Izdavači dnevne i nedeljne štampe kažu da posla ima ali da se tržište znatno promenilo u odnosu na zlatna vremena štampanih izdanja. Kako kažu, poslovanje je dodatno otežano tokom korona krize kada su pojedini repromaterijali poskupeli i do 80 posto.
Nedeljko Krsmanović, generalni direktor kompanije Novosti kaže da je to užasno veliko opterećenje na činjenicu da tiraži konstantno padaju iz godine u godinu.
„Sad već ima neka skala u nekim procentima to je oko 8-9 posto negde imamo, zavisi kako ko, negde neki pet, neki 11, da kažemo neki prosek je osam. Na godišnjem nivou su neki pad tiraža u nekoj štampi, pričam sad o njuz štampi iliti dnevnim novinama.
Robert Čoban, vlasnik Kolor pres grupe kaže da je cena hartije drastično skočila zajedno sa svim sirovinama koje su skočile što je još više uticalo na to da morate podići cenu novina, pa da onda neki tiraž magazina napadnu zbog veće cene.
„Tiraži su manji i u štampi, znači i ovo kada govorimo o nekim klijentima kojima smo mi štampali.
A zašto tiraži padaju? Pa, razlog se može tražiti u kvalitetu i sadržini novina i magazina, ali je glavnu ulogu tu ipak odigrala digitalizacija koju je takođe korona krize sam ubrzala, a to su najviše osetili mali izdavači.
Radojka Nikolić, vlasnica kompanije Nira presJa kaže da je zaljubljenik u print i dalje iako je izašla iz printa.
Razlog zašto sam izašla je u mom slučaju prilično specifičan, zato što na tržištu više mali proizvođači, mali izdavači ne mogu da ostanu u printu. U međuvremenu su se mnogo stvari promenile, pogotovo u oblasti medija i print sada može biti samo sastavni deo jedne veće produkcije novinskih i izdavačkih kuća.
Kako će u budućnosti izgledati dnevna i nedeljno štampa i da li će je uopšte i biti odrediće navike savremenog čitaoca i tržišni uslovi, ali kada je reč o budućnosti printa izdavači se u saglasni u oceni da će ljubitelji stripova sigurno ostati poslednji na liniji odbrane štampanih izdanja.