EN
Prva rečenica kojom je počinjala priča o prekidu u komunikaciji preko Fejsbuka, Instagrama i Votsapa je da nikada do sada one nisu bile van funkcije više od tri sata. Kako navodi gost Jutarnjeg programa, sociolog prof. dr Dalibor Petrović, to je dokaz koliko svet danas brzo živi.
„Kada pomislimo šta je pre pedeset godina značilo tri ili šest sati, ili dan ili pet dana. Ljudi nisu ni primećivali da je prošlo to vreme, a nama je danas praktično svaki minut dragocen, što znači da živimo u jednom izuzetno povezanom svetu i druga, još važnija stvar, je da je tempo našeg života nezamislivo brz. Jedan sat, dva sata je drama, a šest sati već je smak sveta i zato su reakcije bile takve kakve su“, smatra profesor Petrović.
Jedan deo građana, pogotovo starijih, nisu ni primetili šta se dogodilo, ali za tu populaciju ekvivalent bi bio da ne radi mobilna telefonija šest sati, to bi i kod njih izazvalo blagu nervozu, čak i protest. Upravo to se desilo u celom svetu i to se desilo mladima koji su potpuno prebacili delove svoga života na društvene mreže.
„Na mnogim kontinentima, poput Azije i Južne Amerike, aplikacija Votsap je jedno od glavnih sredstava komunikacije. Oni čak nemaju ni mobilnu mrežu, nego se kače po nekim internetima i onda prekid Votsapa za mnoge je značio prekid u lancima snabdevanja, komunikacije, naručivanja i distribuciji robe. Tako da je to zapravo bio veliki događaj i pokazao nam je šta bi moglo da nas čeka u budućnosti“, dodaje sociolog.
Volimo da ne volimo društvene mreže
Ipak, ono što je iznenađujuće je i radost jednog dela korisnika mreža i jedan ambivalentan stav, jer su društvene mreže u stvari jedan medij koji kao da volimo da ne volimo, napominje profesor.
„Svi ga koristimo, a svi imamo neko oprečno mišljenje. Tako je odmah na Tviteru krenulo radovanje i razni mimovi. Snouden je rekao: ‘Konačno, bar na šest sati’, a svi smo u tom trenutku visili samo na tom Tviteru. Da je i on nestao, nestalo bi modernog sveta i u tom smislu i mogućnosti da čujemo Snoudena“, naglašava sociolog.
Možda tu i nije samo otpor prema društvenim mrežama već više prema Marku Zakerbergu i monopolu koji je on uspostavio. Tek sada je postalo očigledno koliko su te mreže povezane i ako u jednoj tački nešto pukne, kompletne komunikacije mogu otići, što nije dobro.
Nije dobro da se u tako uskim centrima koncentriše sva komunikaciona moć i oko toga će se puno raspravljati u svetu, a u Evropi se već dosta govori o tom problemu.
Sve to se dešava u situaciji kada se „Fejsbuk“ suočava sa ozbiljnim optužbama iznutra. Jedna od visokopozicioniranih menadžerki je svedočila pred Senatom.
„Neki čak smatraju da je ‘Fejsbuk’ namerno pao da bi skrenuo pažnju sa njenog svedočenja u kojem je govorila o namernom iskorišćavanju različitih ljudskih slabosti kojima kompanija zarađuje ogroman novac“, dodaje sagovornik Bojane Marković.
Kako bi se mladi snašli bez društvenih mreža nekoliko dana
Mladi ne bi bili tako dramatično pogođeni prekidom rada društvenih mreža, smatra profesor Petrović, ali veći problem predstavlja to što je naš svet u ekonomskom, informacionom i svakom drugom pogledu potpuno prebačen na ove mreže.
„Mladi ljudi vape za komunikacijom i to je nešto što karakteriše ne samo ovu generaciju, već i sve prethodne. Za razliku od starijih koji su imali fiksne telefone, danas su dobili paletu uređaja koji im omogućavaju ono što je njihova unutrašnja želja, a to je da non-stop budu sa svojim drugarima. Problem je što su te kompanije koje im to omogućavaju počele da podižu zahteve i da ih sve više izlažu stresu“, napominje sociolog.
Sledite primer najbogatijih
Najbogatiji ljudi na svetu i to ljudi koji su u IT industriji svoju decu šalju na odmore koji podrazumevaju potpuno odvajanje od svih oblika tehnologije i provode 10 do 15 dana potpuno izlolovani od društvenih mreža.
„Ako oni tako rade, onda bi trebalo da apelujemo na naše roditelje da se i oni ugledaju na njih i decu što više oslobađaju od tehnologija i što više okrenu ka nekim starim, tradicionalnim načinima druženja“, preporučuje profesor Dalibor Petrović.
Po internim istraživanjima koje je ‘Fejsbuk’ uradio, u nameri da pokrenu Instagram za decu, a koje je iznela i Frensis Haugen pred Senatom, pokazalo se da čak 10 do 20 odsto dece razmišlja i o samoubistvu kao posledica izvrgavanja ruglu na mrežama ili zato što nisu dovoljno zapaženi i lepi.
„Ono čemu su medijski izložene javne ličnosti, koje znaju da se nose sa takvim životom, sada se dešava svakom mladom čoveku, koji nema kapacitet i sposobnost da stalo procesuira sve te komentare, svoj izgled i pokušava da se predstavi u boljem svetlu“, napominje prof. Petrović.
Zato preporučuje da roditelji pokušaju decu u najranijem uzrastu da puste napolje da se druže sa drugarima, a ne da ih drže na oku i tako upućuju na komunikaciju preko društvenih mreža.
