EN
Iako su ga ministri finansija zemalja G7 okarakterisali kao trenutak koji će „promeniti svet“, istina je da će se mesecima ako ne i godinama razgovarati pre nego što pravila stupe na snagu, prenosi Guardian.
Do ovog dogovora nikad ne bi došlo da se za njega nije založila Dženet Jelen, nova ministarka finansija SAD, kao podršku je imala i američkog predsednika Bajdena čiji je predlog bio da minimalna globalna poreska stopa iznosi 21%. Najviše se oko dogovora premišljao domaćin, britanski ministar finansija Riši Sunak, ali mu je odluku presekla računica Univerziteta Oksford po kojoj negde oko polovine međunarodnih kompanija koje imaju sedište u nekoj od zemalja grupe G7 u Velikoj Britaniji ne plaćaju niti penija poreza.
Lideri G7 se nadaju da će u narednim mesecima sporazum podržati grupa država G20, koja uključuje Kinu, Rusiju, Južnu Afriku i Saudijsku Arabiju. Više od 130 zemalja učestvuje u paralelnoj vežbi za dogovaranje oko globalnog poreskog okvira, kao deo dogovora koji je sklopila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, a koja će, kako se očekuje, slediti G7 na sastancima u oktobru.
Poreski sistem prilagođen 21. veku
Novi poreski sistem će značiti i veće troškove multinacionalnim kompanijama, sa druge strane to će ići u pravcu veće ekonomske ravnoteže. Kako prenosi Guardian, britanski minister finansija Riši Sunak je rekao da su „poreske reforme nešto su na čemu je Velika Britanija insistirala i ogromna nagrada za britanske poreske obveznike – stvarajući pravedniji poreski sistem prilagođen 21. veku.“
Oglasio se i potpredsednik Fejsbuka za globalne poslove, Nik Kreg, po njemu ovo je značajan prvi korak ka sigurnosti za preduzeća i jačanju poverenja u globalni poreski sistem.
„Želimo da proces međunarodne poreske reforme uspe i prepoznajemo da bi to moglo značiti da će Facebook plaćati veći porez i to na različitim mestima“, izjavio je Kreg.
Šta su se članice dogovorile?
Dogovor sadrži dva važna člana, po prvom članu države će moći da oporezuju deo dobiti koje multinacionalne kompanije ostvare, dok je drugi član rezervisan za minimalnu globalnu stopu poreza na dobit. Već sam napomenula da su se države dogovorile oko minimalnog poreza na dobit, on će iznosti mnogo manje od predloga Bajdena, svega 15%.
Moram napomenuti i da će Amerika imati dosta dobiti ovim zakonom jer će to značiti i da će nemački BMW za svaki prodati automobil plaćati porez u Americi.
Očekuje se da drugim članom bude obuhvaćeno više od 8000 kompanija, ali ne i američka multinacionalna komanija Amazon, koja je prošle godine imala profitnu maržu samo nešto više od 6% .
Ministri finansija Evropske Unije veruju u snagu sporazuma, naime oni očekuju da članice sa niskim porezima – Irska, Mađarska i Kipar (koje imaju stope poreza na dobit ispod 15% ) neće moći sebi da dopuste da se izoluju od svetskih ekonomskih lidera. Kipar je država koju favorizuju multinacionalne kompanije i koja je dala zeleno svetlo dogovoru uz uslov da za se za svaku zemlju osiguraju jednaki uslovi i zaštite interesi.
Otpor centralnoevropskih zemalja
Kako prenosi Financial Times ipak nisu svi oduševljeni sporazumom. Zemlje sa niskim poreskim stopama koje su na taj način privukle kompanije da baš na tom mestu otvore središta za evropsko tržište kao što su Irska i Holandija su iskreno zabrinute ovim poreskim dogovorom. Ni zemlje centralne Evrope kao što su Poljska i Mađarska nisu bile ushićene , već naprotiv, pokazale su veliki otpor prema planu:
„Ne bismo smeli da dozvolimo da G7 diktira koju poresku stopu imamo u našoj zemlji“, rekao je poljski ministar finansija Tadeus Koscinski za Financial Times i dodao da „ne podržavaju ideju o minimalnom porezu na dobit koju kompanije ostvaruju“
Mađarska, koja ima glavni porez na dobit 9 procenata, najniži u EU, je zauzela sličan stav.
U izjavi, ministarstvo finansija Mađarske apeluje da bi zemljama „trebalo dati pravo da donose svoje suverene odluke o oporezivanju, uzimajući u obzir nivo ekonomskog razvoja i drugih relevantnih faktora, stoga, Vlada ne podržava povećanje poreza“.
