Četiri petine medija u Nišu pod kontrolom jedne porodice

Novac poreskih obveznika je, pritom, među privilegovanim medijima drugačije raspodeljen nego u prethodnom periodu. Neki od tih medija prošli su bolje nego ranije, poput onih koji su u vlasništvu članova niške porodice Radomirović ili su direktno povezani sa njima. Njima je pripalo skoro 60 odsto ukupnog konkursnog budžeta (40.350.000 dinara).

Pojedini mediji su pak ostali bez dinara podrške, a prethodnih godina su inkasirali milione. Utisak je da se ovoga puta odustalo od principa da svi „naši“ dobiju novac, ma u kolikom iznosu.

Prema dostupnim podacima, konkurs u Nišu je drugi najveći lokalni konkurs ove vrste u Srbiji, odmah iza beogradskog, a obezbeđuje najveći maksimalni iznos po projektu, veći i od onog koji je razrezalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Na ovom konkursu budžetski podržani medijski projekti ukupno dobijaju samo 16.000.000 dinara manje nego takvi projekti u Beogradu, koji je po broju stanovnika osam puta veći. U Novom Sadu, koji je malo veći od Niša, mediji na konkursu dobijaju 36.400.000 dinara manje nego oni u Nišu.

Medijski projekat na niškom konkursu može da košta najviše 13 miliona dinara, dok takav projekat u Beogradu maksimalno „vredi“ šest, a u Novom Sadu sedam miliona. Ministarstvo kulture i informisanja je takođe opredelilo znatno niži gornji limit po projektu, koji za televizije iznosi tri, a za štampane medije dva miliona dinara.

NEMA NOVCA ZA LAŽNE PORTALE

Na niškom konkursu nisu prošli projekti izdavača medija koji se povezuju sa lažnim sajtom Južnih vesti (www.južnevesti.info) – TV Super Sat Communication i Info 24 Media, a koji su ukupno tražili skoro šest miliona dinara. Ocenjeno je da je njihov budžet neusklađen, nerealan i predimenzioniran.

Plagijat sajt Južnih vesti – sa istim imenom, logom i dizajnom, pojavio se u februaru ove godine, a prema istraživanju Južnih vesti, vlasnik domena plagiranog sajta je TV Super – Sat Communication, čiji je osnivač Ivica Golubović. Na istoj adresi i broju telefona koje koristi ova firma je i Info 24 Media, čiji je predsednik Zoran Majdak, koji se javno deklariše kao pripadnik SNS-a.

Plagirani sajt Južnih vesti promoviše republičku i gradsku vlast sa SNS-om na čelu, a pritom diskredituje glavnu urednicu Južnih vesti Gordanu Bjeletić, kojoj u seriji tekstova pripisuje da navodno sa svojim timom, a u dogovoru sa Draganom Đilasom, „za veliki novac objavljuje spinove sa ciljem da obori rejting SNS-u, kao i da skloni sa funkcije gradonačelnicu Draganu Sotirovski“.

Milionska podrška i medijima porodica Gašić i Milovanović

Na ovogodišnjem medijskom konkursu u Nišu Radomirovićeva Televizija Belle amie jedina je dobila maksimalnih 13 miliona dinara. Narodne novine su dobile 10 miliona, Niška televizija, u kojoj su Narodne novine suvlasnik – 12,5, Radio Belle amie 2,7, a PR agencija „Deni video“, čiji je osnivač zakonska zastupnica Televizije Belle amie – 2,15 miliona dinara.

Radomirovićevi mediji su i prethodnih godina u zbiru dobijali najviše konkursnog budžeta, ali je njihov udeo u ukupnom iznosu umeo da bude niži.

Televiziji Zona plus, u vlasništvu sina direktora BIA i osnivača SNS Bratislava Gašića, pripalo je 11,95 miliona dinara, a portalu Zona plus još 500.000 dinara. Kablovska televizija Kopernikus, čiji je većinski vlasnik Zvezdan Milovanović, poverenik Srpske napredne stranke za Niš i brat Srđana, vlasnika TV Prva, TV B92, Play radija i još nekoliko kablovskih televizija, dobila je 4,1 milion. Ovakve konkursne sume su uobičajene za te medije.

Neki drugi mediji bliski SNS-u ostali su, međutim, „na suvom“, za razliku od prethodnih godina, kada su inkasirali milione. Projekti Radija i portala Bum 018, u vlasništvu Nikole Panića, dugogodišnjeg člana i funkcionera SNS-a, recimo, nisu dobili ni dinar.

Bez ikakve budžetske podrške ostala je i preduzetnička radnja „Cloudcode“, koja je osnivač Niškog portala, u vlasništvu supruge direktora JKP „Tržnica“ i funkcionera SNS-a Gorana Đorđevića. Razlog za uskraćivanje novca ovim medijima jeste to što „nisu na vreme podneli narativni i finansijski izveštaj“ o trošenju novca sa prethodnog konkursa.

I PROŠLE GODINE 80 ODSTO ZA MEDIJE BLISKE VLASTI

Predloge o raspodeli sredstava na ovom konkursu dala je petočlana Stručna komisija za ocenu projekata, u kojoj su bili predstavnici PROUNS-a, Društva novinara Niša i RAB-a Srbija, kao i dva „medijska radnika“. Rešenje o podeli novca potpisala je v. d. načelnika Gradske uprave za društvene delatnosti Katarina Mitrovski, ali nezvanični izvori tvrde da je na konačnu odluku navodno uticala i gradonačelnica Dragana Sotirovski, inače bivša novinarka RTS-a. Na konkurs su stigla 83 medijska projekta.

Za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja ove godine je odvojeno skoro 15 miliona manje nego prošle, koja je bila izborna, i kada je podeljeno 83.970.000 dinara. Na prošlogodišnjem konkursu mediji kojima se pripisuje uređivačka i vlasnička bliskost sa vladajućom SNS takođe su dobili oko 80 odsto novca.

Sociolog Đokica Jovanović: Nekada su postojali dželati, sada vlastodržački mediji

„Medijski konkursi u Nišu i Srbiji su zaista potpuno obesmišljeni. Znamo da Niš već prilično dugo godišnje izdvaja bezmalo sto miliona dinara za medije, a šta smo zauzvrat dobili? Jasno se ispostavilo da smo platili da nas lažu. Finansirali smo stvaranje lažne slike stvarnosti, napade vlasti na neistomišljenike, kriminalizaciju bavljenja politikom, stalnu funkcionersku i političku kampanju… Mnogo je nedemokratskih i nezakonitih stvari u svemu tome“, kaže Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju i stručnjak za budžet.

Jovanović podseća da je početna ideja konkursnog sufinansiranja bila da država izađe iz vlasništva u medijima. Ispostavilo se pak da vlast kroz ovakve konkurse ostvaruje značajan upliv u medije, posebno one koji su joj bliski ili je za njih zainteresovana.

Prema njegovom mišljenju, rešenje za ovakav problem moglo bi biti ograničenje ukupnog konkursnog iznosa za medije, kao i ograničenje maksimalnog iznosa za pojedinačne projekte, koji ne treba da bude veći od jedne četvrtine prihoda tog medija u prethodnoj godini. Ovakva rešenja ne bi naškodila profesionalnim medijima, već onim poslušničkim.

Đokica Jovanović, sociolog kulture i univerzitetski profesor u penziji, dodaje da mediji koji dobijaju najviše novca na ovakvim konkursima „nisu mediji, već propagandna služba“. Nekada su postojali kraljevi dželati, a sada postoje vlastodržački mediji. Kraj je krvav i kod jednih i kod drugih, dodaje on.

„Dok se Gutenberg nije rodio, radile su kamdžije i sekire. Kad se on rodio, štampa je mogla da išamara, pripreti i uplaši veliki deo naroda. Kraljevi dželati su bili dobro plaćeni, pa je sasvim prirodno da značajna sredstva dobiju i mediji koji predstavljaju propagandnu službu“, kaže Jovanović.

Direktor NKD Mladen Jovanović: Dobri odnosi medija sa vlašću su varljivi

Sociolog Jovanović i ovogodišnju, drugačiju preraspodelu konkursnog novca unutar privilegovanih medija objašnjava krajnje pragmatičnim razlozima vlasti. Za vlast je prirodno da povećava konkursna sredstva medijima koji su gledani i čitani, te ona bolje može da se promoviše, a da ih smanjuje medijima koji su bez većeg uticaja.

„Vlast će, međutim, držati i te manje medije pri nozi, daće im neko čanče za kerove, da se nalapaju i zalaju kada bude trebalo. Nisu konkursi jedini vid finansiranja, postoje i bočni putevi“, kaže on.

Direktor NKD dodaje da je logično da jedna stranka koja ima monopol nad čitavim političkim životom, kao što to ima SNS, objektivno ne može da servisira i podrži sve medije. Bara je mala, a krokodila je puno, pa prvo stradaju krokodilčići, kaže.

„Svi mediji koji svoj uspeh baziraju na dobrim odnosima sa vlašću mogu da očekuju da privilegije koje su lako stekli isto tako lako i izgube. I to čak i iz ličnog ćefa nekoga iz vlasti. I takvih mi nije žao“, kaže Jovanović.

Prvi čovek NKD dodaje da „ima puno indicija da u pozadini dodele novca na medijskim konkursima, a posebno u pozadini odnosa između vlasti i medija – „stoji jaka korupcija“.