EN
Skoro dvadeset i pet godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, nakon deset godina rada fondacije koja nosi njegovo ime, i osam i po godina od početka suđenja za njegovo ubistvo – Apelacioni sud još uvek nije objavio presudu.
Jelena Ćuruvija i urednik Cenzolovke Perica Gunjić navode da postoje priče da je presuda oslobađajuća ali veruju da se zbog političke situacije u zemlji ona još uvek ne objavljuje.
“U novembru će biti deset godina od osnivanja fondacije, još uvek očekujemo presudu za ljude koji su optuženi za tatino ubistvo i od toga zavisi da li ćemo tada obeležiti deset godina rada ili nekog drugog datuma. Čekanje presude nas dosta košta nerava i organizacionih nekih stvari u samoj fondaciji”, kaže Ćuruvija.
Oslobođenje bezdana
Gunjić ističe da “ukoliko je Apelacioni sud doneo oslobađuju presudu to užasno poigravanje sa porodicom, prijateljima i poštovaocima Slavka Ćuruvije, koga je država ubila zato što je kritikovao vlast, i da bi dovela u pitanje same temelje slobode govora, medijskih sloboda, nezavisnog pravosuđa i pravne i slobodne države”.
“Počele su da kruže nezvanične informacije od različitih relevantnih novinara i organizacija i ja sam čuo da je presuda oslobađajuća. Ukoliko jeste, to bi pokazalo koliko su najmračnije strukture u ovoj zemlji i dalje sposobne da kontrolišu i vlast i pravosuđe. To su delovi službe državne bezbednosti koji i danas nastavljaju tradiciju terora i ubijanja nasleđenu od Miloševićevih eskadrona za likvidiranje protivnika iz devedesetih. Ako gotovo četvrt veka posle ubistva Ćuruvije oni i dalje uspešno štite svoje ubice, ako ubice i dalje šetaju slobodno, onda u kakvoj mi to državi živimo”, kaže Gunjić.
On podseća da “u Srbiji nikada niko nije bio osuđen za ubistvo novinara ili težak zločin protiv novinara, kao i da su ostala nerasvetljena ubistva Milana Pantića i Dade Vujasinović, postavljanje bombe na kuću Dejana Anastasijevića, kao i paljenje kuće Milana Jovanovića”.
Fondacija na braniku slobode
Fondacija je od samog početka pratila suđenje optuženima za ubistvo Ćuruvije, izveštavala o svakom ročištu i postala je relevantan izvor za sve novinare, domaće i međunarodne organizacije i istraživače o ovom i drugim slučajevima napada na novinare. Fondacija prati i kako se prorežimski tabloidi i televizije ophode prema kritičkim medijima i novinarima.
Cenzolovka, kao medij SĆF-a informiše domaću i međunarodnu javnost o problemima lokalnih medija i novinara, o napadima na njih, izveštava redovno o problemima sa projektnim sufinansiranjem medija na lokalnom i nacionalnom nivou, i problemima sa SLAPP i drugim tužbama protiv novinara i medija koji služe kao vrsta pritiska.
“Ubistvo Ćuruvije nije jedini slučaj koji je SĆF intenzivno pratila, reagovala je i kada su drugi zločini prema novinarima u pitanju, napadi i pretnje. Izdvojio bih slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića, gde je SĆF pokrenula i donatorsku kampanju i pomogla Milanu i njegovoj supruzi da obnove kuću i u nju se vrate”, zaključuje Gunjić.
