Apelacioni sud probio zakonski rok za odlučivanje u procesu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Da je Apelacioni sud poštovao Zakon o krivičnom postupku (ZKP), odluka o prvostepenoj presudi kojom se Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka, i još dvojica osuđenih na ukupno 12 godina i osam meseci zatvora za teško delo ugrožavanja opšte sigurnosti podstrekavanjem, bila bi doneta još 7. septembra.

Nije ovo presedan. Nažalost, kršenje i prekoračivanje rokova videli smo i u postupku za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, gde je Apelacioni sud držao spise 10 meseci, iako ga zakon obavezuje da o prvostepenoj presudi donese odluku u roku od najviše četiri meseca.

Danas, krajem novembra, dva i po meseca posle zakonskog roka u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, ne samo što nije poznata odluka Apelacionog suda već je neizvesno i kad će biti doneta.

Ne znamo da li se sudije u apelaciji drže i svog roka od 30 dana kojim je ograničeno vreme njihovog većanja, jer kažu da je taj rok „instrukcioni”, kao ni kad je taj rok počeo da teče.

Milan Jovanović bez prava da sazna rokove

Izvesno je, a to za Cenzolovku priznaju i u Apelacionom sudu, da je rok po ZKP-u prekršen. Nakon toga je sve postalo potpuno bezobalno i nedefinisano, kao u priči o legendarnoj Đekni. Jer, pretres je zatvoren za javnost i zbog toga je nemoguće saznati kad su sudije počele da većaju o njemu. Znamo samo da je 14. oktobra održana javna sednica.

Nije pretres zatvoren, odnosno tajan, samo za javnost, već i za same oštećene. Milan Jovanović i Jela Deljanin, kojima je zapaljena kuća u decembru 2018. godine, stariji bračni par, teško narušenog zdravlja i nedovršene kuće, mogu samo da broje dane prekoračenih rokova.

Možda je ove datume naporno pratiti, možda je čak i dosadno, ali je više od svega mučno utvrđivati sporost pravosuđa, posebno u značajnim predmetima koji se tiču napada na život novinara koji rade u interesu javnosti, bez obzira na posledice po sebe

A svaki dan, kako je to rekla njihova advokatica Ana Matić prošlog petka na suđenju Igoru Novakoviću, čini se ko večnost.

Hajdemo redom.

Član 461 ZKP-a, koji definiše rokove za postupanje Apelacionog suda, kaže sledeće:

„Drugostepeni sud je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom sudu najkasnije u roku od četiri meseca, a ako je optuženi u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca od dana kada je sudija izvestilac primio spise tog suda sa predlogom javnog tužioca.

U naročito složenim predmetima, rok iz stava 2 ovog člana može se rešenjem predsednika drugostepenog suda produžiti najviše za još 60 dana, a ako je optuženi u pritvoru, najviše za još 30 dana.”

Cenzolovka je od Drugog osnovnog suda dobila precizne datume i objašnjenja šta se i kada događalo sa predmetom nakon što je sudija Slavko Žugić 23. februara presudio u procesu za paljenje kuće Milana Jovanovića.

„Predmet je ekspedovan iz suda u Apelacioni sud 7. juna 2021. godine”, odgovorila je Irina Kovačević, sudija zadužena za kontakte sa medijima.

Apelacija kasni bez odobrenja predsednika suda

U Apelacionom sudu, u odgovorima na naša pitanja o prekoračenim rokovima, nisu negirali kršenje zakona, ali su, začudo, negirali ono što piše u samom zakonu – da prekoračenje roka mora da odobri predsednik suda. Iz odgovora se vidi da tročlano veće Apelacionog suda nije tražilo odobrenje predsednika suda.

„Predmet na koji se Vaše pitanje odnosi nije rešen u zakonskom roku od četiri meseca zbog kompleksnosti i složenosti samog predmeta, te obaveze da se u istom, pre donošenja konačne odluke, pregleda celokupna dokumentacija u spisima predmeta i rasprave sva sporna pitanja. Istovremeno Vas obaveštavam da predsednik suda u ovom predmetu nije donosio rešenje o produženju roka za postupanje u predmetu ne samo stoga što donošenje takve odluke nije predviđeno zakonom već i stoga što je navedeni rok instrukcionog karaktera i ceni se u svakom konkretnom slučaju da li je došlo do prekoračenja, a u ovom slučaju to nije utvrđeno iz napred navedenih razloga“, odgovorila je Mirjana Piljić, portparolka Apelacionog suda.

Kašnjenje u odlučivanju opravdava se i zauzetošću sudija, pa portparolka navodi brojna zaduženja postupajućih sudija: predsednica tročlanog veća, sudija Bojana Paunović ujedno je i član veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i rukovodilac Odeljenja sudske prakse za krivično odeljenje, a sudija Aleksandar Vujičić je i član veća Odeljenja za ratne zločine.

Da podsetimo, nakon što je presuda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića već dugo „skupljala prašinu” na pisarnici Drugog osnovnog suda, zbog toga što je sudija Slavko Žugić otišao u penziju, spor hod kroz sudove nastavio se u Apelacionom sudu.

Na osnovu dosadašnjih odgovora iz drugostepenog suda, izjašnjenje tužioca na žalbe odbrane stiglo je 18. juna u Apelacioni sud i tada je formirano i tročlano sudsko veće sa sudijom Bojanom Paunović kao predsednicom.

I u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije Apelacioni sud kršio rokove

Povodom kašnjenja Apelacionog suda u predmetu spaljivanja kuće novinara Milana Jovanovića, Cenzolovka je odlučila da utvrdi šta se događalo u predmetu ubistva novinara Slavka Ćuruvije i ko je odgovoran za to što je od izricanja prvostepene presude do izricanja odluke Apelacionog suda kojom je presuda poništena prošlo godinu i po dana.

Dva i po meseca posle zakonskog roka u slučaju paljenja kuće novinara Jovanovića nije poznata odluka Apelacionog suda, a neizvesno je i kad će biti doneta. Ne znamo da li se sudije drže i svog roka od 30 dana kojim je ograničeno vreme njihovog većanja

Od koordinatorke za medije Višeg suda Tatjane Tešić dobili smo odgovore koji nesumnjivo pokazuju da je najviše vremena u tom delu „pojeo” Apelacioni sud, mada ni Viši sud nije bio „loš”. Višem sudu je za pisanje presude, njeno slanje i prikupljanje žalbi trebalo gotovo sedam meseci. Apelacioni sud je za ukidanje presude i njeno vraćanje u Viši sud potrošio 10 meseci.

Zakonski rok za pisanje presude za Viši sud je 30 dana, a za odlučivanje i postupanje Apelacionog, kao što smo već naveli na početku teksta – četiri meseca.

Evo objašnjenja koje je Cenzolovka dobila od Tatjane Tešić kad je u pitanju postupanje Višeg suda u procesu za ubistvo Ćuruvije.

„Prvostepena presuda je javno doneta i objavljena 5. aprila 2019. godine, dok je pisani otpravak iste izrađen i ekspedovan 15. avgusta 2019. godine, pri čemu napominjem da je presuda napisana na 137 strana. Rok za izradu i dostavljanje presude, kao i uslovi pod kojima se rokovi mogu produžiti propisani  su odredbom člana 427 stav 1, 2 i 3 Zakonika o krivičnom postupku. (…) Nakon postupka žalbe, spisi predmeta dostavljeni su Apelacionom sudu u Beogradu 22. oktobra 2019. godine, dok je Apelacioni sud u Beogradu svoju odluku o žalbi sa spisima predmeta vratio ovom sudu tek 7. septembra 2020. godine”, odgovorila je, između ostalog, Tatjana Tešić za Cenzolovku.

Predsednik Višeg suda nekoliko puta produžavao rokove

Rokovi koje za Viši sud propisuje član 427 ZKP-a kažu da se presuda mora izraditi i dostaviti u roku od 30 dana kad su u pitanju predmeti za koje je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, u slučaju Ćuruvija to je specijalni tužilac za organizovani kriminal. Po objašnjenju Tatjane Tešić, zbog složenosti predmeta, predsednica sudskog veća je više puta od predsednika suda tražila produženje i dobila ga.

„U konkretnom slučaju, postupajući predsednik veća se u skladu sa zakonom, a usled kompleksnosti predmeta koji broji stotinu ispitanih svedoka, sa obimnom pisanom dokumentacijom, obratio dopisom predsedniku suda za produženje roka za pisanu izradu presude i njeno dostavljanje strankama, koja molba je usvojena donošenjem odluke o produženju roka na 60 dana, 30 dana i 15 dana, nakon čega je presuda ekspedovana strankama 15. avgusta 2019. godine”, kaže se u odgovoru.

Drugostepeni sud je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom sudu najkasnije u roku od četiri meseca, a ako je optuženi u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca od dana kada je sudija izvestilac primio spise tog suda sa predlogom javnog tužioca (ZKP)

Slanje presude, žalbe i odgovori na žalbe trajali su do 22. oktobra 2019. godine kad je Viši sud prosledio ceo predmet Apelacionom sudu.

Viši sud je postupao brzo samo kad je zakazao početak ponovljenog suđenja. Za to im je trebalo mesec dana, od 7. septembra do 5. oktobra 2020. godine, kad je počeo ponovljeni postupak.

Iako smo Apelacioni sud, nakon ovog razjašnjenja iz Višeg suda, pitali zašto je bilo potrebno toliko vremena da se odluči u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, zašto je zakonski rok od četiri meseca produžen na više od 10 meseci, dobili smo samo informaciju o postupanju sa predmetom od portparolke Mirjane Piljić. Bez objašnjenja zašto je od oktobra 2019. do marta naredne godine apelacija čekala da zakaže javnu sednicu:

„Predmet je dostavljen Apelacionom sudu 22. oktobra 2019. godine, te je odmah poslat Tužilaštvu na izjašnjenje. Dana 31. oktobra 2019. godine predmet je vraćen iz Tužilaštva. Dana 30. i 31. marta, te 1. i 2. aprila 2020. godine bila je zakazana javna sednica, ali je ista odložena zbog proglašenog vanrednog stanja. Naredna sednica je zakazana i održana, 7, 8, 9. i 15. jula 2020. godine. Pismeni otpravak presude je ekspedovan iz Apelacionog suda 7. septembra 2020. godine.”

Možda je ove datume naporno pratiti, možda je čak i dosadno, ali je više od svega mučno utvrđivati sporost pravosuđa, posebno u značajnim predmetima koji se tiču graničnih slučajeva napada na život novinara koji su odlučili da rade posao u interesu javnosti, bez obzira na posledice po sebe.

O obesmišljavanju pravde do kojeg zbog toga dolazi već su za Cenzolovku govorili istaknute sudije i profesori. Nema se šta dodati, osim podsećanja da se ubistvo Ćuruvije dogodilo pre 22 godine, u aprilu 1999, a da u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, stalno upozoravajuće odjekuje rečenica novinara: „Ne znam da li ću živ dočekati kraj suđenja”.