Od nezavisnosti Srbije 1878. godine, a i pre toga, pogotovo u srpskim zemljama koje su bile pod Austrijskom ili Mađarskom vlašću, pa i pre Prvog, između dva svetska rata, te u poratnom periodu, sve do skoro 1990. godine – postojale su cenzure. Bile su različito organizovane i motivisane (ideološke, redakcijske, dinastičke, vojne, one koje su se ticale preovlađujućeg građanskog morala…), ali putevi delovanja i posledice su im bili gotovo identični.
Cenzurisani su, prv, 1937. „Miki Maus“, a potom i mnogi drugi stripovi: „Tri ugursuza“, „Mirko i Slavko“, „Štrumpfovi“, „Talični Tom“, „Asteriks“, „Ken Parker“ i još mnoštvo drugih stripova.
Na tribini će, uz objašnjenja, na velikom ekranu biti prikazani mnogi primeri.
Nisu se „nadležni“ bavile samo vizuelnim disciplinama, dakle, karikaturom, ilustracijom, stripom ili filmom, ali tu je njihovo delovanje bilo najuočljivije, a i u ovim vizuelnim disciplinama su ostavile najtrajnije posledice, o kojima se i danas raspravlja.
Slučajeva u domaćem stripu je mnogo, a tokom ove tribine ukazaćemo preko primera na njihove različite vrste, od ideološke, preko uredničke, ili autorske samocenzure, pa do delovanja javnih tužilaca i „samosvesnih“ grafičkih radnika „iz baze“ koji su demonstrativno odbijali da štampaju neke stripove. Govoriće se, kako o šaljivim anegdotama, tako i o ozbiljnim posledicama pojedinih ovakvih intervencija.
Svojevremeno je, zbog izveštavanja o bavljenju najvišeg vrha vlasti „Mikijem Mausom“, kao persona non grata iz Jugoslavije proteran dopisnik Rojtersa, Volt Dizni je slao telegrame izvinjenja ovdašnjim vlastima, smenjivane su kompletne redakcije, upućivane protestne note ambasada….
Prvo sudski zabranjeno izdanje posle Drugog svetskog rata je upravo bio strip, i to „Tri ugursuza za vreme okupacije“
Učesnici: istoričar dr Aleksandar Raković i publicista Marko Lopušina
Moderator tribine: Slobodan Ivkov, istoričar umetnosti
