Koraks: Likovi su sve gori i gori, ima još puno posla za mene

Pojavili su se slobodni listovi i za njega je, kako kaže, bilo potpuno otkrovenje da može da se bavi onime što je oduvek želeo.

„Od tada, ja se više nisam zaustavio. Tek na zalasku karijere mi se posrećilo, i to me drži da radim ovo i danas“, kaže Koraks.

Sa svojih 88 godina, Koraksić radi punom parom – svakoga dana šalje redakciji Danasa novu karikaturu kojom kritikuje politička dešavanja mnogo oštrije i britkije, sa više elana, nego većina koji su po godinama mlađi od njega.

Idejama i „kefalom“, kako kaže Koraks, on je još uvek mlad i u punoj snazi, a tamo gde ruke zbog godina ne mogu da isprate njegov tok misli, tu je moderna tehnologija – kompjuteri i Fotošop, koje aktivno koristi, da ga odmene.

Za svakodnevno crtanje karikatura, Koraks kaže da je rutina na koju je navikao, ali da ponekada postaje „malo dosadno“ ne zbog umora ili nedostatka želje za radom, već zbog zamora istim temama i dešavanjima u društvu koje ga prate veći deo karijere.

„Svakoga dana imam isti zadatak – da se bavim idiotima i da komentarišem ono što oni rade. Posao karikaturiste je da to prati ali ja gledam da to radim što kraće i da pametno koristim svoje vreme. U ovim godinama, nije mi problem ideja, kefalo mi još uvek radi. Ali imam problema sa crtanjem, i strahovito mi pomažu kompjuter i Fotošop. Najbolje bi bilo kada bih imao nekog naslednika, da mu dajem ideje“, kaže Koraks.

Ali takvog nema, jer kako i sam priznaje, crtanje može da se nauči, ali upravo ideje i maštu, karikaturista mora da razvija sam.

„Za jednog karikaturistu je vrlo važno da sam pronađe stil i svoj način crtanja. Da bude prepoznatljiv. Ja kad vidim crtež bilo koga od mojih kolega ja odmah znam ko je. Ali moraju da se nauče neke stvari“, navodi on.

U tome se Koraks prisetio i svojih početaka.

„Ja sam studirao arhitekturu ali sam stalno patio za Akademijom. Visio sam tamo stalno, družio se sa slikarima, grafičarima, profesorima“, kaže Koraks, setno se osvrćući na to da sada ima sve manje i manje prijatelja, „moja generacija skoro da ne postoji više“.

Crtanjem je počeo da se bavi već sa 17 godina, i nikada nije prestao, nikada nije izgubio želju za tim, niti razmišljao o drugom poslu.

„Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, počeo sam da radim za „Jež“. Tamo sam čak i upoznao Pjera, on je tada još bio živ, dolazio u redakciju i igrao šah. Jednom sam prišao da posmatram partiju, stajao sam u nekim kratkim pantalonama pored table na kojoj su igrali, a on me pogledao i rekao ‘čiji si ti mali?’ e to sam zapamtio jer mi je bio veliki trenutak ponosa što se on meni obratio“, priseća se Koraks.

Sticajem okolnosti, upravo je Koraks bio taj, koji je nakon Pjerove smrti, dobio zadatak poznatog režisera Zdravka Velimirovića, da rekonstruiše Pjerove crteže za potrebe filma koji se o njemu snimao.

„Naslov je bio „između dva kralja“ i obrađivao je najproduktivniji period u Pjerovoj biografiji, između vladavine kralja Petra Prvog i kralja Aleksandra. Ja sam retuširao te Pjerove karikature. Dva meseca sam radio na tome jer su neke bile skoro uništene. To je za mene bila neverovatna škola, tada sam naučio kako se crta“, ističe on ponosno.

Ipak, iako je znao da crta, nije mogao da obrađuje ono što je najviše želeo – likove, ljude, političare. Kako se priseća Koraks, to za vreme Titove vladavine prosto nije bilo dozvoljeno, „bilo je tabu“.

„Sećam se da su u Ježu tu privilegiju imala možda dvojica, trojica karikaturista, Ivan Lučev i Sabahudin Hodžić, oni su u par navrata nacrtali likove ali ti crteži nisu imali onu satiričnu notu, više su bili prijateljski crteži. „Jež“ je imao jednu karikaturu Tita, na naslovnoj strani, kada se Tito vratio sa putešestvija brodom „Galeb“. Sabahudin je tada napravio karikaturu kako se Tito vraća a Jovanka ga oklagijom čeka i pita – gde si bio tri meseca. Tito je došao na izložbu karikatura iz „Ježa“ i tada su mu i poklonili tu karikaturu, a on se nasmejao“, prepričava karikaturista, dodajući da su na pomenutoj izložbi bile i dve njegove karikature, ali da on nije imao šansu da crta likove.

Ipak, ta želja se razvijala, posebno dok je gledao crteže iz zapadne štampe, jer, iako nije bila sloboda da se kritikuje maršal, bilo je slobode da se kupe medijska izdanja iz celog sveta, odakle su mogli videti šta se dešava u svetu.

„Na Terazijama su bile prodavnice štampe i tu ste mogli da kupite „Njujork tajms“ ili neke druge zapadne novine. „Jež“ je dobijao primerke satiričnih listova iz čitavog sveta, gde god su postojali. „Jež“ je dobijao recimo „Pardon“ iz Nemačke, a tu je bilo karikatura njihovih političara, ja sam to gledao i želeo i ja da se okušam u takvom crtežu“, navodi Koraks.

Odgovarajući na pitanje šta mu daje motivaciju da svakog jutra otvori novine i započne novu skicu Koraks kaže: „Volim da crtežom opalim šamar političarima. Ja tako doživljavam svrhu karikature“.

Njegova dnevna rutina izgleda tako što prvo pročita sve sajtove koje prati, pogleda vesti i pronađe ono što ga tog dana „iritira“, kako sam kaže, što će biti inspiracija za kritiku tog dana.

Desi se nekada i da nema inspiracije u aktuelnim zbivanjima, ali tada Koraks otvori arhivu, kako nam otkriva.

„Verujte mi, ima gomila arhiva koje su stalno aktuelne, jer su ovde problemi jedni isti. U takvim situacijama se dogovorim sa Dražom (glodurom Danasa) da mu pošaljem neku karikaturu iz arhive koja je ponovo aktuelna a objavljena je nekada i pre pet, šest godina. Ima mnogo karikatura i iz perioda Miloševića na kojima možete samo malo da promenite likove, ali problemi su potpuno isti. Mi stalno stojimo u mestu“, zaključuje Koraks.

Karikaturista smatra i da je nemoguće da se bilo šta u dogledno vreme promeni u našem društvu te ističe da za njega i karikature ima još puno posla i tema.

„Ti likovi su danas sve gori i gori, ima tu još puno posla za mene. Koliko god sve to bilo odvratno, ja sigurno neću odustati, a Vučiću i njegovoj kamarili poručujem da gledaju film „Kako je likvidiran Čaušesku“, možda nešto nauče iz toga“, završava Koraks.

Godine donose meteoropatiju i ekspresivniji crtež

Pored svakodnevnog posla na crtanju karikatura, naš karikaturista priznaje da se drugim aktivnostima bavi onoliko koliko mu zdravlje dozvoljava. Jedini posao koji bi sada mogao da obavlja, osim crtanja karikature, jeste da „radi u meteorološkoj stanici“, kako sam u šali kaže, zbog toga što unapred oseti sve promene vremenskih prilika, koje mu teško padaju. Ipak, o bolestima nerado govori, već zadržava vedrinu i dok nam objašnjava kako su mu godine otežale držanje četkice. „Mislim da mi je crtež postao pomalo krut, nema taj senzibilitet kao kada se crta četkicom, jer kompjuter nema dušu. Ali mene svi ubeđuju da se ne vidi razlika. Prilagodio sam se i pokušavam da napravim što jednostavniji crtež, on zahvaljujući tome zaista bude i ekspresivniji“, kaže Koraks.

Dobijam „packe“ od „učitelja“ za kompjutere

U izradi karikature danas, Koraks uspešno barata modernom tehnologijom, u čemu su mu veliku pomoć pružili ćerka i sin, kako sam priznaje. „Nije mi bilo teško da naučim, jer u kući imam dvoje eksperata – ćerka i sin su moji učitelji za kompjutere i tehnologiju, još uvek dobijam packe od njih ako nešto pogrešim“, navodi on. Otkrio je i da na internetu može da pretražuje radove drugih kolega, što rado i čini, ali priznaje da mu se ne sviđaju svi novi trendovi „Na internetu možete da pronađete sve, dovoljno je da ukucate ime nekog karikaturiste i vidite sve njegove radove. Veliki broj njih sada crta sa onim oblačićima, gde ima nekog razgovora. Ali meni je to više neka anegdota, nego karikatura. Ja insistiram na tome da nema reči u mom crtežu“, naglašava Koraks.