EN
Nedavno je Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) naložio regulatoru za zaštitu podataka o ličnosti u Irskoj, gde se nalazi evropsko sedište komapnije Meta, da trajno zabrani njihovo oglašavanje koje se bazira na praćenju ponašanja korisnika.
Ova odluka doneta je na osnovu odluke Norveške i to znači da bi ova praksa trebalo da bude zabranjena u svim zemljama EU, Evropskog ekonomskog prostora (EEA) i Švajcarske.
Kako za N1 kaže Jelena Adamović iz Šer (SHARE) fondacije, biheviorističko oglašavanje koje vrši Meta je u EU više puta bilo predmet sudske ocene. Ono, kako navodi nije zabranjeno, ali su nadležni EU sudovi donosili odluke gde je nezakonitim proglašen način na koji se to oglašavanje vrši.
„Problem je u tome što je prema EU pravilima potrebno da se za biheviorističko oglašavanje dobije pristanak korisnika Meta društvenih mreža, što Meta zbog svog biznis modela uporno izbegava“.
Trenutno, Meta je suočena sa kaznama od milion kruna odnosno 84.380 evra dnevno, zbog narušavanja privatnost korisnika korišćenjem njihovih podataka za oglašavanje, poput lokacije ili pregledanog sadržaja, što je uobičajeni poslovni model tehnoloških giganata.
„Meta još nije prestala da radi, radije plaćaju „penale“. Sličan model prikupljanja podatka imaju i neke druge mreže poput Tik toka ili Snep četa, ali Meta je najveća. S druge strane veći problem bi mogao da nastane za male biznise, pogotovo za one koji prodaju isključivo onlajn“, kaže za N1 stručnjak za oglašavanje na društvenim mrežama, posebno na onim u vlasništvu kompanije Meta.
Uslovljavanje umesto ugovora
Prema rečima Nevena Ružić, stručnjakinje za zaštitu podataka o ličnosti, ovakav vid marketinga morao bi da se zasniva na nečemu što je ugovor.
„U pitanju su podaci o ličnosti i za njih mora da postoji pravni osnov. U slučaju kompanija Meta toga nije bilo, umesto toga imamo slučaj uslovljavanja korisnika da bi se dobio pristanak“.
Ona kaže da oni koji pristanu neće moći da vide kako su obrađivani podaci o njihovoj ličnosti niti će imati pristup istima. Praćenje i uskraćivanje izveštaja o obradi su, kako kaže Ružić, nefer.
Zakoni isti ali zabrana ne važi za Srbiju
Ova zabrana neće važiti Srbiji, iako nominalno važe ista pravila za građane EU i građane Srbije.
Prema rečima Jelene Adamović, prava građana Srbije u odnosu na prakse koje ima Meta su poprilično ograničene zbog činjenice da ova kompanije nikada nije imenovala svog predstavnika u Republici Srbiji.
„To je njihova obaveza prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Tako da smo mi u situaciji da prema zakonima koji važe u Srbiji imamo ista prava kao i EU građani, ali se susrećemo sa problemom da ne postoje efikasni pravni mehanizmi da ta prava u praksi i ostvarimo. Postoje neke svetske kompanije koje jesu imenovale svog predstavnika kod nas poput Gugla (Google) ili Vibera, te je u takvom slučaju veća šansa da ostvarimo neko pravo koje se tiče naše privatnosti preko tih predstavnika“.
| Prisluškivanje telefona nije dozvoljeno, ali…
Građani primećuju da se posle telefonskih razgovora neretko pojavljuju oglasi koji imaju veze sa temom razgovora. Ovo ne bi trebalo da bude dozvoljeno, smatraju svi sagovornici N1, ali s obzirom na praksu ne isključuju da se to radi. „Akcenat na bihejviorističkom oglašavanju je da se ono zasniva na nekom prethodnom ponašanju korisnika u koje oglašivač ima uvid. Način na koji se samo oglašavanje vrši nije presudan“.
|
Ona kaže da su srpskim građanima na raspolaganju mehanizmi za ostvarivanje prava koje same kompanije odrede na svojim platformama.
„Iako ti mehanizmi ne daju uvek rezultate, ima ih smisla koristiti kao sredstvo pritiska na kompaniju, da dobiju reakciju da je njihovim korisnicima u Srbiji tema privatnosti važna. Kompanije kao što je Meta na žalost do sada nisu imale motiv da poštuju srpske zakone“.
Pitanja poslata u vezi sa ovom temom Ministarstvu trgovine odnosno Sektoru za zaštitu potrošača i sektoru za zaštitu podataka o ličnosti kancelarije Poverenika su ostala bez odgovora.
Malo vredimo
Kompanija Meta je reagovala nuđenjem mesečne pretplate za korišćenje Fejsbuka i Instagrama bez ikakvih reklama. Alternativno, oni mogu da nastave da besplatno koriste ove usluge dok vide oglase koji su im relevantni.
„Verujemo u besplatan internet sa oglasima – i nastavićemo da nudimo ljudima besplatan pristup našim personalizovanim proizvodima i uslugama bez obzira na prihode. Bez obzira da li ljudi odluče da besplatno koriste naše proizvode sa oglasima ili se pretplate da prestanu da vide oglase, mi smo posvećeni čuvanju privatnih i bezbednih informacija o ljudima, u skladu sa sopstvenim politikama kao i Opštom uredbom o zaštiti podataka EU (GDPR)“, navela je Meta.
Model u kome nema reklama ali ih je i nemoguće napraviti i plasirati, prema rečima stručnjaka za oglašavanje na društvenim mrežama znači da Meta ne žele da razvija ovakve odnose i da im je besplatno prikupljanje i obrada podataka i dalje cilj.
Ružić ističe da ova pretplata pokazuje kolika je mala vrednost pojedinca na internetu.
„Nismo besplatni, ali suma od 9,99 evra evra je mala vrednost. Šalje se poruka da će zaštitu podataka moći da ostvari samo onaj ko je osvešćen ili ko može da plati. Ili platite ili ste predmet i roba. Iz ugla ljudskih prava u Evrope to nije u redu“.
Izvor: N1
