Istraživačko novinarstvo u krizi

Britanski novinar i publicista Miša Gleni rekao je da je istraživačko novinarstvo, čak i u velikim medijskim kućama poput Bi-Bi-Sija, veoma naporan posao.


„Ja sam radio dosta za BBC. Ono što se danas u principu najviše radi jeste prosto prepričavanje Rojtersovih vesti ili vesti Asošijeted presa. Čak i kad imate novinara na terenu, u principu dobijete istu priču: svi imaju uglavnom iste vesti“, ocenio je Gleni.


On je podvukao važnu ulogu interneta u današnjem novinarstvu i sajtova poput Jutjuba (YouTube) preko kojih, posebno mladi ljudi koji provode više vremena za računarom, dolaze do informacija koje su im potrebne.


Glavni urednik ruskog magazina „Sovrešeno sekretno“ (Strogo poverljivo) Galina Sidorova ukazala je na odsustvo reakcije državnih vlasti na novinarske članke u kojima se često razotkrivaju kriminalne pozadine pojedinih biznismena i političara u Rusiji.


„Tokom 1990-ih imali smo priče u našim novinama zbog kojih je jedan ministar otpušten. Sad objavljujem mnogo istraživačkih priča koje govore jako mnogo loših stvari o ministrima, biznismenima ali ništa se ne događa. Nema reakcije državnih tužilaca ili vlade, tako da sve češće postavljamo pitanje: koji je cilj našeg istraživanja“, istakla je Sidorova.


Osnivač Rumunskog centra za istrazivačko novinarstvo Stefan Kandea ukazao je na panel diskusiji u Sava centru da se u njegovoj zemlji ne ulaže u razvoj novinarstva i novinare kao pojedince, ali da istovremeno dolazi do porasta takozvane „žute štampe“. Upravo zbog toga, rekao je, važno je da postoji istraživačko novinarstvo.


„Postoje razlike u novinarskim člancima koji se rade svakodnevno i onih koji potpadaju u sferu istraživačkog novinarstva. Istraživanje zahteva dugotrajnije provere, veći broj sagovornika i takvi članci mogu da se pripremaju nedeljama, dok je dnevno novinarstvo potpuno drugačije“, rekao je na panel diskusiji Kandea.


Učesnici panela naglasili su da je u današnjem novinarstvu, posebno u istraživačkom, veoma važno čuvati integritet svojih izvora, posebno ako oni ne žele da budu otkriveni, ali da je jednako važno i ko su ti izvori, odnosno koliko su oni zaista pouzdani.


Kongres IPI-ja, koji je počeo u nedelju, uz učešće više stotina uglednih novinara iz sveta, biće nastavljen popodne debatom posvećenom 60. godišnjici Deklaracije o ljudskim pravima UN.



 
 

Tagovi

Povezani tekstovi