EN
„Novinari imaju legitimno pravo da sednu i sa crnim đavolom ako će da dobiju informaciju koja je u javnom ineteresu“, rekla je Gligorijević za N1.
Upitana da li treba objavljivati iskaze u medijima, kaže da da – ako prevagne javni interes.
I u poslednjem slučaju – NewsMaxovog objavljivanja iskaza Marka Miljkovića, prevagnuo je, kaže Gligorijević javni inetres jer on postoji ako postoji i osnovana sumnja, zrno sumnje da su ljudi koji su visoko pozicionirani u vlasti umešani u poslove ili sarađuju sa kriminalmim grupama.
Kaže da smo iz iskaza objavljenih putem KRIK-a i NewsMaxAdria videli da kriminalci tvrde da se sastajali sa Vučićem i Vulinom i da su to stvari koje treba ispitati, ali da je problem „što ovde to nema ko da ispita“.
Ona ističe da ne stoji argument kojima se opravdava objavljivanje fotografija osakaćenih ljudi u medijima – objavljivanjem sličnih fotografija ubijenih Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića posle ubistva Zorana Đinđića.
Kaže da je i tada bilo sporno medijski objaviti takve sadržaje ali naglašava da je to bilo pre 18 godina. „Mislim da smo civilizacijski napredovali i da smo se kao mediji obučili šta je uznemiravajući sadržaj“, rekla je Gligorijević.
Upitana za argument koji se mogao čuti iz REM-a da je u pitanju edukativni sadržaj da bi ljudima bilo jasno o kakvim zločinima i kriminalcima je reč, ona navodi da bi tu „edukativnu svrhu“ mogla da vidi da „su to bila stradanja nedužnih civila ko što je snimak iz Trnova gde Škoripini streljaju meloletne dečake i muškarce u okolini Srebrenice“.
„To je primer gde apsolutno preteže javni interes“, rekla je Gligorijević i naglasila da posle tog snimka niko nije negirao da se u Srebrenici „nešto dogodilo“.
„A ovo što ne ugrožava građane zaista ne vidim javni interes da bude objavljeno“, rekla je Gligorijević i dodala da uz sav užas kriminala i koliko su strašne te fotografije, ne moramo da ih gledamo u terminima kada pred ekranima mogu da se zateknu i deca.
Upitana za pitanje poverenja u javnosti i da li verovati analitilarima vlasti ili Belivuku i Miljkoviću, Gligorijević kaže da bi volela da imamo javnost koja gaji „zdravu dozu skepse“ kada su u pitanju trvdnje ili navodi. Ona je primetila da kada kod nas neko nešto tvrdi postoje drugačiji pristupi – kada su u pitanju žene žrtve seksualnog nasilja – pojavi se doza skespe, a kada su u pitanju tvrdnje političara ili pripadnika kriminalnog klana – biramo kome ćemo da verujemo.
Ona kaže da se u opredeljivanju kome verovati treba voditi principom kredibiliteta – da li nam je ta osoba do sada dala razloga da sumnjamo u ono što govori. „Kada je reč o političarima i kriminalcima, apsolutno treba da budemo skeptični“, kaže Gligorijević.
Na konstataciju da je predsednik došao u situaciju da se brani od izjava kriminalaca, ona kaže da na tu činjenicu samo može da se nasmeje od muke, iako nije smešno.
Dodaje i da u iskazu Belivuka postoji i deo u kom navodi da je predsednik tražio od navijača da obezbede mir otkom Parade ponosa. Gligorijević podseća da je onog trenutka kada je Vučić preuzeo ulogu prvog potpredsednika – Parada ponosa prvi put uspešno održana. „To je ona vrsta kritičkih premišljanja na koje apelujem“, rekla je Gligorijević i dodala da u tom slučaju znamo da se to zaista desilo – parada bez incidenata i lomljenja Beograda. Podseća i da su svi novinari koji prate ljudska prava još tada izražavali sumnju u to da je sadašnji predsednik taj koji kontroliše navijačke grupe koje prave nerede na ulici raznim povodima.
