EN
Iako Gugl u poslednje vreme preduzima određene korake u korist objektivnost i kvalitetnog novinarstva, borbe protiv lažnih vesti, te bolje informisanosti građana i razvoja kritičkog mišljenja, stručnjaci su stava da je situacija u kojoj će profesionalno novinarstvo biti jasno razlikovano od propagande ili kopirajtinga u digitalnom svetu, te da će i građani toga biti svesni i ceniti odgovorne novinare, gotovo utopistička.
Istovremeno, odgovornost za odupiranje informacionim balonima i posledično smanjenje polarizacije u društvu, imaju i tehnološke kompanije, ali i mediji i pojedinci, smatraju naši sagovornici.
Na prakse koje Gugl pokreće u korist kvalitetnog novinarstva podseća i diplomirani novinar i SEO specijalista Igor Kamber. On navodi da je još 2019. godine Gugl zvanično objavio promene u sopstvenom algoritmu kojima je cilj da se više vrednuju kvalitetni, pouzdani, ekspertski članci, studije koji doprinose boljoj informisanosti i edukaciji građana (takozvani E-A-T faktor – Expertise, Authoritativeness, Trustworthiness).
„Ovo znači i da novinari koji donose originalne i autentične priče i vrednosne stavove u skladu sa kodeksom novinarstva i moralnim načelima imaju veću šansu da se na Guglu bolje pozicioniraju od tzv. ‘poluproizvoda’, odnosno tekstova male vrednosti, koji su ili kopirani, ili prepravljeni iz drugog izvora. Paralelno sa tim je Gugl razvio i sopstvene alate za detekciju lažnih vesti koji rade sve bolji i bolji posao.”
Kamber ipak dodaje da Gugl algoritam nije nepogrešiv i da se može ‘prevariti’, na primer ako se laž ‘udene’ zajedno sa nekoliko tačnih pratećih informacija, Gugl to neće prepoznati, te će uz veliki broj klikova i čitanja sadržaj zadobiti trakciju i poslati signal Guglu da je popularan i od potencijalne koristi velikom broju ljudi.
„To u uzročno-posledičnom lancu događaja znači i da će srodni sadržaji bolje da se pozicioniraju na teritoriji gde se takav sadržaj prati i čita, pa će se prikazivati sve većem krugu ljudi.”
Slično viđenje ima i odgovorni urednik portala 021.rs Zoran Strika koji dodaje da se manji mediji, sa manjim kapacitetima i u znanju i u broju novinara i novinarka, suočavaju sa problemima jer ostaju zaglavljeni u ‘staromodnom’ novinarstvu.
„Mogu da pišu kvalitetno, ali njihov rad će biti manje vidljiv jer se ne bave, na primer, optimizacijom svog sajta i sadržaja”, zaključuje on. Problem je, smatra Strika, i to što većini ljudi, pa i medijskih radnika, nije najjasnije ni na koji način algoritmi funkcionišu.
„U toj situaciji stvari mogu da izmaknu kontroli i, ukoliko algoritam funkcioniše na osnovu ‘nagrađivanja’, može se dogoditi da do publike dolaze nekvalitetni sadržaji. Uprkos tome što je Gugl svoj algoritam razvio u pravcu toga da ‘gura’ originalni novinarski proizvod, ni to ne mora mnogo da znači, jer postoje primeri u kojima su autori uspeli da ‘prevare’ algoritam kako bi se njihovi tekstovi češće prikazivali čitaocima”, smatra Strika.
On dodaje da je Gugl nedavno najavio „Helpful Content Update”, koji bi nagradio upravo one sadržaje koji su okrenuti ka korisnicima, a ne toliko ka samoj optimizaciji.
„Ukoliko će to pomoći medijima sa kvalitetnim sadržajima da se izbore za svoju poziciju, onda je to dobro”, zaključuje on.
Kao posledica nerazlikovanja kvalitetnog novinarskog sadržaja u Gugl pretrazi od kopirajtinga ili propagande, neretko se među građanima javlja skepticizam prema svim medijima, čak i onim kredibilnim, smatraju oba sagovornika. Kamber kao rešenje vidi ‘cross-channel’ integraciju i multimedijalnosti, kako bi se pravi sadržaj distribuirao i dopreo do što većeg broja korisnika preko raznih kanala i formi komunikacije (infografici, fotografije, video snimci, ankete, reels itd.).
Kako se boriti protiv zatvaranja u informacione balone
Kao jedan od rizika Gugl algoritama i personalizacije podataka neretko se navodi zatvaranje u ‘informacione balone’, odnosno prevelika izloženost korisnika interneta samo jednoj vrsti sadržaja, koja najčešće odgovara njihovim već postojećim stavovima i vrednostima, što posledično dovodi do sve veće polarizacije u društvu. Kamber navodi da se malo šta može uraditi kako bismo izbegli zatvaranje u informacione balone.
„Svako od nas živi u određenom mikrokosmosu i ima samo jedan određen krug tema, koji može biti uzak, ili širi, ali će Guglov algoritam pratiti kakav sadržaj konzumiramo. Gugl želi da zainteresuje korisnika i angažuje ga da što više porine u njegove dubine, istražujući sadržaj, jer se na taj način stiče sve jasnija slika o našim sklonostima i preferencijama, što se kasnije može dobro unovčiti”.
On kao jedino rešenje vidi edukaciju građana o mehanizmima koje Gugl implementira i na koji način želi da podstakne korisnika na interaktivnost i onlajn angažovanost. Urednik portala 021.rs na to dodaje da je zadatak medija i da sadržaj učini što raznovrsnijim i izbegne jednostrano izveštavanje.
„To je možda odgovor na našu muku i put ka tome da publika prepozna medij kao pouzdan, bez obzira na to kom delu političkog spektra pripadaju ili u kojoj stvarnosti žive”, zaključuje Strika.
Koliko novinare košta mesto na prvoj strani Gugla (ne u novcu)
Jedan od glavnih izazova za medije u digitalnom okruženju jeste kako da se u moru informacija izbore za vidljivost i kako da dođu do publike, a da to ne bude na uštrb kvaliteta sadržaja koji plasiraju. U eri klikbejt naslova i tabloidnog izveštavanja, kvalitetni mediji koji nude relevantne, a ne senzacionalističke informacije, neretko ostaju u senci.
Kamber podseća da novinar nije stručnjak za digitalni marketing i SEO optimizaciju, ali da bi ipak morao da zna i neka osnovna načela i da razume da čita podatke koji će mu služiti za povećanje vidljivosti ili lakšeg dolaska do publike (npr. Gugl analitika ili trendovi). Slično misli i Zoran Strika koji kaže da mediji moraju da se prilagode, ali da ne moraju u potpunosti da se povinuju optimizaciji sadržaja kako bi došli do publike, već da pre svega razmisle o tome koji su im ciljevi kada je reč o ‘brojkama’, a šta je od toga zaista moguće.
„Ne postoji beskonačan rast, već ponekad i stagnacija ili pad, ali oni koji donose odluke u medijima često zanemaruju to i okreću se ka stvarima koje će im doneti veći broj klikova i to, nesumnjivo, vodi u tabloidno novinarstvo”. Strika dodaje da se i na portalu 021.rs, na kom radi, poslednjih godina menjao pristup jer je postalo jasno da moraju ‘igrati na kartu kontenta (content)’ da bi bili vidljivi, ali da su pokušali da stvore sadržaj koji nije nužno i jeftin i beznačajan za publiku.
„Ono što smo stvarali kao naš sadržaj bilo je dobro i publika je to prepoznala, ali naravno bilo je i promašaja kada smo preuzimali neke stvari od drugih medija. I to je normalno. Ono što nismo menjali i čega se nismo odrekli jesu long-read tekstovi, dublje analize nekih događaja. Ponekad i idemo nauštrb samima sebi, jer znamo da je nešto predugačko, da to većina neće u celosti pročitati, ali naše je na kraju da probamo da izvestimo u celosti o nečemu, ne samo parcijalno”, zaključuje on.
Šta o svemu ovome ‘misli’ veštačka inteligencija
Profesorica sa Filozofskof fakulteta u Novom Sadu dr Jelena Kleut dala nam je odgovore na pitanja za ovaj tekst uz pomoć veštačke inteligencije koristeći softver ChatGPT.
Tako recimo ovaj softver navodi da su prednosti Gugl algoritama, kada je reč o informisanju javnosti, pristupačnost informacija i personalizacija sadržaja koja omogućuje korisnicima da dobiju informacije koje su relevantne za njih, što posledično znači i povećanje zadovoljstva korisnika i pobojšanje njihovog korisničkog iskustva.
Ovaj softver vidi dva rizika Guglovih algoritama za novinarstvo danas – jedan je zatvaranje u informacione balone, o kojima su govorili i naši sagovornici, i na taj način produbljivanje društvene polarizacije, a drugi favorizovanje velikih medijskih kuća i internet stranica što ostavlja manje prostora za manje poznate ili nove medijske kuće, o čemu takođe govore i stručnjaci u ovom tekstu.
Kleut na odgovor algoritma dodaje i to da Guglova pretraga dovodi u pitanje poziciju novinarstva kao jedne od glavnih institucija stvaranja i širenja informacija.
„Dakle, ulogu „čuvara kapija“ – onih koji određuju o čemu će javnost nešto saznati, preuzima Gugl zajedno sa drugim platformama”, navodi ona.
Na pitanje da li Gugl može razlikovati kvalitetno novinarstvo od kopirajtinga ili propagande, ChatGPT odgovara odrično i dodaje da usled toga korisnici mogu dobiti rezultate koji su optimizirani za pretraživanje, ali ne odgovaraju standardima novinarstva.
„To može dovesti do toga da korisnici ne vide ili ne cijene važnost objektivnog i etičkog novinarstva, što može dovesti do smanjenja povjerenja javnosti u medije i novinare”, navodi ovaj softver koji za sada govori samo hrvatski jezik, i dodaje da se mediji i novinari tome mogu suprotstaviti tako što će pružiti visokokvalitetne i etičke informacije, koje će biti relevantne za korisnike, ali i da se mogu potruditi da se bolje pozicioniraju u rezultatima pretraživanja kroz SEO i kroz promovisanje kvalitetnog sadržaja na društvenim mrežama.
Ipak, postoji i novinarstvo koje naginje propagandi ili kopirajtingu, podeća Kleut i smatra da zato izmenjenu percepciju o ulozi novinara i medija treba tražiti i u tehnologiji, ali i u samoj profesiji.
ChatGPT vidi kao neminovnost prilagođavanje novinarskog zanata digitalnim trendovima kako bi se izborili za svoje mesto na prvoj strani Gugla, tj. bili vidljiviji i došli do publike, ali ukazuje i na neophodan oprez kako zarad toga ne bi žrtvovali etiku i objektivnost.
„Novinari treba da se pridržavaju pravila SEO-a kao što su korištenje relevantnih ključnih riječi i kreiranje kvalitetnog sadržaja, ali ne treba da se fokusiraju isključivo na SEO u svojim radovima. Novinari treba da se fokusiraju na pružanje kvalitetnih, objektivnih i etičkih informacija, kao i na promovisanje medijske pismenosti kod publike”, navodi softver i dodaje da će mediji, ako se pridržavaju ovih principa, biti u stanju da pruže sadržaj koji će biti relevantan i privlačan za publiku, te da će i to povećati njihovu vidljivost u rezultatima pretraživanja.
Profesorica Kleut komentariše da se na osnovu ovog odgovora ChatGPT-a može zaključiti da izvori kojima je „nahranjen“ puno pažnje polažu u etičnost.
Kao predlog kako se boriti protiv zatvaranja u informacione balone, ChatGPT navodi da mediji mogu edukovati građane o tome kako algoritmi funkcionišu, nuditi različite vrste sadržaja i promovisati kritičko mišljenje kroz analize i kritičke tekstove. Ovaj softver ukazuje i na zadatak globalnih tehnoloških kompanija, te navodi da bi veća transparentnost algoritama koji se koriste za filtriranje informacija doprinela smanjenju zatvaranja u informacione balone, a da se sami građani protiv toga mogu boriti informisanjem iz različitih izvora.
Iz svega navedenog, zaključuje Kleut, čini se da ovaj softver ne razmatra opciju da se promene algoritmi, već da ih vidi kao neupitne. Ipak, ona navodi da neki autori, zabrinuti za platformizaciju društva, poput Joze Van Dejk, zagovaraju da se javni interes integriše u algoritme.
„Ovo bi donelo radikalni raskid sa ideologijom na kojoj su algoritmi zasnovani. Ta ideologija se rečnikom platformi zove personalizacija, ali radi se pre o maksimizaciji profita kroz maksimizaciju vremena koje će korisnici provesti na platformama”, smatra profesorica.
Darija Stjepić
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
