medijskih usluga usklađeni sa svojim medijskim elaboratom sa kojim su konkurisali kada su dobili dozvole i ocene su da nijedan nije usklađen ili je delimično usklađen, tako da ako me pitate šta se sada promenilo, ne bih mogao da dam odgovor – to je verovatno pitanje za članove Saveta REM-a“, istakao je Stojković.
Na konstataciju voditeljke da je pri odlučivanju REM-a kao kriterijum uziman potencijal za proizvodnju programa, a da su unapred isključili kako su se te televizije ponašale u prošlosti, advokat ponavlja da je REM konstatovao da su svi pružaoci medijskih usluga ispunili kriterijume i da je ono na osnovu čega bi trebalo da se donese odluka – da mora da se oceni sadržinski aspekt dosadašnjih pružaoca medijskih usluga, kao i da bi morao da se oceni njihov rad u prethodnom periodu jer u pravilniku je navedeno da se ceni da li je protiv njih izrečena mera, kako se pružalac ponašao nakon te izrečene mere, da li je on postupao u skladu sa etičkim standardima, da li je poštovao elaborat s kojim je nastupio na prethodnom konkursu…
„Mi ne vidimo da je Savet procenjivao ove kriterijume, a na samom početku javnih razgovora, predstavnici Saveta su rekli da je ovo potpuno novi konkurs, da će svi da se posmatraju za budućnost, a ne šta je bilo u prošlosti, što je jako problematičan stav“, kaže.
Da li javnost ima pravo na uvid u elaborate?
Na pitanje da li javnost ima pravo na uvid u elaborate koje su podnele televizije, Stojković kaže da nema ništa propisano u važećem zakonodavnom okviru da bi javnost mogla da da stručni sud o tome i da kritikuje REM.
Međutim, kako navodi advokat, REM nije institucija koja postoji radi sebe, već radi javnosti i mora da bude podložna kontroli. „Ako gledamo o principima rada regulatora javnosti i transparetntnosti ti dokumenti bi trebalo da budu dostupni javnosti, ili barem onima koji se tom tematikom bave“, naglasio je advokat.
Dodaje i da same televizije nemaju zakonske obaveze da se elaborati koje su podnele daju na uvid javnosti, te da ostaje na dobroj volji pružaoca medijske usluge da li će učliniti dostupnim elaborate.
„Iz prethodne prakse znamo da elaborati nisu bili javno dostupni“, rekao je Stojković.
Šta dalje – sve je na Upravnom sudu
Na pitanje šta preostaje učesnicima konkursa koji nisu zadoovljni odlukom REM-a, on navodi da postoje limitirana pravna sredstva i da nezadovoljni odlukom mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu u roku od 30 dana od dostavljanja odluke. Negde početkom septembra će isteći rok kada bi Upravni sud mogao da rešava to pitanje ali to je pod znakom pitanja s obzirnom na obim posla koji Upravni sud ima“, kaže.
Za donošenje odluke na sudu nema kratkih rokova kao na primer u izbornom zakonodavstvu gde je takav postupak propisan kao hitan.
Sa druge strane, u ovom slučaju u pitanju je veliki broj pružaoca medijksih usluga, kao i obimna dokumentacija i plašim se da će rok biti dosta duži, rekao je advokat.
Povodom inicijativa nevladinih organizacija i pojedinih stranaka da se i pred Skupštinom otvori to pitanje, advokat kaže da je suštinski očigledno da javnost ima pravo da kritikuje bilo koju odluku regulatora koji radi u interesu javnosti, ali da je suštinski postupak pred REM-om okončan, da nema drugostepenosti i da ostaje jedino mogućnost da se nezadovoljni obrate Upravnom sudu.
On kaže da možemo da pretpostavimo kako će izgledati javni konkurs za petu frekvenciju i da će on verovatno biti manje više identičan ovom koji je upravo okončan. „Ne bih znao kako da posavetujem nekog ko bi se prijavio za petu dozvolu, ono što je zanimljivo je da su svi koji su se prijavili, ispunili uslove. Na kraju, izgleda da odlučuje ovaj diskrecioni kriterijum REM-a ko se više dopadne članovima Saveta a ne objektivni kriterijumi koji stoje u zakonu i pravilniku“, naglasio je advokat.
