ENSimptomatično je i da su se telopi s ovim informacijama (i pretnjama) pojavili nakon objavljenog pa povučenog oglasa Republič ke radiodifuzne agencije za pokušaj izbora novog Upravnog odbora. Smena starog se, navodno, traži jer zbog “nenaplać ene pretplate RTS ima gubitak od 60 miliona evra”, dok se rukovodstvo i menadžment optužuju za neažurnost u naplati pretplate, čime je „ugroženo funkcionisanje javnog servisa”. Radio-televizija Vojvodine nije ni pomenuta, niti tražena nečija odgovornost za minoran kvalitet i gledanost programa. Istovremeno, RTV je na prinudni letnji odmor poslala 150 povremeno –privremenih ugovoraca, s nemuštim obrazloženjem “otpisanima” da je aktuelna letnja šema, a i nema se para. RTV ne pominje dug građana, jer i nema uvid u naplativost. Na njen račun se svakog meseca prebaci iz RTS-a zakonski pripadajući postotak od ubrane pretplate u Vojvodini, ali uvid koliko je to ima samo beogradska centrala. U sektoru koji treba da vodi brigu o pretplati kažu da zbog neadekvatnih ugovora, koji je RTS potpisao s EPSom i “Elektrovojvodinom”, nema analitičkih kartice za svakog vlasnika televizora ili radija, po kojima bi se znalo da li plaćaju i pretplatu i koliko duguju. Na te manjkavosti više puta je, na zahtev zaposlenih, upozoravao i Upravni odbor RTV, ali Odeljenje pretplate i dalje nema tih podataka, mada Zakon o radiodifuziji (član 81, stav 10) propisuje da se evidencija vodi u Novom Sadu. Lane je „Elektrovojvodini“ za proviziju, jer se preko njenih računa naplaćuje nadoknada za javni servis, RTV platio preko 141 milion dinara, dok je za 2008. predviđeno da ona bude šest miliona manja. Poprilično nelogič no, jer je za čak 146,5 miliona planirana veća naplata pretplate nego prošle godine. Zanimljivo je i da su od pomenute provizije troškovi osnovne delatnosti – proizvodnje programa – manji. Lane je za to utrošeno nešto preko 100 miliona dinara, za 2008. je planirana koja stotina hiljada manje, iako su najavljeni brojni novi projekti i emisije. Izveštaji o poslovanju medijskih kuća zakonska su obaveza i dostupni su na sajtu RTV (na novom RTS ga sada nema), kao jedan od mehanizama kontrole potrošnje novca, jer se ove televizije uglavnom izdržavaju od novca građana. Programski i finansijski izveštaji Bi-Bi-Sija, kao pravog, a ne samozvanog javnog servisa, mogu se kupiti na trafikama. Za kontrolu sadržaja i kvaliteta programa, zakon je, osim upravnog, predvideo i programski odbor, čije odluke, doduše, nisu obavezujuće, ali bi svakako trebalo da imaju uticaja. Pokrajinski odbor je više puta ukazivao na vrlo nisku gledanost. Po istraživanju AGB Nielsen Media Research, program RTV u ukupnom auditorijumu 2007. bio je zastupljen 0,9 odsto. A javnost, i pored „prava da zna sve”, nikako da dobije i sadržaje koji ga interesuju.
