Odmah da pitamo, dodaje li novinar Nemanja Rujević na ugledu svojoj kući lajkovanjem komenatra na svom profilu u kome neko kaže “jel odgovor bio ulepljen spermom pošto se baš izvaljuje da je svršavao dok je kucao ovo tvoje izvinjenje”? Ili svojim komentarom da “samozadovoljno nakon kucanja pamfleta, pijemo makijato i mislimo kako smo genijalni”.
Dakle, da ponovimo ukratko istorijat cele priče koju je na godišnjicu novinar Rujević obnovio, koju sada besomučno ponavljaju Pink i Informer.
Dojče vele je 5. avgusta prošle godine objavio netačan tekst, tvrdeći da „lider pokreta ‘Dosta je bilo’, u SAD duguje više od milion dolara za porez“. Dojče vele je obmanuo javnost ne jednim tekstom, nego kampanjom čiju su okosnicu činila čak tri teksta i mnogobrojna TV i radio gostovanja njihovog novinara Nemanje Rujevića.
Dojče vele je prikrio podatak da nikada nije imao kontakt sa američkom poreskom upravom (jer ona ne daje podatke o poreskim obveznicima koji su tajni), već da je pribavio papir iz lokalnog San Mateo katastra. Dojče vele je tvrdio da je „papir sa svežim pečatom od 20. jula ove godine“ (2016) dobio od američke poreske uprave, prikrivajući da se na papiru jasno vidi da je iz 2005. godine, da danas nije važeći i da ga je dobio od katastra. Dojče vele je tvrdio da je Saša Radulović pobegao iz Amerike, što je potpuna neistina, čak i da se radi o zemlji koja lako oprašta neplaćanje poreza.
U septembru prošle godine, Saša Radulović je dokazao da nije dužan porez u Americi. Dojče vele, koji je prvi plasirao ovu laž u javnost, umesto da prizna grešku, i dalje pokušava to da prikrije, ismeva očigledne dokaze i usput menja priču. Najnoviji tekst je samo nastavak pokušaja prikrivanja odgovornosti za prvi objavljeni tekst.
Kao i kod prvobitnog teksta, i ovoga puta novinar je dobio reagovanje pres službe Dosta je bilo, ali ga nije objavio.
Zato želimo da pitamo Slavišu Lekića, predsednika NUNS-a, koji je i sam nebrojeno puta bio žrtva i meta najgorih izmišljotina medija i političara na vlasti, da li se preko ovakvih laži prelazi i izlazi u susret “uglednom mediju”, bez obzira kakve informacije plasira? Da li se ovakvom “uglednom novinaru” odaziva na pozive na razgovor? I kada je Saša Radulović želeo da razgovara njegov jedini uslov je bio ono što mu pripada po medijskim zakonima – da se objavi demanti. Ni to nije bilo učinjeno.
Slaviša Lekić i većina njegovih kolega iz NUNS-a će se složiti – sa ovakvim “argumentima” se razgovara jedino putem tužbe. Jer, očigledno je da Nemanja Rujević, iz nama nepoznatih razloga, krijući se iza ugleda jednog značajnog medija kao što je Dojče vele, ne prestaje da plasira netačne informacije. Evo, upravo možete da čujete da se u današnjim vestima Televizija Pink sa slašću referira na Rujevićeve “informacije” o Saši Raduloviću i nastavlja da ga provlači kroz blato baš onako kako se to dešavalo i Slaviši Lekiću i mnogim njegovim kolegama.
Pitanje je zašto Dojče vele na to pristaje i to podržava? Zašto je Dojče vele krenuo u kampanju protiv Saše Radulovića u trenutku kada je Dosta je bilo bila najjača opoziciona partija u Skupštini Srbije, vadeći iz rukava papire stare deset godina, u dobrom maniru srpskih službi?
Razumemo potrebu da NUNS stane iza svog člana, ali istinito i tačno informisanje bi trebalo da bude iznad svakog članstva, zar ne? NUNS je, takođe, podsetio Sašu Radulovića da je u skladu s javnom funkcijom koju obavlja dužan da u komunikaciji s novinarima i medijima pokaže više odgovornosti, ozbiljnosti i poštovanja.
Valjalo bi, kolege iz NUNS-a, da podsetite svoje članove da je istinitost informacija temelj novinarstva. Ili ćemo pomisliti, da je za razliku od devedesetih, kada su postojala bar dva medija u kojima je mogla da se čuje reč opozicije, došlo vreme kada ni ugledni ne žele da pričaju o pravim problemima.
Za kraj, da citiramo jednostavan naslov teksta koji je upravo NUNS objavio na svom sajtu, naslov teksta Biljane Stepanović, glavne i odgovorne urednice „Nove ekonomije“, koji glasi: „Svako ko pokuša da drugačije misli, propušta se kroz mašinu za mlevenje“.
Ovoga puta, mašina za mlevenje je Dojče vele. Nažalost.
Tatjana Čanak
press služba Dosta je bilo
