EN
Istraživanje je pokazalo da najveći broj novinara radi uz prekarne ugovore.
Istraživač i profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Bojan Urdarević rekao je na debati, uoči godišnje skupštine NUNS, da je istraživanje rađeno sa fokus grupom od osmoro učesnika i da su 74 ispitanika odgovorila na anketu, te da je to nereprezentativan uzorak.
Urdarević je istakao da se nedovoljno pažnje posvećuje radnim pravima novinara.
On je ukazao da novinara nema mnogo u populaciji i da ih prema podacima iz medijske strategije ima oko 12.000.
„Pravni položaj frilensera nije definisan. Mnogi nisu znali šta znači frilenser do pre nekoliko godina. Svega pet odsto novinara se mogu smatrati frilenserima“, rekao je Urdarević i dodao da su se drugi izjasnili da „rade na crno“, odnosno da nemaju nikakve ugovore.
Kako je rekao, od fokus grupe je čuo da neko ne dobije zaradu šest meseci, da nekoga ne plaćaju devet meseci, što su za njega neverovatni podaci.
Ugovor o delu sa novinarima ne bi smeo da se zaključuje, jer se on zaključuje sa osobom koja ne obavlja delatnost firme, na primer sa molerom, ali ne i medijska kuća s novinarima i da je ugovor o delu način da se zaobiđe Zakon o radu, objasnio je Urdarević.
Istraživanje je pokazalo da su frilenseri novinari zadovoljni svojim zaradama, a da novinari koji imaju prekarne ugovore nisu i da su to ljudi koji su na ugovoru o delu po 10 godina.
Kako je rekao, među novinarima su ljudi koji volontiraju po nekoliko godina i to neplaćeno.
Urdarević je kazao da veliki broj novinara misli da će njihov problem olakšati kolektivni ugovor, ali da se više od 90 odsto novinara izjasnilo da ne veruje sindikatima, ali da veruje udruženjima.
„U medijima frilenserima je dobro, a mi treba da se bavimo onima koji rade na prekarnim poslovima“, poručio je Urdarević.
Frilenseri rastuća profesija
Generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutierez (Ricardo Gutiérrez) rekao je da EFJ zastupa 300.000 novinara i da je među njima 100.000 frilensera, te da je to rastuća profesija.
Dodao je da je jedan od zadataka bio da se ti ljudi integrišu u organizacije i sindikate, a da su sindikati tradicionalno okrenuti zaposlenima i da su frilenseri dugo tretirani kao neprijatelji zaposlenih novinara, ali da se to sada promenilo.
Kako je rekao, u nekim zemljama udruženja su pokrenula kampanje da se javno označe mediji koji slabo plaćaju slobodne novinare.
Predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost Darko Šper rekao je da je pomešana situacija, šta je frilenser, a šta nije, navodeći da je siguran da kod onih medija koji novinarima masovno daju ugovore o delu nema ni sindikata.
Šper je dodao da profilisanih medijskih sindikata nema mnogo, a da medijska udruženja nemaju dovoljno kapaciteta da se bave pregovorima o radnim pravima.
On je rekao da medijski radnici znaju svoj položaj, ali da nemaju dovoljno vremena da se sami bave svojim problemima.
