EN
Georgiev je, tokom panela Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert „Pravo na informacije“, rekao da u Srbiji rade mediji poput TV Hepi, TV Prva, portala B92, TV Pink i „delimično RTS“ koje je uporedio sa maserima koji operišu, aludirajući na hapšenje Beograđanina koji se lažno predstavljao kao estetski hirurg.
„Jedini način da se tome suprotstavite kada je reč o medijima je da se to sve ugasi, oni rade nelegalno, troše javno dobro (nacionalnu frekcenciju) za svinjarije, to je kao da je taj maser radio na Vojnomedicinskoj akademiji. To nisu novinari, to su maseri koji operišu, oni truju ljude, a ko truje ljude nije novinar“, smatra Georgiev.
Čečen: Potrebni mejnstrim mediji
Direktor Centra za istraživačko novinarstvo CINS Branko Čečen naglasio je da su istraživačkim novinarima potrebni „mejnstrim mediji“ koji će njihove priče učiniti vidljivim građanima.
„Kod nas, između najgoreg treša i ničega nalaze se mediji koji se trude da se ne zamere režimu, i tužno je i nedostojanstveno živeti u takvoj zemlji, a nedostojanstveno je i živeti sa ljudima kojima to nije važno, da je teško naći motivaciju da se baviš novinarstvom“, rekao je Čečen.
Naglasio je kako ga brine što građani u Srbiji većinski misle da ne treba da budu informisani, ne misle da treba da imaju određena prava i slobode, a smatra da bez toga neće biti promena nabolje.
Rujević: Ne može narod uvek da bude najgori
Novinar Dojče Vele Nemanja Rujević je, sa druge strane, Čečenu odgovorio da „ne može narod uvek da bude najgori“ i da „narod bolje od nas zna kako mu je“.
„Ne može narod da se osuđuje za to što više vodi računa o tome kako da sačuva posao, da ga neko ne prijavi stranci ili što će da uzme kilo šećera ili brašna. Ne može narod da se osuđuje za to što se dešava u medijima. Narod je tome o čemu je Georgiev pričao izložen 30 godina, a ipak ima onih koji prate i čitaju istraživačke medije, i to im je važno“, replicirao je Rujević.
Čečen je potom naglasio da ne krivi građane, ali da ipak misli da je to nedostojanstveno jer obesmišljava suštinu postojanja istraživačkog novinarstva.
Stojanović: Ugrožena institucija Poverenika
Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović ocenila je da je za informisanje svakog građanima od ključnog značaja ne samo da ima pristup dokumentima koje donosi Vlada ili neka institucija, već i da zna šta se dešava u državi kako bi mogao da donese važne odluke, bilo pri glasanju ili o svm svakodnevnom životu.
„Zakon o slobodnom pristupu informacija je bio jedan od najboljih zakona na svetu, ali danas institucije više ne odgovaraju na pitanja građana“, upozorila je Stojanović.
Navela je da je Poverenik za pristup infromacijama od javnog značaja tokom 2020. godine doneo oko 3.000 rešenja, a da se polovina tih rešenja odnosila na institucije koje uopšte nisu odgovorile na pitanja građana, medija ili civilnog sektora.
„Institucija Poverenika je ugrožena i zanemarena od strane vlasti“, rekla je Stojanović, sa čime su se saglasili i ostali učesnici debate, i upozorili da su u pripremi izmene zakona koje će dodatno ograničiti pravo na pristup informacijama od javnog značaja.
