EN
Pretraživači imaju jednostavnu logiku: dajte onima koji se čitaju, čak i ako su brojevi falsifikovani, a uzmite od onih koji su zabranjeni, kao što su nezavisni mediji u Rusiji i Belorusiji. Ima li leka?
Novinari nezavisnih medija Belorusije, koji su zbog progona morali da napuste domovinu, požalili su se Evropskoj komisiji na logiku internet pretraživača kao što su Gugl i Meta, piše DW.
Kako prenosi Fajnenšel tajms, problem je ozbiljan: internet pretraživači po pravilu ističu „šta radi“, a pošto „znaju“ lokaciju pretraživača, prvo će mu ponuditi nešto iz njegove zemlje. Ali u ovom slučaju to je politička stvar: mnogi opozicioni mediji uopšte više ne mogu da budu ni u Belorusiji ni u Rusiji, a režimski naklonjeni mediji – ili čiste propagandne mašine u kojima se šire polu ili čiste neistine, imaju (državne) sredstva i načine da falsifikuju broj korisnika.
Na kraju, takvi pretraživači „postaju sredstvo pritiska totalitarnih i autoritarnih režima na civilno društvo“, navodi se u žalbi EK.
„Postaje sve jasnije koliku snagu zapravo imaju tehnološke kompanije. U nekim stvarima one mogu biti čak i moćnije od političkih lidera“, smatra beloruska opoziciona aktivistkinja Svetlana Tihanovskaja.
„Važno je da takve kompanije stanu na stranu dobra i zalažu se za promociju demokratskih vrednosti.
Cenzurisani se pojavljuju kao „mrtvi“
Ovo je problem i za ruske medije koji ne pišu šta Kremlj želi: „Jasno nam je zašto algoritmi najvećeg pretraživača na svetu, poput Gugla, nužno doprinose ruskoj državnoj propagandi. To se vidi i po rezultatima pretrage koji se kreiraju za određene korisnike dominiraju državne vesti i provladini mediji“, kaže Sarkis Darbinjan iz organizacije Roskomsvoboda i stručnjak za digitalnu tehnologiju.
A pretraživači posebno mrze „mrtve“ stranice: u normalnim okolnostima je, naravno, dobro ignorisati stranice koje ne odgovaraju na pozive ili su „uklonjene“ zbog zabranjenog sadržaja, ali ista sudbina čeka i stranice koje su cenzurisane od strane država – na njih pretraživač više neće ni obraćati pažnju.
„Kada je taj algoritam razvijen, ideja je u početku bila dobra: stranice sa nelegalnim sadržajem ne bi trebalo da se pojavljuju u rezultatima pretrage“, kaže Darbinijan. Ali u ovom slučaju to je sasvim druga vrsta problema.
Lev Geršenzon je nesumnjivo stručnjak za pretraživače: bio je šef internet servisa Jandeks, najvećeg i najpopularnijeg pretraživača u Rusiji i osnivač portala za automatske vesti „Prava priča“. On takođe ukazuje na još jedan problem: „Guglovi algoritmi ne uzimaju u obzir koliko ogromnih resursa autoritativni režimi koriste da promovišu sajtove koje koriste i koje veštački čine popularnijim nego što jesu“.
Previše pažnje se ovde poklanja navodnom broju „klikova“, koje uveliko koriste propagandni sajtovi sa lažima i teorijama zavere.
Izvor: N1
