Izgleda da se suštinski ništa nije promenilo u modalitetima eliminacije neželjenih medijskih svedoka za 23 godine koliko je prošlo od zabrane emitovanja Radija B 92. Policija je tada skinula radijski diplekser sa predajnika na vrhu Doma omladine i onemogućila emitovanje.
U slučaju Eho Moskve, tamošnja agencija zadužena za monitoring, kontrolu i cenzuru ruskih medija donela je odluku koju je Upravni odbor radio stanice samo sproveo u delo. Posao je bio utoliko olakšan zato što je već četiri godine većinski (66%) vlasnik moskovske radio stanice kompanija Gasprom-medija. Glavni i odgovorni urednik Aleksej Venediktov poseduje 18% deonica, a manjinski deoničari imaju 16% vlasništva radio stanice.
Radio Eho Moskve poslednji put je bio zabranjen 1991. godine. Tri decenije kasnije, tokom invazije na Ukrajinu, ponovo je van etra. Izabran je najradikalniji put kojim je potisnuta dotadašnja uloga glavnog i odgovornog urednika koji je uspevao da balansira na osnovu uređivačke povelje koja mu je davala poslednju reč u pogledu sadržaja koji se emtiuje. Tako je, bez obzira na većinskog vlasnika, uspeo da sačuva nezavisnu i profesionalnu uređivačku politiku radija sve do nedavne zabrane, kada su van etra ostale nezavisne televizijske stanice Rain i portal Dozd.
Istovremeno su nezavisne ruske novine Nova Gazeta saopštile da uklanjaju članke o ratu u Ukrajini. Prema novom ruskom zakonu, predviđena je zatvorska kazna u trajanju do 15 godina za namerno širenje lažnih informacija o ruskim oružanim snagama. Glavni i odgovorni urednik Nove Gazete je Dmitrij Muratov, prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Sve veći broj međunarodnih televizijskih kuća i stranih medija, zaplašenih novom regulativom, prestaju da rade u Rusiji. Nemački ARD i ZDF, britanski BBC i BBC World News, američki Blomberg i Radio Free Europe/Radio Liberty (koji je nesmetano radio od ’91) prisiljeni su da prekinu dosadašnji rad nakon sve rigidnijih ograničenja koja su započela ograničenjima u pristupu sajtovima. Na udaru su se našle i društvene mreže jer je potpuno blokiran Fejsbuk i ograničen je pristup Tviteru.
Reporteri bez granica su podneli tužbu Međunarodnom krivičnom sudu zbog raketiranja televizijskog tornja u Kijevu od strane ruskih snaga. Francuska nevladina organizacija tvrdi da su još „najmanje tri TV tornja pogođena u bombardovanjima – u Korostenu, Lisičansku i Harkovu, a dve radiodifuzne antene u Melitopolju i Hersonu prestale su da emituju nakon što je nad njima kontrolu preuzela ruska vojska“. Ciljana bombardovanja medijske infrastrukture Reporteri bez granica smatraju ratnim zločinom. Tužilac Međunarodnog krivičnog suda najavio je hitno otvaranje istrage o situaciji u Ukrajini za koju je dobio zeleno svetlo 39 država članica MKS-a.
Prisećam se muke u vezi pokušaja da internacionalizujemo slučaj tragičnog bombardovanja RTS-a tokom kojeg je stradalo 16 nevinih civila. Retko ko nas je razumeo u međunarodnoj zajednici, čak i na principijelnoj osnovi. Američki Komitet za zaštitu novinara još od 1999. godine odbija da na listu stradalih medijskih radnika postavi imena naših kolega iz RTS.
Saopštenje uredništva ruskog portala Meduza, kojem se poput većine ruskih nezavisnih sajtova i portala više ne može pristupiti, podsetilo me je na vreme kada smo, nakon gašenja a zatim i nelegalnog preuzimanja Radija B 92, startovali sa web stranom Free B 92 a zatim i sa radio programom B2 92 koji je opstao sve do Petog oktobra.
Zbog svega gorenapisanog, krajnje je diskutabilno prećutati odluke Saveta Evropske unije o zabrani emitovanja programa Sputnjik i Russia Today širom Evrope. Zemlje Evropske unije imaju obavezu da se pridržavaju pomenute odluke, a zbog operatera „Eutelsat“ bez signala je ostala i publika u Srbiji dok se Telekom Srbije nije snašao i ponovo uvrstio RT u ponudu. Medijska kuća Sputnjik ima svoje dopisništvo u Beogradu i vesti na srpskom jeziku. Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić poručila je da srpsko regulatorno telo za elektronske medije neće nikad uvesti sankcije bilo kom mediju iz Rusije i navodi da je prekid emitovanja ruskog kanala RT „teška hipokrizija“.
Evropska federacija novinara opravdano strahuje od učinaka ovakve spirale cenzure na slobodu izražavanja u Evropi. Davanje i povlačenje dozvola za emitovanje isključiva je nadležnost država. Umesto zatvaranja medija zbog dezinformacija ili propaganda mnogo bi bolje bilo da su se evropske vlasti istinski i na vreme fokusirale na iskrenu i konkretnu principijelnu podršku pluralističkom, profesionalnom i etičkom medijskom modelu.
Dobro je što su ovdašnja novinarska udruženja oglasila povodom odluke Evropske unije, ali se plašim da će nastavak pritiska i dalje eskalacija sukoba suziti prostor za bilo kakvo nijansiranje u medijskoj sferi. Rečnik koji se trenutno koristi mi najavljuje da će sve uskoro biti crno ili belo.
Pored politika, važna je solidarnost sa kolegama kojima je potpuno onemogućeno da rade svoj osnovni posao. Treba im pomoć da sačuvaju svoje živote, da ostanu u svojoj profesiji, da se očuvaju redakcije i aktiviraju na inovativne načine i, u krajnjem slučaju, da se očuvaju za neko novo emitovanje u, nadam se, vrlo skoroj budućnosti.