Sve pretnje i svi napadi nisu obeshrabrili Vuka Cvijića da ostane hrabar, da ne pravi kompromise i da se po svaku cenu bori za bolje društvo i uređeniju državu.
Novinar Radara Vuk Cvijić jedno je od najpoznatijih lica istraživačkog novinarstva u Srbiji. Piše o najtamnijim podzemnim tokovima politike, biznisa i kriminala, o radu obaveštajnih službi i neradu sudova, ili kraće – o svemu o čemu je najrizičnije pisati.
Dobio je previše novinarskih nagrada da bi u jedan tekst stale, pa izdvajamo samo nekolicinu koju je primio u poslednjih pet godina. Nagradu za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”, koju dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Vuk Cvijić je dobio 2019. Članak o hapšenju Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz „Krušika“, bio je samo jedan od argumenata žirija. Iste godine Cvijića je priznanjem „Laza Kostić“ nagradilo Udruženje novinara Srbije (UNS) – ponovo za vest o hapšenju Obradovića, koja je obeležila 2019. Novo priznanje NUNS, nagradu „Dejan Anastasijević“, Cvijić je primio 2020, za svežu seriju tekstova o „Aferi Krušik“, a iste godine dodeljeno mu je i priznanje „Katarina Preradović“, namenjena novinarima koji posebno poštuju profesionalne i etičke standarde. Godine 2022. pripala mu je i nagrada „Aleksandar Tijanić“, koju UNS dodeljuje za novinarsku borbenost, a sledeće i nagrada Evropske unije za istraživačko novinarstvo na zapadnom Balkanu. Među temama koje je Vuk Cvijić razotkrivao, u poslednje vreme se izdvajaju „Afera Jovanjica“, „afera Krušik“ priča o kriminalnoj grupi Veljka Belivuka, slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića i policajke Katarine Petrović, misterija čoveka nazvanog Oskar.
Novinari kao što je Vuk Cvijić dragocenost su u našoj posrnuloj profesiji, rečeno je u obrazloženju za jednu od brojnih nagrada koje je dobio.
Vuk Cvijić spada u retku vrstu novinara starog kova koji su zadržali profesionalnu strast i uverenje da je svaka cena mala koju treba platiti u zalaganju za bolje društvo u kome ćemo živeti.
Koliko je uzbunjivač Aleksandar Obradović zaslužan za otkrivanje korupcije i sumnjivih poslova u kupoprodaji oružja, u koju je bio upleten državni vrh, toliko je Vuk Cvijić zaslužan što je ta tema dospela u javnost. Vuk Cvijić je prvi objavio da je utamničen Aleksandar Obradović. A informacije koje on objavi uvek su, proverene, pouzdane i tačne.
Kao novinar Radara, koji postoji nepuna tri meseca, Vuk Cvijić je već razotkrio nekoliko afera – prvi je pisao o prizemljenju aviona Air Pinka čiji je suvlasnik Željko Mitrović, došao je u posed dokumenata koja potvrđuju kako su Nikolu Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, „skinuli“ sa kokaina, a obelodanio je javnosti i da brat osumnjičenog za ubistvo nestale devojčice Danke Ilić nije umro prirodnom smrću već da je – ubijen.
Zbog njegovih saznanja više puta je bio meta napada – pre nekoliko godina obili su mu auto i ukrali laptop i dokumentaciju u vezi sa istraživanjima koje je radio. Pre dve godine, nepoznati muškarci su mu u centru Beograda oteli telefon, izbrisali fotografije, da bi mu ga zatim vratili i otišli.
Cvijić je bio meta prisluškivanja, još od 2001. kada je radeći u listu Danas istraživao sve u vezi atentata na Ibarskoj magistrali.
Sve pretnje i svi napadi nisu obeshrabrili Vuka Cvijića da ostane hrabar, da ne pravi kompromise i da se po svaku cenu bori za bolje društvo i uređeniju državu.
Podsetimo, naš novinar Vuk Cvijić napadnut je danas u centru Beograda kada je na njega fizički nasrnuo Milan Lađević, urednik Srpskog telegrafa, udarivši ga pesnicom u glavu.
Tim povodom, redakcija Radara poslala je otvoreno pismo svim nadležnim institucijama insistirajući da se slučaj što pre reši i počinilac privede pravdi, ali i pozvala na hitno zaustavljanje nasilja u društvu koje preti da eskalira.
Izvor:Cenzolovka