EN
Zašto je regulatorno telo za elektronske medije raspisalo konkurs za dodelu četiri, umesto pet nacionalnih frekvencija, pitanje je na koje odgovora još uvek nema. Uskoro, možda, kaže predsednica REM-a Olivera Zekić, dok detalje ne otkriva.
Bivši član istog tela Slobodan Cvejić ne zna ko donosi konačnu odluku o broju dozvola koje će biti dodeljene, niti zašto u konkurs nije uvrštena i ona koja je nekad pripadala ugašenoj TV Avali.
„Ako je onda postojala procena da je potrebno pet, mi smo u najmanju ruku kao javnost trebali da dobijemo informacije zašto je savet REM-a sada odlučio da raspiše za četiri… Gledajte, to je veoma indikativno. Ako kasnije bude otvoren za tu petu, postavlja se pitanje zašto je nije sada, nego kasnije… Sve je kao što je nekada bilo, verujem da je odluka već doneta, da se peta dodeli ako se neke stvari dese“, kazao je Cvejić.
Nije ključno da li će konkurs biti raspisan za četiri ili pet frekvencija, već izrada novog akta o nediskriminišućim uslovima za pružaoce medijskih usluga, jer je postojeći iz 2016 – prevaziđen, te većina sadašnjih korisnika frekvencija više ne ispunjava uslove za njihovo korišćenje, razjasnila je za N1 članica saveta REM-a Judita Popović.
A u opoziciji smatraju da REM godinama krši zakon, te da, legalan i legitiman konkurs za nacionalne frekvencije može da sprovede samo novi sastav tog tela u kojem će biti nezavisni eksperti.
„Raspisani konkurs ima za cilj da se i narednih osam godina omogući trovačima javnog medijskog prostora da nastave provučićevsku propagandu. Jer, zašto bi se bilo šta menjalo kada daje očigledne rezultate u potpunom anesteziranju kritičke svesti i učvršćivanju apsolutizma, dok Srbija sve brže tone u potpuni mrak. Srbija je u uništena na svim kolosecima, vraćena daleko unazad u sferi ljudskih prava i medijskih sloboda“, izjavila je potpredsdnica DS-a Tatjana Manojlović.
„Pozivamo da se formira nezavisna međunarodna komisija čije članove će paritetno izabrati vlast i opozicija koji će sprovesti ovaj konkurs u najboljem interesu građana Srbije i njihovog istinitog, tačnog i blagovremenog informisanja kao što stoji u Zakonu o informisanju. U interesu građana je da se tržište informacija liberalizuje, a to se postiže kroz povećanje broja nacionalnih emitera i zabranom koncentracije vlasništva“, dodaju u saopštenju iz Pokreta slobodnih građana.
Nacionalne televizijske frekvencije prvi put su dodeljenje 2006. godine, a sadašnji korisnici dužni su da u svom programu imaju naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečiji program zastupljen više od 20 odsto na godišnjem nivou, a procenjuje se da u ovom trenutku on iznosi manje od pet procenata. Procenjuje se i da bi Hepi i B92 mogli da ostanu bez te frekvencije, jer godinama u izveštajima imaju nedostatke, a u slučaju Hepija i opomene.
Televizije N1 i Nova S godinama se nalaze u kablovskom sistemu, te im je vidljivost ograničena, ali uprkos tome imaju i veliku gledanost i poverenje građana.
Nešto u ovoj zemlji treba da se promeni kako više ne bismo imali jednoumlje, koje, kako je naveo programski direktor N1 Igor Božić, gledamo na svim frekvencijama sa nacionalnom pokrivenošću. „N1 i Nova S su zaslužile da se nađu u tržišnoj utakmici, pokazujemo da donosimo nešto novo na tržištu“, kazao je.
Najvažnije pitanje koje se postavlja u celom slučaju glasi – šta gube građani ako nemaju kvalitetan program i ako institucija nadležna za pluralizam godinama normalizuje nasilje u rijalitijima, a da istovremeno ne postoje programi koji razvijaju vrednosti kod dece. Šansu za promenu takvog stanja, REM će imati već krajem leta, jer sadašnje dozvole emiterima prestaju da važe 4. avgusta 2022. godine.
