Država nema mehanizme kojima bi sprečila neetičko izveštavanje o samoubistvima

etika

Praksa senzacionalističkog i besramnog izveštavanja o samoubistvima ne jenjava uprkos brojnim apelima organizacija koje se bave medijima ili mentalnim zdravljem. Država samo može da osudi takvo izveštavanje, jer ne poseduje mehanizme kojima bi to sprečila, pa ni sankcionisala

Ko je imao stomak da isprati najnovije, blago rečeno, besramno izveštavanje medija o samoubistvu mlade osobe, koja je zadobila toliku pažnju pojedinih medija samo zbog svoje povezanosti s poznatom političarkom, posle svega samo je sebi mogao da kaže da dno u lešinarskom izveštavanju očito – još nije dotaknuto. Ni izbliza.

 

Posebno odvratan ukus u ustima ostavlja činjenica da su odnedavno svi takvi tekstovi – do poslednjeg slova suprotni novinarskoj etici, ali i zdravom razumu – obavezno praćeni informacijama o tome kako se može stupiti u kontakt sa organizacijama za prevenciju suicida. Nema šta, empatija busterovana cinizmom.

 

Sud je prva instanca kojoj se mogu obratiti porodice preminulih, tako što će podneti tužbu protiv medija koji neetički izveštava i krši prava žrtve, te za to mogu dobiti naknadu nematerijalne štete (Veljko Milić, advokat)

 

U konstantnoj borbi medija za povećanje klikova i šerova, pojedini ne biraju sredstva kojima žele da postignu taj cilj. Smrt – pogotovo mlade osobe, a još više ako je ta mlada osoba digla ruku na sebe, a tek je posebna „nagrada“ ako može da se poveže s poznatim ličnostima – medijima sklonim senzacionalističkom izveštavanju donosi, praksa je to nažalost već godinama, materijal za desetine tekstova kojima ne samo što krše standarde novinarske profesije već i zakone Republike Srbije i Ustavom zagarantovana prava građana.

 

Nakon što se pojavi prva vest o slučaju samoubistva, portali kao na traci štancuju tekstove, takmičeći se u tome ko će izneti više nedozvoljenih detalja, pronaći zanimljivije sagovornike iz komšiluka, objaviti više uznemirujućih fotografije (po mogućstvu s lica mesta), a sve to začiniti i naslovom koji obećava nešto novije, privatnije, krvavije…

 

Čak i kada, kao u poslednjem slučaju, budu zamoljeni (!) da ne izveštavaju, pojedini mediji molbu porodice spomenu u (pod)naslovu, a onda, uz pljuvačku koja im curi niz bradu, nastave da pišu bez trunke saosećanja za preminulu osobu, njene bližnje, osobe sa mentalnim poteškoćama ili suicidalnim mislima, ali i celokupno društvo.

 

Apele nema ko da čuje

 

Neformalna građanska inicijativa „Za tebe #VAŽNOJE”, koja se bavi promovisanjem brige o mentalnom zdravlju, redovno apeluje na medije da ovoj osetljivoj temi pristupaju profesionalno i etički.

 

Poslednji apel dosad, koji se odnosio na obezbeđivanje sprovođenja zakona čime bi se stalo na put neprofesionalnom izveštavanju medija o suicidu, inicijativa je poslala u decembru 2021. godine. Apel je upućen na osam adresa nosilaca izvršne vlasti, a odgovor je stigao sa dve.

 

Neprikladno medijsko izveštavanje jeste zabranjeno prema našem zakonodavstvu, ali zakoni nisu predvideli konkretnu sankciju i organ koji bi mogao da je sprovede (Veljko Milić, advokat)

 

„Nedopustivo tabloidno izveštavanje, koje podrazumeva neprikladne fotografije, naslove ili opise tragičnog događaja, urušava dostojanstvo žrtve i njene porodice, nasuprot odgovornom izveštavanju koje ga može sprečiti”, navela je u svom odgovoru Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 

Odgovor je stigao i iz Ministarstva kulture i informisanja – prilično birokratski. Pored citiranja zakona, navođenja aktivnosti koje ministarstvo preduzima da bi se unapredila medijska pismenost, te kratke osude neprikladnog izveštavanja, odgovor je ostao bez jasnih predloga za rešavanje navedenog problema.

 

Uprkos tome, An Mari Alves-Ćurčić, koja je i pokrenula ovu inicijativu, navela je da ih, ne ulazeći u sadržaje odgovora, činjenica da im je neko odgovorio učvršćuje u „uverenju da ne treba odustati od ideje da javnim zagovaranjem stanemo na put tabloidizaciji ljudske nesreće i patnje”.

 

Povodom najnovijeg slučaja medijske senzacionalizacije samoubistva, Alves-Ćurčić još jednom je apelovala na medije, novinarska udruženja i regulatorna tela, ali i na predsednika i premijerku Srbije.

 

 

Nepravilno izveštavanje može uticati na povećanje stope samoubistava

 

Sociološke studije pokazuju da nepravilno izveštavanje medija može uticati na povećanje stope samoubilačkog ponašanja u društvu. Takvo negativno delovanje medija, poznato i kao Verterov efekat, moguće je sprečiti edukovanjem i pridržavanjem smernica za etičko izveštavanje o samoubistvima.

 

Praksa pokazuje da profesionalnim izveštavanjem i nuđenjem alternativa samoubilačkom ponašanju, novinari i novinarke mogu pružiti podršku osobama sa mentalnim poteškoćama i suicidalnim mislima i tako iskoristiti svoj uticaj na pozitivan način.

 

Smernice je moguće pronaći onlajn i na srpskom jeziku:

 

 

 

 

  • Srbije, Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” i Regulatornog tela za elektronske medije

 

Milić: Zakoni ne predviđaju konkretnu sankciju

 

Veljko Milić, advokat i stručnjak za medijsko pravo, kaže za Cenzolovku da neprikladno medijsko izveštavanje jeste zabranjeno prema našem zakonodavstvu, ali da zakoni nisu predvideli konkretnu sankciju i organ koji bi mogao da je sprovede.

 

On ističe i da Kodeks novinara Srbije zabranjuje takvo izveštavanje.

 

Ne treba odustati od ideje da javnim zagovaranjem stanemo na put tabloidizaciji ljudske nesreće i patnje (An Mari Alves-Ćurčić, inicijativa „Zatebe#VAŽNOJE”)

 

Poštovanje, odnosno kršenje Kodeksa u štampanim i onlajn medijima prati Savet za štampu, nezavisno samoregulatorno telo, koje je zakonski ograničeno na izricanje javne opomene mediju koji je plasirao sporan sadržaj.

 

Zbog toga, Milić podseća da Savet za štampu ne može nijednom mediju zabraniti da izveštava neetički i dodaje da „ne postoji konkretan način na koji bi državni organi reagovali na to”.

 

U nedostatku reakcije države, postavlja se pitanje da li novinarska udruženja, organizacije koje se bave medijima ili mentalnim zdravljem mogu uticati na rešavanje problematičnog medijskog izveštavanja.

 

Milić navodi da je to problem celog društva, ali da bi ove organizacije mogle izvršiti pritisak na institucije:

 

„Zajedničkim akcijama i idejama možemo doći do toga ko i na koji način bi trebalo da reaguje kada je u pitanju izveštavanje o žrtvama suicida.”

 

Novac uči etici?

 

Koalicija za slobodu medija nedavno je podnela predlog nacrta izmena Zakona o javnom informisanju i medijima u kom je dopunjen član o ocenjivanju projekata koji se podnose na konkurse za sufinansiranje.

 

Naime, prema predlogu Koalicije, prilikom ocenjivanja moralo bi se uzeti u obzir da li su Savet za štampu ili Regulatorno telo za elektronske medije reagovali povodom kršenja zakona ili etičkih standarda u slučaju medija podnosioca projekta.

 

Nedopustivo tabloidno izveštavanje, koje podrazumeva neprikladne fotografije, naslove ili opise tragičnog događaja, urušava dostojanstvo žrtve i njene porodice, nasuprot odgovornom izveštavanju koje ga može sprečiti (Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog)

 

Na pitanje Cenzolovke da li bi takav zakon naveo medije da profesionalnije pristupaju osetljivim temama, Milić odgovara da je ova dopuna pošla od pretpostavke da sadržaj koji se finansira javnim novcem treba da bude objavljen u mediju koji se pridržava etičkog kodeksa, jer je to u javnom interesu.

 

„Samim tim, to može uticati na medije da izveštavaju etički, jer neki gotovo da žive od sredstava koje dobijaju putem konkursnog sufinansiranja, tako da im je u interesu da ispune sve kriterijume koji bi trebalo da budu predviđeni zakonom.”

 

A dok se čeka na izmene zakona, ali i na stvaranje mehanizama za rešavanje problema neetičkog izveštavanja medija o suicidu, porodicama preminulih ostaje da se, uprkos ličnoj tragediji, same bore protiv neosetljivih medija.

 

„Sud je prva instanca kojoj se mogu obratiti porodice preminulih, tako što će podneti tužbu protiv medija koji neetički izveštava i krši prava žrtve, te za to mogu dobiti naknadu nematerijalne štete”, objašnjava Milić.

 

Brojevi telefona za podršku

 

Brojevi telefona koje možete pozvati ukoliko vam je potrebna podrška:

 

Nacionalni SOS telefon, dostupan 24 sata: 0800-309-309

 

Pokret Nesalomivi, dostupan 24 sata: 0800-001-002

 

Centar Srce, dostupan od 14 do 23 sata: 0800-300-303 / Podršku je moguće dobiti i onlajn putem četa na sajtu ili mejla vanja@centarsrce.org

 

Podršku za decu, adolescente i roditelje možete pronaći:

 

NADEL – Nacionalna dečja linija, dostupna 24 sata: 116111/ Podršku je moguće dobiti i putem četa dostupnog od 18 do 22 sata na sajtu 116111.rs

 

Nacionalna linija za pomoć adolescentima, dostupna 24 sata: 0800-309-309, opcija 3

 

Većina domova zdravlja i svi kliničko-bolnički centri u Srbiji imaju službe za zaštitu mentalnog zdravlja.

Tagovi

Povezani tekstovi