U Srbiji su u proteklih nekoliko godina zabeleženi brojni slučajevi u kojima su se političari – i iz opozicije i iz vlasti – angažovali na otkrivanju korupcijskih afera ili kriminalnih veza, na način sličan istraživačkom novinarstvu.
Međutim, za razliku od priča istraživačkih novinara koje su studiozne, proverene i tačne, istraživačka saznanja političara često to nisu, pa samim tim ruše kredibilitet ne samo tog političara, već i novinara i medija koji su se tim temama bavili.
Najsvežiji primer koji je podigao buru u javnosti je iznošenje informacija o navodnoj umešanosti Aleksandra i Andreja Vučića u trgovinu drogom. Iako se istraživački portal KRIK godinama bavio tom temom, potpredsednica SSP-a Marinika Tepić je, sem proverenih informacija, iznela i nekoliko netačnih, i dala „municiju“ vlasti da ospori ne samo njen, već i kredibilitet istraživačkih novinara koji su se bavili ovom temom.
Naime, istraživačke priče se ne puštaju u javnost bez provere svakog aspekta, a jedna neistina, poput one da se na pakovanjima droge nalazi lik Aleksandra Vučića, može u delu javnosti osporiti sva činjenična saznanja i informacije do kojih su novinari došli.
Istup Marinike Tepić u javnosti prvi je kritikovao urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, taksativno navodeći razloge zbog čega je sporno „istrčavanje“ političara u javnost sa ozbiljnim optužbama bez prethodne provere, što je podržao veći deo novinarskog esnafa.
Povodom ovog slučaja na društvenoj mreži „X“ oglasio se i novinar BIRN-a Saša Dragojlo, upozorivši na negativne posledice u slučajevima kada se političari „igraju“ istraživačkih novinara.
„Opozicija je uvek strana u postupku, posebno u Srbiji, gde je vlast dominantnim medijima oblikovala narativ u kojem se svaka informacija iz opozicionih redova posmatra kao pristrasna ili čak lažna“, napisao je Dragojlo.
Prema njegovim rečima, to dovodi do toga da i stvarne korupcionaške afere automatski dobijaju „beleg“ dnevno-političke borbe za glasove.
Još veći problem, smatra on, jeste što se takve teme retko kada istraže do kraja.
„Često ostaje samo na iznetoj informaciji, bez dokaza, sa nepotpunim ili čak netačnim podacima. Primer za to je glupava laž da se na paketima sa drogom nalazila slika Aleksandra Vučića“, naveo je Dragojlo.
On upozorava i da se time tema „isprlja“ – pa kada kredibilni mediji kasnije pokušaju da objave ozbiljnu priču, ona više ne dobija pažnju, jer javnost slučaj već percipira kroz prizmu „političkog blata“ i poluinformacija.
„Mnoge važne afere na taj način izgube svoj fokus“, napisao je Dragojlo.
On za Danas dodaje da je suština u podeli posla i komplementarnom delovanju i da niko ne spori pravo političara da iznose važne informacije u javnost, ali, čak i kad bi bile opravdane, takve aktivnosti bi trebalo da budu sporedni deo političkog angažmana.
„Trebalo bi da rade ono što jeste posao političara – da politički organizuju građane, da predstavljaju program novih politika, da konkretno, ali i konceptualno kritikuju loše projekte vlasti i nude alternativna rešenja itd.“, navodi Dragojlo za Danas.
Dragojlo podseća da Marinika Tepić, iako bivša novinarka, danas zauzima jednu od najistaknutijih pozicija u redovima opozicije.
„Marinika Tepić je nekada bila novinarka i možda bi mogla ponovo da se bavi tim poslom. Ali sada je u ulozi jedne od vodećih političarki dominantne opozicione stranke i računam da bi to trebalo da je prioritetan posao. Možda grešim. Nek narod proceni“, navodi Dragojlo.
Predsednik SSP-a Dragan Đilas imao je drugačije viđenje, pa se u ironičnom tonu „izvinio“ Stevanu Dojčinoviću.
„Gospodine Dojčinoviću, u Marinikino i svoje ime Vam se izvinjavam što se bavimo povezanošću državnih funkcionera i kriminalnih organizacija. Zaista nisam znao da kao opoziciona stranka o tome treba da ćutimo jer tako ugrožavamo Vas i, kako tvrdite, istinu“, napisao je Đilas na društvenoj mreži X, dodajući i da se izvinjava i zbog toga „što naše objave vidi više ljudi nego tekstove koje Vi napišete“.
Saša Dragojlo smatra da je jedan od ključnih razloga zbog čega priče istraživačkih novinara ne postižu puni efekat (da tužilaštvo nešto konkretno uradi), jeste upravo slaba opozicija koja do pre dve godine ni na koji način nije ugrožavala vlast.
„Da je opozicija dobro organizovana, jaka, sa ugledom u javnosti, vlast, a time i institucije koje su uglavnom pod njihovom kontrolom, bi morali da pod pritiskom urade nešto, pokrenu postupak, uhapse itd. Međutim, s obzirom da to nije slučaj, naše priče nemaju institucionalni epilog“, kaže Dragojlo.
Zato su, prema njegovim rečima, uloge profesionalnih novinara i političke opozicije, odnosno aktivista, komplementarne.
„Mi otkrivamo važne stvari, stavljamo profesionalni pečat na to, a političari/aktivisti vrše pritisak da se te priče uzmu u obzir i dobiju pravno razrešenje. Naša kritika dolazi upravo iz ovog pravca, a ne da oni nas nešto ugrožavaju, jer nam ‘kradu leba’. Zašto bi Vučić reagovao na naše priče kad nema niko ko mu ugrožava vlast? Demokratski kapacitet ovog društva se potvrđuje svakodnevnim radom – svakog u svojoj oblasti“, navodi Dragojlo.
Novinar Branko Čečen ocenio je da iznošenje neproverenih tvrdnji u javnost od strane političkih stranaka može ozbiljno ugroziti rad istraživačkih novinara.
„Razumem kolege – kada stranka iznese u javnost tvrdnju bez sveobuhvatnih i neoborivih dokaza, moćni ljudi počiste te dokaze i svedoke i često sve ostane na optužbi u javnosti. Režim odmah pokrene i propagandnu mašineriju za relativizaciju otkrića, što može da utiče na korisnike medija“, rekao je Čečen.
Dodao je da je za ozbiljnu priču potrebno vreme i rad u tajnosti, kako bi se dokazi prikupili pre nego što oni koji su predmet istraživanja saznaju za to.
„Poražavajuće je kada radite godinu dana na priči, a neko iznese sve to u javnost bez konačnih dokaza. To može da poništi sav taj rad i upozori objekte istraživanja na opasnost“, upozorio je.
Ipak, ističe da razume i političare koji ne mogu da ćute o kršenju zakona.
„Konsultacije između novinara i političara bi narušile neutralnost novinarske profesije, tako da to ne dolazi u obzir kao metod. Iskreno, voleo bih da imam neko rešenje, ali ga za sada ne vidim. Pomoglo bi da stranke ne iznose u javnost takve sadržaje bez jasnih dokaza, dovoljnih za optužni predlog, ali to zahteva istraživački rad, čime se političari ne bave u meri i na profesionalnom nivou istraživačkih novinara“, zaključio je Čečen.
U polemici koja se razvila na društvenim mrežama o tome “ko je u pravu”, oglasili su se brojni novinari stajući na stranu Dojčinovića, dok su opozicioni političari bili suzdržani.
„Evo zašto je Dojčinović u pravu. Ova priča o fotki (Vučića na paketima sa drogom) će dezavuisati temu koja je ozbiljna, kojom se novinari bave mesecima i sve će da se svede na optužbe i replike, ukratko, na zabavu za narod. To nikome osim vlasti ne treba“, napisala je Antonela Riha.
Novinarka Ana Novaković navela je da bi svaki tvit Dojčinovića potpisala, a sigurna je da bi to učinio i svaki njen kolega.
„Političari, bavite se politikom, novinarstvo, naročito istraživačko, ostavite profesionalnim novinarima. Zašto – imate objašnjeno u Dojčinovićevom nizu. Kolege, ovo je naša profesija! Treba da je čuvamo“, poručila je Novaković.
Bez isticanja imena, o značaju istraživačkog novinarstva pisala je i novinarka Maja Nikolić.
„Istraživački novinari u Srbiji su blago. Ja kad koristim neke njihove informacije u prilogu, sigurna sam da su sve proverili i nemam zrno sumnje. Jer to su meseci i meseci rada na jednoj priči, ono za šta mi u dnevnom novinarstvu nemamo vremena, a ni prostora. Hvala, drugari!“, istakla je Nikolić.
Sa druge strane, i vlast često „otkriva“ afere oslanjajući se na svoje „istraživačke“ novinare od kojih prednjači Informer, a čuvena je afera Mauricijus, „istraživačke novinarke“ Novosti, čija saznanja su pala u vodu nakon prve tužbe Dragana Đilasa.
Istrage i afere koje su opozicioni političari iznosili u javnost
Marinika Tepić – “Skaj” poruke i navodna veza vlasti sa narko-kartelom (2023–2025)
Potpredsednica SSP više puta je tvrdila da poseduje dokaze o vezama vlasti sa kriminalom. U junu 2025. iznela je prepisku iz aplikacije Skaj između kriminalca Filipa Koraća i visokih funkcionera SNS-a, uključujući Novaka Nedića. Tvrdi da se u porukama pominju i braća Vučić, a prikazala je i fotografije droge i novca. Jedna od njenih ranijih tvrdnji, da se na zaplenjenim paketima kokaina nalazi Vučićev lik, ispostavila se netačnom – u pitanju je bio predsednik Kolumbije.
Marinika Tepić – Jagodinska afera “Palma” (2021)
U javnost je iznela svedočenje bivšeg hotelskog radnika koji je opisao navodno podvođenje maloletnica na zabavama koje je organizovao Dragan Marković Palma. Tepić je zatražila istragu i pozvala žrtve da svedoče. Iako je afera izazvala snažan odjek, postupak protiv Palminog okruženja nije značajno napredovao.
Marinika Tepić – Telekom i kupovina medija (2021)
Otkrila je ugovor između Telekoma Srbija i firme Wireless Media, vredan gotovo 38 miliona evra, za koji je tvrdila da je iskorišćen za kupovinu Kurira i finansiranje provladinog medijskog sadržaja. Telekom je demantovao navode, ali je slučaj otvorio pitanje upotrebe javnih sredstava u političke svrhe.
Miroslav Aleksić – Afera “Jovanjica” i veze sa vrhom vlasti (2019–2021)
Opozicioni poslanik Aleksić objavio je niz fotografija i dokumenata koji, kako tvrdi, povezuju organizatore ilegalne plantaže marihuane sa vrhom vlasti. Posebno je isticao kontakte optuženih sa Vučićem i drugim visokim funkcionerima, sugerišući institucionalnu zaštitu za Predraga Koluviju.
Dragan Đilas – Imovina funkcionera i sumnjivi poslovi (2023–2024)
Lider SSP je javno iznosio podatke o imovini ministara i njihovih porodica, ukazujući na moguće nezakonito bogaćenje. Navodi su izazvali oštre reakcije vladajuće većine i više tužbi, ali su otvorili debatu o transparentnosti i korupciji u vlasti.
Izvor: Danas
