EN
Pored izdavača medija, na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja mogu učestvovati i proizvođači medijskog sadržaja, tzv. produkcije ukoliko obezbede dokaz da će sadržaj biti objavljen u nekom mediju. Problem koji su identifikovale medijske organizacije u vezi rada produkcija je da ne postoji evidencija o tome koliko novca su dobile na ime državne pomoći, tj. putem medijskih konkursa, a teško je doći i do podatka u kom mediju će sadržaj biti objavljen.
„Lako je pronaći ko je izdavač određenog medija, međutim, na konkurs pored izdavača može da se prijavi i neki preduzetnik i drugo pravno lice koje će sprovesti taj projekat u određenom mediju. U tom trenutku mi gubimo njima trag i jako nam je teško da povežemo tog preduzetnika i medij i da vidimo koliko novca je zapravo usmereno ka određenom mediju“, kaže Nevena Krivokapić Martinović iz SHARE fondacije koja je i članica Radne grupe za izmene Zakona o javnom infomrisanju i medijima. „Ono što se moglo videti u istraživanjima koja su javno objavljena je da postoji mnogo preduzetnika koji su osnovani pre svega nekoliko godina ili nekoliko meseci pre konkursa, a koji su na ovim konkursima uspeli da dobiju jako velike svote novca.“
Upis u Evidenciju proizvođača medijskog sadržaja uslov za konkurisanje
Dok u registru medija na sajtu APR-a možemo videti koliko novca je dobio određeni medij, odnosno, njegov izdavač putem medijskih konkursa, nepoznato je koliko ukupno novca su prihodovale produkcije na ime ove državne pomoći.
Mediji su ranije pisali o tome kako izdavači koji su registrovani kao D.O.O. osnivaju ćerke firme koje se bave medijskom produkcijom kako bi na konkursima mogli da dobiju što više novca, ali i da bi izbegli trogodišnji limit na koji je ograničena državna pomoć male vrednosti, a koji iznosi 23 miliona dinara.
Zbog svega navedenog, Nezavisno udruženje novinara Srbije preložilo je da se u nacrtu novog Zakona o javnom informisanju i medijima nađe stavka o formiranju Evidencije proizvođača medijskih sadržaja koju će voditi Agencija za privredne registre.
Pored osnovnih podataka o produkciji, u Registru proizvođača medijskog sadržaja biće upisani podaci o novčanim sredstavim dodeljenih proizvođaču medijskog sadržaja na ime državne pomoći, kao i podaci o svim drugim prihodima iz javnih sredstava. To uključuje podatke o poreskim oslobođenjima i finansijskim podsticajima, javnim nabavkama, oglašavanju javnih institucija i drugih budžetskih davanja. U Registru bi trebalo da bude dostupan i dokument na osnovu kojeg su sredstva dodeljena.
Nevena Krivokapić Martinović pojašnjava da ukoliko se taj predlog nađe u finalnoj verziji Nacrta, a kasnije i u Zakonu, pravna lica koja nisu izdavači medija, a koja žele da učestvuju na medijskim konkursima, moraće da budu upisana u Registar proizvođača medijskog sadržaja.
„Ja mislim da je to jedan sjajan predlog. Imajući u vidu istraživanje koje smo radili, najveći problem svega je bio taj što mi uopšte nismo mogli da uđemo u trag tim produkcijama, koje su uglavnom novoosnovani preduzetnici. Iz toga ćemo moći mnogo lakše da pratimo i da vidimo o čemu se radi i da vidimo gde novac građana Republike Srbije odlazi“, navodi naša sagovornica.
Veliki deo konkursnog novca odlazi trećim licima
Još jedan problem koji je identifikovan kod produkcija, ali i izdavača medija je da veliki deo novca koji dobiju putem medijskih konkursa završi kod trećih pravnih lica, tako što im produkcije i mediji plaćaju razne usluge poput iznajmljivanja opreme, montaže, oglašavanja na vebu, društvenim mrežama ili putem bilborda, a mali deo novca zapravo odlazi na novinarski deo posla.
U novom Nacrtu o izmenama ZJIM predložene su i analize okvirnog proračuna troškova proizvodnje predloženih medijskih sadržaja, koje mogu uticati na to da aplikanti smanje operativne troškove.
Naime, prilikom odlučivanja o iznosu sredstava koji će biti raspodeljeni na svakom pojedinčnom javnom konkursu, organ javne vlasti bi morao poći od stvarnih troškova proizvodnje medijskih sadržaja za koje se ovi konkursi raspisuju. Ta analiza moraće da bude u skladu sa analizom o nedostajućim medijskim sadržajima, koja je, takođe, planirana novina predložena od strane pojedinih članova radne grupe.
Nevena Krivokapić Martinović primećuje da je veliki problem izigravanje zakona koje je moguće u svakom smislu zbog čega je potrebno biti jako pažljiv u formulisanju odredaba, kako bi se rizik od zloupotrebe smanjio na minimum.
„Zato, prilikom pisanja jednog zakona, onaj ko ima dobru nameru, istovrememo mora da razmišlja da li postoji mogućnost da se ta ista odredba zloupotrebi, jer se to najčešće i dešava“, zaključuje naša sagovornica.
Ovaj članak nastao je u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom članku ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
