Prošla je 21. godina od ubistva Vašeg oca, a Srbija je ponovo, kao i aprila 1999. u vanrednom stanju. Koliko Vas sadašnje okolnosti podsećaju na tadašnje? Koliko ova Srbija liči na onu od pre dve decenije?
Identično je, samo se danas osećam za nijansu lošije, jer se jasno vidi koliko se nismo makli ni milimetar. Aleksandar Vučić je i dalje tu, mnogi ljudi iz te naše mračne prošloti su i dalje tu. Narativ koji koriste i uopšte razloge koje koriste da bi uhapsaili novinare, ili novinarku u ovom slučaju, je identičan kao i onda. To je ono što je stvarno strašno i što je zabrinjavajuće. Način na koji se obarčunavaju sa nezavisnim medijima je, takođe, zastrašujući. Pravo da vam kažem, bojim se, ne ja lično, nego se bojim da mi kao društvo nismo nigde stigli za ovu 21 godinu i jako mi je žao i pitam se šta je to što mi građani treba da uradimo. Očigledno nisu dovoljne šetnje, očigledno nisu dovoljne demonstracije. Stvarno se pitam šta je to što mi treba da uradimo zbog naše dece. Ja sam sada u godinama kada imam svoje dete i kada razmišljam o tome kavu zemlju ostavljam njoj.
Smatrate li da je Vučić trebalo da bude saslušan tokom suđenja optuženima za ubistvo Vašeg oca?
Nisam pravnik, ali po mom nekom logičnom razmišljanju verujem da je trebalo. U to vreme on je bio ministar informisanja, pa smatram da je bilo logično ispitati koja su njegova sazanja u vezi sa čitavim slučajem. Kao laiku koji prati celu stvar, logično bi mi bilo da je bio jedan od svedoka, ali eto, nije.
Šta je u čitavom ovom slučaju, prema Vašem mišljenju, moglo i trebalo da bude drugačije, gde je država omanula?
To je vrlo jasno, trebalo je da se u startu vodi ozbiljnija istraga i prikupljaju dokazi koji bi otkrili sve detalje, ali i odveli do ubica, odnosno nalogodavaca. Ovako, sve se odvijalo veoma sporo. Prvo je trebalo da prođe mnogo godina da bi se istraga pokrenula sa mrtve tačke, pa onda još više da otpočne i suđenje. I sam tok suđenja je vrlo problematičan jer je mnogo toga ostalo nejasno. Sada imamo i ovu žalbu tužioca koji traži da se vrati cela stvar na početak, što je jedan novi udarac i što opet sve stavlja pod znak pitanja. Uopšte, koji su njegovi motivi, zašto te navode koje on pominje u žalbi nije iskoristio na samom suđenju? I posle 21 godinu, opet, iznova, postoji neka sumnja da će to ikada ugledati kraj i da će ljudi koji su odgovorni za tatino ubistvo zaista biti i kažnjeni za to.
Pre mesec dana obeležena je i sedamnaesta godišnjica od ubistva premijera Zorana Đinđića. Videti li neku vezu između njegove i likvidacije Vašeg oca?
Očigledna je veza između svih ljudi koji su mislili dobro ovoj zemlji. Svi su zbog toga kažnjeni. i moj otac i Zoran su radili za dobrobit i napredak zemlje u kojoj žive i to na najditrektniji mogući način, svako kroz svoju profesiju. Ubile su ih strukture koje to nisu želele da dozvole.