Desant na RTS

Foto: Youtube Printscreen

Baš sam se naoštrio da pišem o kopanju metroa u vodoizvorištu Makiš kada mi je u nedelju uveče stigla poruka na Instagram: „Opet si bio u…“ – video sam pre nego što sam na nju kliknuo i već sam pomislio da će ostatak glasiti „… dnevniku Pinka“, ali pisalo je: „Opet si bio u Slagalici!“

Pa dobro, jebeš Makiš, o tome ionako svi pišu, ali o ovome niko osim mene neće pisati. A vest je, nije da nije. Kako sam pročitao poruku, tako su počeli da mi stižu snimci TV ekrana. Neki su toliko bili uzbuđeni da su slikali ekran i pre odgovora na pitanje: „Koji naš pisac u imenu i prezimenu ima učaurenu reč ‘kovid’, što se vidi na naslovnici njegove knjige ‘Kovid 19+’?“

 

Jesu li znali odgovor? „Plavi takmičar je znao!!!“, stiže odgovor sa toliko uskličnika, da mu fali i dodatak: „Streljaće ga!“ Inboks mi zatrpavaju desetine slika ekrana, ovog puta i sa tačnim odgovorom plavog takmičara. „Marko Vidojković“, piše nasred RTS, a ekstaza na mojim društvenim mrežama je kao da na ekranu piše: „Vučić pobegao u Kinu.“

 

Vratimo se na „opet“. Ova reč je tu zato što je u istoj emisiji, pre izvesnog vremena, takmičarima postavljen zadatak: „Knjige / priče sa crvenom bojom u naslovu i autori / priređivači“. Braća Grim, Stendal, Orhan Pamuk, Vuk Karadžić, te ja i moj roman „Sve crvenkape su iste.“ I tada su mi gorele društvene mreže. I tada su stizali snimci ekrana. LJudi, sloboda je stigla! Vidojković je na RTS, dobro, ajde u Slagalici, ali ipak na RTS! Uhapsiće urednika kviza! LJudi, Vučić zapalio u Kinu!

 

Preksinoć je bilo još luđe, nije bilo drugih knjiga i autora na ekranu, već samo „Kovid 19+“ i ja, učaureni usred kviza. Prošli desant na Slagalicu, taj sa Crvenkapama, desio se, aj pogađajte kad – mislio sam u junu ili julu, međutim skrolovao sam još dublje i našao sliku ekrana (i tada je lik znao odgovor, i to samo Crvenkape – i bio streljan) – prvi april, 2021. Bila je to, dakle, možda i nečija prvoaprilska zeza. Neverovatno je što deluje kao da je bilo juče.

 

Neverovatno je i to koliko ljudi gleda Slagalicu. Sudeći po broju pristiglih ekrana, nema gledanije emisije na RTS. Da sam dao izjavu za drugi dnevnik, stigla bi mi dva ekrana . Kad znamo šta me sve u međuvremenu snašlo, pojavljivanje u Slagalici, u nedelju uveče, i to bez Stendala i Pamuka, neki Vulin može tumačiti i kao atentat na Vučića. Na mom Fejsbuku i Instagramu i dalje vlada euforija, kao da je prekjuče bio peti oktobar.

 

Na RTS-u sam u poslednjih pet godina bio još tri puta: jednom u „Poteri“, u svojstvu pitanja (takmičar znao odgovor – streljan), pre dva meseca u „Šta radite bre“ (opsovao predsednika, bre) i 29. novembra, 2017, u jednominutnoj reportaži „Kulturnog dnevnika“, sa promocije romana „E baš vam hvala“.

 

Hvala autorima Slagalice.

Tagovi

Povezani tekstovi