EN
Jelena Radivojević se prilikom dodele nagrade zahvalila svojoj redakciji i kolegama i rekla da ovakvo priznanje koje dodeljuje NNŠ daje vetar u leđa, posebno u vreme kad je novnarstvo i sam KRIK pod strašnim pritiscima.
Dobitnik Filip Lukić je istakao da je malo priznanja koje podržavaju mlade novinare i da mu to mnogo znači jer je često u situaciji da uči od starijih kolega ali da neki od njih ne žele da prihvate da novinarstvo danas i pre 20 godina nije isto.
“Jelena i Filip pokazali su svojim predanim radom kako treba da izgleda ulazak u svet novinarstva. Dvoje mladih novinara istakli su se svojom posvećenošću, borbom za javni interes, ali i radoznalošću, bez čega nema novinarstva koje pravi promene” zaključak je žirija koju su činili prošlogodišnja laureatkinja, novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Jovana Tomić, predstavnica Fondacije Marina Kovačev Svetlana Bošković, novinarka i aktivistkinja Milica Kravić Aksamit, urednik portala FakeNews Tragač dr Stefan Janjić i osnivačica Novosadske novinarske škole prof. dr Dubravka Valić Nedeljković.
NNŠ ovu nagradu dodeljuje svake godine od 2001. najboljim mladim novinarima za izuzetan kontinuirani rad u cilju promocije profesionalizma, kritičnosti, znanja i etičnosti. Od 2018. svoje ime nosi u znak sećanja na mladu novinarku, aktivistkinju i našu nekadašnju koleginicu Marinu Kovačev.
Tokom svečanosti, pored Godišnje nagrade, proglašeni su i dobitnici Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog Pinokija medijima koji su tokom prethodnih godinu dana prema evidenciji našeg portala FakeNews Tragač najčešće širili lažne i manipulativne vesti.
„Prema našoj evidenciji ove godine bronzani Pinokio ide portalu Espresso, drugo mesto zauzeo je Informer dok zlato dodeljujemo portalu Alo kao mediju koju je širio najveći broj lažnih vesti u toku 2021. godini. Uz ove Pinokije, dobitnicima ćemo poslati i Kodekst novinara Srbije za koji se nadamo da će ga prelistati“, saopštio je urednik portala FakeNews Tragač Stefan Janjić prilikom proglašenja.
Učesnik debate koja je prethodila dodeli nagrada, „Pandemija lažnih vesti“, novinar Ivan Subotić rekao je da se redakcija Tragaca ove godine malo vise bavila dezinformacijama na društvenim mrezama gde se širio najveći broj lažnih vesti. Veliki broj pričao ostao je nerazjašnjen jer nismo mogli da se oslanjamo na podatke koje je država plasirala. Na primer, kada su saopštavani brojevi vakcinisanih u Srbiji, najčešće se nije definisalo da li to podrazumeva samo naše državljane ili i strance kao i da li je to broj ukupnih podeljenih doza ili svih koji su primili vakcinu bez obzira da li je prva, druga ili treća doza“, naveo je Subotić.
Debata je deo regionalnog projekta „SNAŽNI: Inicijativa civilnog društva za reafirmaciju slobode medija i suzbijanje dezinformacija, propagande i govora mržnje na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji NNŠ realizuje u saradnji sa partnerskim organizacijama SEENPM, Albanskim medijskim institutom, Mediacentrom Sarajevo, Kosovo 2.0, Institutom za medije Crne Gore, Makedonskim institutom za medije, Mirovnim institutom i organizacijom Bianet, uz finansijsku podršku Evropske unije i Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
Naučnica i psihološkinja dr Milica Lazić navela je da među stručnjacima postoji koncenzus da je vakcina neophodna ali da postoji mali broj lekara koji se ne slažu sa ovom tvrdnjom. Taj procenat koji je prema statistici marginalan ali je mediji uzimaju u obzir i predstavljaju tako da naprave veštački dve strane u dijalogu dajući prostor onima koji govore protiv imunizacije stanovništva.
„Istraživanje Ipsosa govori da je antivaksera u Srbiji jako malo. Ono što je važno je da je 35% ljudi neodlučno i zbunjeno zbog toga što dobijaju oprečne informacije. Najčešći uzrok njihove pasivnosti je što autoriteti u koje su ranijje verovali, a to su lekari, govore kontradiktorne informacije. Pre pandemije je 86% verovalo u vakcine. Procenat je toliko porastao baš zbog infodemije, odnosno pandemije dezinformacija.
„Mi kada smo u stanju panike, na neki način ugrožavajućoj situaciji, tu racionalno razmisljanje ne igra neku ulogu. Edukacija se pokazala kao neefikasna u doba pandemije. Efikasno su se pokazale zabrane, ograničenja, pravila i sve strategije koje su delovale nedemokratične i to je ono što je povećalo broj vakcinisanih u cvelom svetu”, zaključuje Lazić.
„Trend da ne verujemo nikome je prisutan vec celu deceniju u ovom delu Evrope. Nada se da je dostigao svoj zenit i da smo sada u blagoj silaznoj putanji. Možda se jedan deo ljudi ipak okrenuo nauci između ostalog profesionlanom novinarstvu. Broj ljudi koji su zbunjeni je pokazatelj da dezinformacije imaju vrlo opipljive posledice. Sve veći broj ljudi ima skepsu ka autoritetima a tu spada i profesionalno novinarstvo.”, istakao je tokom diskusije izvršni direktor Mreže za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (SEENPM) Tihomir Loza.
Predsednica Upravnog odbora NNŠ-a osvrnula se na 25 godina postojanja organizacije te navela da je Novinarska škola među prvima na Balkanu medijski opismenjavala kako prosvetne radnike, učenike i učenice, tako i građane i građanke i naravno medijske profesionalce kroz različite kurseve. Edukacije koje je akreditovao Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja prošlo je preko 1300 nastavnika i nastavnica i preko 700 đaka samo u protekle 3 godine.
„Druga delatnost su istraživanja među kojima medijski monitorinzi zauzimaju značajno mesto od samog početka do danas. Prvi monitoring smo uradili u vreme predizborne kampanje 1996. godine, od tada svaki izborni ciklus je bio predmet naših medijiskih analiza, a sada smo najaktivniji u dekonstruisanju lažnih i manipulativnih informacija u okviru NNŠ sajta FakeNews Tragač. Želim da naglasim da NNŠ od 2006. svake godine monitoruje javni servis. Mi smo jedini istraživački centar na Balkanu koji permanentno analizira javne servise u Srbiji od njihovog osnivanja što je neprocenjiv istraživački materijal”, zaključila je Valić Nedeljković.
