Izveštaj EK o Srbiji: Izvor zabrinutosti i dalje su pretnje, zastrašivanja i napadi na novinare i novinarke

Foto: YT Printscreen

„Ograničeni napredak“ – ovogodišnja je ocena koju je Evropska komisija dala Srbiji za oblast slobode izražavanja i to zahvaljujući tek primeni ograničenog broja mera iz Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije. Inače, sve preporuke u vezi sa medijima koje je Evropska komisija dala prošle godine – još uvek su na snazi

Srbija nije značajno napredovala u pogledu medija u odnosu na 2020, proizlazi iz danas objavljenog izveštaja Evropske komisije (EK) o napretku u procesu evrointegracija za 2021. godinu. Evropska komisija je ukazala na to da su i dalje na snazi iste preporuke u vezi sa medijima, date prošle godine, i njih Srbija tek treba da sprovede.

 

Usled primene ograničenog broja mera iz Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije, tokom ove godine došlo je do, kako se navodi u izveštaju Evropske komisije, „ograničenog napretka” u pogledu slobode izražavanja u Srbiji.

 

„Izvor zabrinutosti”, kao i prethodne godine, i dalje su pretnje, zastrašivanja i napadi na novinare i novinarke.

 

Kako stoji u izveštaju, tokom 2021. godine nastavljeni su verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare, a i dalje postoji zabrinutost zbog pretnji i nasilja prema novinarima.

 

Iz EK konstatuju da se ovakvi napadi događaju i u Skupštini Srbiji i uprkos usvajanju novog Kodeksa ponašanja, koji bi „trebalo koristiti za efikasno sprečavanje i sankcionisanje uvredljivog jezika”.

 

U porastu broj napada na novinare

 

Podseća se da je u martu ove godine veliki broj medijskih udruženja napustio Radnu grupu za bezbednost novinara zbog govora mržnje i klevetničke kampanje protiv novinara i predstavnika civilnog društva. U tome je, kako se navodi, učestvovao i šef poslaničke grupe vladajuće partije.

 

EK je ukazala i na to da je broj napada na novinare u porastu, ali da je tokom 2021. godine pokrenuta telefonska linija za prijavljivanje napada i pritisaka, kao i veb-platforma za zaštitu i bezbednost novinara.

 

Navodi se još i da je Republičko javno tužilaštvo izdalo uputstvo javnim tužiocima za hitno postupanje u slučajevima pretnji ili napada na novinare, o čemu su dužni da vode i posebnu evidenciju.

 

Kada je reč o sudskim procesima, EK podseća da je u februaru 2021. godine prvostepeno osuđen predsednik opštine zbog ugrožavanja bezbednosti i paljenja kuće novinaru koji je istraživao korupciju na lokalnom nivou, te da je 2020. godine ukinuta prvostepena presuda protiv optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije i da je novo suđenje u toku.

 

Jutro (ne)će promeniti sve

 

Evropska komisija navodi da se elektronski mediji i dalje regulišu istim zakonima, iako se na osnovu Akcionog plana za Medijsku strategiju očekuju brojne izmene tih zakona.

 

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) još uvek ne prati i ne kažnjava dovoljno emitere čiji program ne ispunjava sve obaveze prema zakonu. Nedostatak nezavisnosti ovog tela, navodi se u izveštaju, treba rigoroznije rešiti, dok su njegova finansijska stabilnost i kapacitet osoblja razlozi za zabrinutost.

 

U izveštaju se podseća i da je RTS prvi put posle pet godina skinut sa državnog budžeta, ali da RTV i dalje dobija državnu podršku. Još se dodaje i da je pretplata za javne servise 17 odsto veća nego što je bila prošle godine.

 

„Zastupljenost različitih političkih stavova na javnom servisu potrebno je povećati. Od leta 2021. članovi opozicionih stranaka dobijaju više prostora u jutarnjem programu RTS-a, ali i dalje nisu prisutni u večernjim terminima.“

 

Prema završnom izveštaju ODIHR o izborima, većina novina i televizija sa nacionalnom pokrivenošću podržava politiku Vlade, dok tek nekoliko medija nudi alternativne poglede, ali sa ograničenim dometom, što ugrožava raznolikost političkih stavova u tradicionalnim medijima.

 

Kako se navodi u izveštaju, u većini informativnih programa vladajuća koalicija zauzela je 93 odsto ukupnog vremena emitovanja u neutralnom (63%) ili pozitivnom svetlu (37%), dok je ostatak vremena činila opozicija koja je u 57 odsto slučajeva prikazana negativno.

 

Evropska komisija je ukazala i na to da su još uvek na snazi prošlogodišnje preporuke koje bi trebalo da se sprovedu u vezi sa medijima. Srbija bi, navodi se, trebalo da bez odlaganja i transparentno sprovede Medijsku strategiju, fokusirajući se na:

 

  • Poboljšanje ukupnog okruženja za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja, te sprečavanje napada i pretnji upućenih novinarima i njihovo javno osuđivanje;
  • Jačanje medijskog pluralizma i sprovođenje mera koje se odnose na funkcionisanje REM-a i javnih emitera;
  • Transparentnost i pravičnost pri sufinansiranju medijskog sadržaja od javnog interesa, te transparentnost vlasništva medija i oglašavanja.

 

Kompletan izveštaj Evropske komisije na engleskom jeziku možete pročitati OVDE.

Tagovi

Povezani tekstovi